Ruski domovinski rat – pogled iz omladinske perspektive

Od naše specijalne izveštačice

Za konferenciju sam saznala preko Saveza antifašističkih boraca i antifašista Republike Hrvatske i njihovog Centra za studije demokratije i ljudskih prava, čiji sam program edukacije o antifašizmu u Hrvatskoj pohađala prethodne akademske godine. Na tom programu edukacije jedno od predavanja bilo je posvećeno sećanjima i odnosu prema antifašističkoj baštini u modernoj Rusiji. Na pomenutom predavanju prvi put sam čula da se Drugi svetski rat u Rusiji često naziva „Domovinski rat”, kao i da se do te mere gaji sećanje na rat, da se organizujuju neke vrste „igara bez granica” u kojima deca i mladi izvode vojne vežbe. Ta poslednja informacija mi je, kao i većini polaznika edukacije, bila šokantna i nisam mogla da zamislim da se tako nešto sa ponosom predstavlja u Srbiji ili Hrvatskoj a da nije osuđeno makar od jednog dela društva. Čim mi je učešće na konferenciji ponuđeno, prihvatila sam ga oberučke, kako bih sebi približila rusko poimanje „Domovinskog rata” i naravno kako bih prvi put videla Moskvu.

Konferencija je ugostila 25 delegata/kinja programa „Nova generacija” iz 15 zemalja: Azerbejdžan, Albanija, Jermenija, Belorusija, Bugarska, Izrael, Kazahstan, Kirgistan, Moldavija, Srbija, Tadžikistan, Uzbekistan, Ukrajina, Francuska i Hrvatska. Osim njih, na konferenciji je učestvovalo i više od 50 učesnika iz raznih delova Rusije. Ovaj događaj organizovali su Omladinski parlament u okviru Ruske državne dume, Ruska unija jevrejskih studenata (RUJS) i Rossotrudnichestvo (Federalna agencija za zajednicu poslova nezavisnih država, sunarodnika koji žive u inostranstvu i međunarodnu humanitarnu saradnju – postoji od 2008. godine i deluje pod okriljem Ministarstva spoljnih poslova Ruske federacije).

Rezolucija u pet tačaka

Radni deo konferencije trajao je dva dana. Prvog dana, 7. novembra, imali smo dve diskusije: „Moderni trendovi iskrivljavanja istorije Drugog svetskog rata” i „Načini za prevazilaženje suprotnosti u percepciji Drugog svetskog rata”. Diskusije nisu predstavljale klasičnu raspravu na pojedine teme, već su učesnici (politikolozi, pravnici, nastavnici, istoričari, aktivisti…) samo izneli svoja izlaganja koja su u prvom delu bila ograničena na pet, a u drugom na tri minuta. Veoma malo vremena i prostora bilo je za temu, a za pitanja i komentare na neke od izlaganja nije bilo uopšte vremena. Isti dan dobili smo i odštampanu Rezoluciju, u čijem sastavljanju nismo učestvovali (bar ne koleginica i ja koje smo predstavljale Hrvatsku), koja je trebalo da bude zaključak i rezultat same konferencije. Rezolucija govori o tome kako smo se mi mladi okupili u Moskvi kako bismo izrazili našu zabrinutost zbog istorijskog revizionizma i porasta nacističkih i fašističkih sentimenata u društvu, te izjavljujemo:

1. Da smo zabrinuti zbog trendova veličanja fašizma i nacizma među mladima, pokušaja istorijskog revizionizma, te da je potrebno preuzeti sve potrebne mere uključujući i one na legislativnom nivou kako bi se sprečila revizija rezultata drugog svetskog rata, negiranje zločina protiv čovečnosti i počinjenih ratnih zločina.

2. Omladinski razvoj zasnovan je na iskustvu prethodnih generacija, stavu koji je formiran u društvu i proceni istorijskih događaja iz prošlosti. Pojedine zemlje umanjuju značaj dostignuća SSSR-a i njegovih saveznika i veličaju nacizam i fašizam dok dizajniraju obrazovne programe. Potrebno je mladima pružiti priliku da nauče istoriju u obliku u kom se ona odigrala u stvarnosti.

3. Nedostatak jedinstvene platforme na kojoj bi vodeći istoričari mogli formirati konsolidovano mišljenje koje izražava jedinstven stav akademske zajednice o događajima drugog svetskog rata, dovodi do pojave pseudonaučnih shvatanja i opravdanja nacizma i fašizma, što omogućava pristalicama ovih ideologa da privuku pristalice na osnovu naučnih radova. Sloboda naučnog stvaralaštva je nesporna no rasprave, diskusije i istraživači ne bi trebalo da zamenjuju činjenice, već da dođu do novih saznanja i razjašnjenja postojećih informacija.

