Prvi deo teksta možete pročitati ovde
Drugi deo teksta možete pročitati ovde
Treći deo teksta možete pročitati ovde
20. Komandosi (Beograd) – pank rok, power pop
Na tragu američkih bendova mekšeg pank rok izražaja, u Beogradu su tokom 80-ih nastajali Mrgudi, S.T.R.A.H., Nesalomivi, Premijeri i najpoznatiji među njima Petar Pan, a kasnije i Six Pack iz Smederevske Palanke. U svetskim okvirima, grupe kao Bad Religion, Offspring ili Green Day postale su i mejnstrim. Pre nego što će naziv grupe promeniti u Qrve i kasnije skliznuti u pravoslavlje, Drago Senić (na slici desno) predvodio je Komandose od 1984. do 1988. godine, ostavivši u amanet svega jedan demo sa pet pesama, od kojih je svakako najpoznatija „Bubanj u želucu” iz 1986. Senić je u to vreme imao i side projekat pod nazivom Isto jako. Mekši zvuk ovog pravca ipak je bio prihvatljiviji širem auditorijumu, pa su i naše radio stanice redovno puštale npr. „Noćas” benda S.T.R.A.H. Aleksandra Žikića, ili „Ja imam ideju” i „95 52 95” Nesalomivih.
21. Slon in Sadež (Ljubljana) – parodija na mnoge žanrove
Jure Karas (Slon) i Igor Bračič (Sadež = Voće) na sceni su se pojavili 2001, i to kao voditelji/scenaristi omladinske emisije „Štafeta mladosti” na RTV Ljubljana. Već tu su se predstavili kao šoumeni, ali i zreli autori iza kojih je ostalo brdo odličnih skečeva, te kompozicija koje su nešto kasnije izbacili na svom najboljem albumu istog naziva, a izdali su ih ukupno pet (poslednji 2010). Karas i Bračič šaljivdžije su starog kova koji ne daju pet para na političku korektnost, i često u svojim tekstovima peckaju osetljive teme, šaleći se u crnohumornom maniru na razne pojave u slovenačkom društvu (njima je i Metod Trobec bio zabavan). Nažalost, i ovde je jezička barijera sprečila kreativce da ikome zazvuče poznato izvan domicilnog tla. I dalje redovno nastupaju.
22. Mrtvi kanal (Rijeka) – pank, njuvejv
Električna harmonika svakako nije instrument koji se često čuje u muzici, a upravo je ona začin koji je Mrtvi kanal izdvajao od ranih pank grupa u Jugoslaviji. Njihovo jedino zvanično izdanje je kasetni split album sa grupom Grč, a iz niza odličnih numera, koje su prave protestne himne, izdvajaju se „Oglasi” i „Samo tijelo”, i njihov opus podseća na sastav The Stranglers. Bend sa nazivom lokalnog toponima postojao je od 1979. do 1983. i predvodio ga je pevač i tekstopisac Diego Kernel, koji je uzgred svirao i gore navedeni instrument. Kasnije se bavio privatnim preduzetništvom, a preminuo je 2020.
23. Dragan Babić Draguca (Obrenovac) – akustični rok i bluz
Dečiji pisac, radio voditelj, novinar i zaljubljenik u prirodu – Dragan Babić (1950-2022) široj javnosti poznat je samo po kameu u „Tajvanskoj kanasti”, gde u sceni na gradskoj deponiji izvodi svoju stvar „Dno” zajedno sa Petrom Božovićem. On je zapravo bio ad hoc član grupe S vremena na vreme, a pravio je i svoje autorske pesme vrlo sličnog senzibiliteta, dakle na tragu Leonarda Cohena i Boba Dylana. Iako je malo toga snimio u studiju, postoji zabeležen nastup (od cca 18 minuta) koji je Babić održao 1989. u obrenovačkom Domu kulture sa Ljubom Ninkovićem i Asimom Sarvanom kao podrška njemu. Čini se da je Draguca svirao više onako za svoju dušu, dok sedi u čamcu ili na obali Save i Kolubare, čekajući da zagrizu som i kečiga, a ne da pravi neku karijeru od svirke.
24. Oslobodioci (Obrenovac) – pank rok, rokenrol, hardkor pank
Bend frontmena Pere Đokića, radnika Pošte Srbije, imao je sreću da ih otkrije muzički kritičar Dragan Ambrozić. On je bio najzaslužniji za njihovo pojavljivanje na prestižnom Festivalu Omladina u Subotici 1987., u vreme izdavanja prvih demo snimaka. U početku pod uticajem grupa poput Dead Kennedys i Hüsker Dü, njihov zvuk se na prelazu u devedesete više okreće ka rokenrolu da bi i produkcijski napredovao, kada im je albume izdavala etiketa „Take It or Leave It Records”. U tekstovima Oslobodioca često se sreće poetika Čarlsa Bukovskog. Od druge polovine 1990-ih pa sve do 2018. prave pauzu, a onda se obnavljaju u novoj postavi, i kao neko ko je prisustvovao koncertu pod obrenovačkim platanima, ostavljaju utisak mladića od 25 godina. Čista energija!
25. Čista proza (Novi Sad) – njuvejv
Novosadski novotalasni bend postojao je od 1979. do 1985., a nastao je kada su se gitarista Milan Ćirić i basista Đorđe Pilipović upoznali na Krku, dok su sa svojim tadašnjim grupama tezgarili po ostrvu. Nastupajući svuda, od radnih akcija pa do festivala Omladina, Čista proza je posrnula usled konflikta ove dvojice, ali su ipak snimili jedan vrlo interesantan album sa neobičnim tekstovima i skladbom, koji i u širim okvirima zvuče samo njima svojstveno i autentično.
26. Zvonko Milenković (Beograd) – folk
Ima li ikog ko ga nije voleo? Počev od 1977., najsimpatičniji među Rokerima s Moravu izbacivao je i sjajne solo singlice i albume narodne muzike, slično kao i tragično nastradali Jankula, dok je Bizetić više naginjao šlagerskom pop senzibilitetu. Lepi Sisoje imao je tu nesreću da mu se otac umeša u privatni život, tj. intimnu vezu sa devojkom Jasminom, pa je „Srešćemo se kao stari znanci” i autobiografska. Ja narodnjake uglavnom ne podnosim, osim rakijaškog „konobar donesi vrata da izađem” podžanra u kome obitavaju Toma, Savo Radusinović, ili naš Dolovac Žika Martinov. A Zvonko je, eto, imao i svoju paralelnu diskografiju o kojoj se nedovoljno zna, pa poslušajte. Meni jedna loza!
Nastavak teksta možete pročitati ovde
