Skriveni biseri ex-Yu diskografije (peti deo)

Prvi deo teksta možete pročitati ovde

Drugi deo teksta možete pročitati ovde

Treći deo teksta možete pročitati ovde

Četvrti deo teksta možete pročitati ovde

 „Postoji mnogo ispričanih priča o velikim rok sastavima širom sveta, o muzičarima koji su menjali svet, pevačima koji su pomerali granice, koncertima koji su zaustavljali ratove, o milionskim tiražima ploča… To su teme pune velikih reči, velikih ljudi, velikih brojki, zato su i ispričane. Priča koja sledi, uglavnom, nema ništa od toga. Veliki bendovi su važni, ali važni su i mali.”

Odlomak je uvod knjige Bio jednom jedan bend Dragana Boleta Novakovića, izdavač Nova Poetika, 2023.

27. VIS Meteori/VIS Grafiti (Beograd) – rokabili

Kada je 2023. objavljen povratnički singl „Gertruda” i knjiga memoara iz koje je prolog ovog teksta, bačeno je novo svetlo na davno zaboravljene VIS Meteori (a od 1987. pa sve do danas VIS Grafiti, na nosećoj fotografiji), klinački sastav sa Ceraka koji je okupljao drugove iz osnovne škole, i čija su mesta za probe bile garaže i podrumi, a za žive nastupe lokalne mesne zajednice i slično. Oni su osnovani još 1981., a svirali su sve do 1992. kada im je bubnjar tragično nastradao u saobraćajnoj nesreći. Tih godina malo koga osim matorih, ocvalih rokera bilo je briga za zvuk 1950-ih i 1960-ih, ali ova deca furala su svoj trip mimo tadašnjih tokova. I dok je Vlada Džet sličnu priču gurao sa svojim Tunelom i bio redovno diskografski aktivan, dvadesetak godina mlađi Bole i drugari ostali su samo na nivou nepokolebljivih entuzijasta, dovoljni samima sebi i svojoj pasiji.

28. Gepard Grrr (Novi Sad) – rokenrol za decu

Ako bih pravio i listu najgorih grupa, ovaj kratkotrajni projekat mogao bi opušteno na obe. U stvari, ovo toliko zvuči bizarno, npr. kao kada bi Vlada i Gile ušmrkani kokainom snimili „Rokenrol bukvar”. Ali na momente je fenomenomenalno! Uz podršku novosadskih muzičara (i neizbežnog Firčija za bubnjevima), Gepard Grrr behu de facto duet koji su činili izvesna Mira Ostojić, o kojoj ne znam ništa, te Ratko Radivojević (1951-2015), verovatno najpoznatija faca iz Muzičkog tobogana posle Minje Subote i Joce Adamova. Ratko je više izgledao kao izbacivač u noćnom klubu, nego glumac i konceptualni umetnik što je zapravo bio, ali to nije bilo loše jer svaki put kada bi stao pred ekran, mi deca bismo se osetili sigurno, kao „sve je u redu, niko ne sme da vas dira”. Takođe je pozajmljivao glas u „Lutkomendiji”, konkretno onom gusanu sa kaubojskim šeširom, i ko zna kome još. Sa njihove jedine ploče izdvojio se hit „Nisam više klinka, sad mi treba šminka”, a kako ne spomenuti pedofilsku creepy himnu „Frajeru nijedan”, koju je teško opisati rečima. Zato je i ovo skriveni biser, ali ne na onaj način kako sam opisao prethodne.

29. Romantične boje (Niš) – sintpop

Na tragu engleskih The Human League, početkom 80-ih nastao je ovaj elektropop dragulj, za čije objavljivanje materijala PGP-RTB nažalost nije imao sluha (ali njihova nekompetentnost u odnosu na Jugoton već je postala legendarna). Jedini demo snimljen je 1986., a vokal i sintisajzer bio je Zoran Cvetković Cvele. Bez premca najpoznatija stvar postala je „Bez tebe”, uz druge favorite kao „San”ili „Jesenje magle”. Mnogo godina kasnije, tradiciju elektro zvuka u Nišu nastaviće grupa Margita je mrtva.

30. Gjurmët (Priština) – njuvejv, folk rok

Kosovo i rokenrol možda zvuče bizarno u istoj rečenici, ali srećom zapadna kultura prodrla je i u najsiromašnije krajeve zemlje. Miđen Keljmendi, kasnije novinar i publicista, predvodio je prvu rok grupu sa Kosova, komplet sastavljenu od etničkih Albanaca, čiji naziv na njihovom jeziku znači Tragovi. Oni su prvi rok sastav sa Kosova koji je objavio LP na albanskom jeziku, a pre njih, to je jedino pošlo za rukom grupi Smisao mašte, ali koja je pevala na srpskohrvatskom i bila etnički heterogena. Zvuk ove grupe bio je novi talas pomešan sa lokalnim melosom, što su na sličan način u drugim krajevima radili npr. Yu Grupa i Lačni Franz. Najveći hitovi bili su im „Të shtrirë mbi kanape” („Veži me za krevet”), i „Hero i qytetit pa lumë“ („Heroj u gradu bez svetlosti”), koja je naknadno snimljena 1988., dve godine po prestanku rada, samo za tu priliku.

31. Dr Spira i Ljudska bića (Beograd) – art rok, njuvejv

Muzički aktivan još od 1972., Dušan Mihajlović Spira u početku je bio član akustičarske scene našeg glavnog grada, kada je i komponovao svoju najpoznatiju „Prvi sneg”,stvar koja je kasnije ušla u repertoar Suncokreta Bore Đorđevića. Onda se 1980. prešaltovao na tada aktuelni novi talas i snimio „Dijagnozu”, začudan splet autorske svirke i avangardnih tekstova o introspekciji i međuljudskim odnosima. Pesme su skroz nehitične i lišene komunikacije sa širom publikom, ali i među takvima se izdvojila „Ima dana kada mene moja duša boli”. Spira je zbog toga bezuspešno pokušavao da nađe izdavača sve do raspuštanja benda 1985., pa tek nakon dolaska Olivera Mandića na čelo PGP-a i Borinih ubeđivanja, album biva objavljen naredne godine. Odmah potom izdaje još jedan („Dizajn za stvarni svet” 1987.), a onda se zauvek seli u London. U Zappa Bazi je 9. novembra 2023. godine održao povratnički koncert.

32. Morbidi i Mnoći (Beograd) – gotik rok, darkvejv

Milorada Milinkovića Debelog ne treba posebno predstavljati, ali malo je poznato da je pre karijere filmskog reditelja i scenariste, te uloge „tragača” u kvizu „Potera”, imao alternativni rok bend. Jedino izdanje im je butleg album „Psihodelične oči”, nakupina snimaka iz vremena delovanja grupe (1985-1988). Najviše su podsećali na engleske uzore tipa Bauhaus i Sisters of Mercy, koje su Edgar Alan Po rokenrola.

33. Pauk (Zavidovići) – njuvejv, post pank, prog rok, darkvejv, novi primitivizam

Pauk je osnovan još 1978. godine, a prava odskočna daska bila im je pobeda na Zaječarskoj gitarijadi dve godine kasnije. U njihovom zvuku bilo je svega, od nju primitivsa do prog roka, a izdvojio se instrumental „Mumije”. Jedan singl i jedan LP ostali su iza ovog samoniklog projekta nastalog u teškoj bosanskoj provinciji. Pauk je godinu dana po objavljivanju velike ploče prestao s radom, a jedan od njegovih članova (doduše kratko) bio je i Damir Pavičić Pava, kasnije gitarista Plavog orkestra.

Kraj