4. Gore navedeni problemi dovode do činjenice da neke zemlje sprovode državne politike koje imaju za cilj izjednačavanje nacističkih i fašističkih režima sa državnim sistemom SSSR-a. Smatramo neprihvatljivim izjednačavanje režima koji su na međunarodnom nivou prepoznati kao zločinački, sa državom koja je Evropu oslobodila od fašizma.

5. U kalendaru Ujedinjenih nacija trebalo da bude utvrđen novi komemorativni datum – Međunarodni dan istorijskog obrazovanja mladih. Na ovaj dan treba da se održavaju događaji namenjeni istorijskom obrazovanju mladih, unapređenju njihove istorijske pismenosti, poznavanju međunarodne i nacionalne istorije, kao i suzbijanju veličanja nacizma i fašizma. Mi, učesnici međunarodne konferencije za mlade „Drugi svetski rat – istina za mir”, smatramo da je moguće da nastavimo sa održavanjem ovakvih i sličnih konferencija i događaja radi razmene iskustava i očuvanja sećanja i da se obratimo Ujedinjenim nacijama sa gore navedenim predlogom (tekst rezolucije sam sažela zarad čitljive dužine ovog teksta).

Na plenarnoj sesiji, 8. novembra, imali smo prilike da poslušamo izlaganja nekih od najistaknutijih ruskih političara: zamenik predsednika Ruske državne dume Petr Tolstoj, predsednik odbora Ruske državne dume za međunarodna pitanja Leonid Slutski, lider Liberalno-demokratske partije Vladimir Žirinovski i lider Komunističke partije Genadi Zjuganov. Ziuganov je u svom izlaganju ukazao na činjenicu da je pitanje iskrivljavanja istorijskih činjenica usko povezano sa obrazovanjem, odnosno sa slabim poznavanjem istorije jednog dela stanovništva. Žirinovski je naglasio da se istorijske činjenice ponekad tumače različito u zavisnosti od vremenskog perioda. Tolstoj je pomenuo da postoji veliki broj primera iskrivljavanja istorijski utvrđenih činjenica, koje se u Evropi (gde je naglasio Poljsku kao primer) razvijaju u veličanje nacizma. „Nemamo pravo da tolerišemo situaciju u kojoj nam se oduzima značajan deo istorije 20. veka”, rekao je Tolstoj.

Obilazak Dume i Kremlja

Osim što smo na samoj konferenciji imali priliku da dva dana radimo u Ruskoj državnoj dumi i da je celu obiđemo sa vodičem, organizatori su nam omogućili posetu Muzeju pobede (Muzej velikog patriotskog rata) u kome su detaljno predstavljene bitke, gubici i borba ruskog naroda, Crvenom trgu i Kremlju. Kremlj kao palata predstavlja impozantno zdanje na čiji današnji izgled su uticali svi veliki vladari Rusije. Raskoš prostorija i dvorana, razni arhitektonski stilovi, kao i materijali koji su korišćeni u izgradni ukazuju najviše na carsku Rusiju i silu kakvu je nekada predstavljala, ali i na to kakva je ona sila danas. Nekadašnja rezidencija careva, danas predstavlja ceremonijalni prostor ruskog predsednika.

Iako je predstavljena kao „međunarodna omladinska konferencija”, zanimljivo je da su skoro svi učesnici bili Rusi ili imaju neke veze sa Rusijom (ruska dijaspora, rusofili). Veoma malo je bilo nas koji ne govorimo ruski i nemamo veze sa Rusijom. Što se tiče zaključka, odnosno Rezolucije, prve četiri tačke rezolucije jesu jedan spisak lepih želja za koje je možda konačno došlo vreme da se dovedu u red i na neki način razreše (iako nam možda zaokupiranima poslednjim ratom u Jugoslaviji sve to deluje kao ne baš dostižno). Peta tačka rezolucije, kao glavni zaključak ove konferencije mi je malo zabrinjavajuća: ako nam se sve svodi samo na ceremonijalna obeležavanja pojedinih datuma, hoćemo li ikada napraviti neki kvalitetniji korak koji će imati smisla i ostalih dana u godini a ne samo na taj jedan dan? Ovakve konferencije odlično su mesto na kome mladi mogu započinjati i sprovoditi saradnju sa drugim mladima. Slažem se da treba očuvati sećanje na važne događaje i da se treba boriti za istinu i pravdu. Ono čime se u današnje vreme, prema mom mišljenju, treba više baviti jeste prepoznavati nove oblike fašizma (kojih možda i nismo svesni) i suzbiti taj korov dok se ne rascveta; samo sa nultom tolerancijom prema fašizmu možemo razmišljati o boljem sutra.