Sve što sam radila, radila sam za našu decu!

PANČO PRAVEDNI: Tokom letnjih meseci bili ste u žiži interesovanja lokalne javnosti zbog vaše odluke da premestite vaspitačice u druge vrtiće. Kako komentarišete reakciju roditelja i zaposlenih koje je ta vaša odluka uznemirila?

LJILJANA VOJNOV: Nisam primetila da se iko uznemirio. Ako mislite na četiri vaspitačice koje su se tu nešto eksponirale po medijima i na devet od 20 saveta roditelja koji su odluči da njima daju podršku, smatram da je taj broj zanemarljiv. Uostalom, ja sam po prvi put uradila ono što se inače ne radi i što vaspitačka praksa nije zabaležila – premestila sam Božicu iz manjeg objekta u veći i to dve godine pred njen odlazak u penziju. Potom sam prebacila Zoku i Merimu iz mlađe vrtićke grupe u različite vrtiće. Šta imaju one i roditelji da se bune kada je opšte poznato da je za decu uzrasta od tri i četiri godine bolje da se što češće menjaju vaspitačice kako bi se lakše navikla na promene koje ih čekaju u životu. Sandru sam još pre premeštaja suspendovala, pa joj je ova rotacija došla kao nagrada.

PRAVEDNI: Zar vam se ne čini da su ti vaši postupci, najblaže rečeno, neuobičajni i nekolegijalni?

VOJNOV: Ako ni po čemu drugom, moje direktorovanje će ostati zapamćeno po ovim značajnim unapređenjima vaspitačke prakse. Sve što sam radila, radila sam za našu decu!!

PRAVEDNI: Ali, planirani premeštaji su izazvali i druge posledice, recimo izazvale su sukobe koleginica u vrtiću „Veverica”?

VOJNOV: Pretpostavljam da aludirate na navodni fizički obračun vaspitačica u starijoj vrtićkoj grupi. Koristim ovu priliku da odlučno demantujem da se takav događaj uopšte desio. Koleginice su samo nežno razmenjivale argumente o različitim pristupima vaspitnom procesu koristeći u govoru tela dlanove za razmenu šamara, šake za čupanje kose i nokte za grebanje, što su zli jezici nazvali tučom.

PRAVEDNI: Nisu li roditelji poželeli da čuju i, osim vašeg uvaženog stava, i mišljenje stručne službe?

VOJNOV: Možda, ostavljam mogućnost, da pedagozima i psiholozima ustanove nije bilo pravo što sam u njihovo ime napisala dopis roditeljima, ali kada sam ih nagradila sa dvadeset odsto plate na ime prekovremenih radnih sati, njihov entuzijazam za proširivanje ovog nesporazuma je naglo opao…

PRAVEDNI: Kako komentarišete informacije koje su stigle i do naše Redakcije, da je vaša bliska saradnica i zamenica Ilijana Mišković, koja je trenutno na porodiljskom odsustvu, učestvovala u procesu odlučivanja o rokadi vaspitačica?

VOJNOV: Ja to smatram njenim izuzetnim zalaganjem, predanošću i posvećenošću poslu, čim je, uprkos važnim porodičnim preokupacijama, našla vremena da mi pošalje direktivu o tome ko će gde da radi. Ona, dakle, nije samo učestvovala, nego je aktivno komandovala čitavim procesom. Uostalom, ovo nije prvi put da se konsultujemo i uzajamno uvažavamo mišljenja.

PRAVEDNI: Na šta tačno mislite?

VOJNOV: U vreme dok je Ilijana bila v. d. direktorka, 2020. godine, ja sam bila njena pomoćnica, pa je Ilijana bila toliko dobra i ljubazna da u „Dečjoj radosti” zaposli moju ćerku kao vaspitačicu bez mišljenja Agencije za borbu protiv korupcije. Kada su me 6. aprila 2021. godine postavili da ja budem v. d. direktorka, odužila sam se Ilijani tako što sam je prevela iz statusa radnika na određeno vreme u stalni radni odnos.

PRAVEDNI: To znači da je Ilijana bila pomoćnica direktorke u statusu radnika na određeno vreme?

VOJNOV: Da, ali šta je tu čudno?

PRAVEDNI: Čudno je, kako nije, kao što je i čudno da ste već skoro godinu i po dana u statusu v. d. direktorke, a po zakonu taj status može da traje maksimalno dva puta po šest meseci?

VOJNOV: Zaboga, Pančo, pa ko još poštuje zakone? Evo u Kulturnom centru od maja prošle godine uopšte nemaju direktora, pa šta im fali? Jel funkcioniše ustanova? Funkciniše. Isto je i u „Dečjoj radosti”. Da li su svi objekti čisti i preko zime ugrejani? Jesu. Da li se redovno isporučuju kvalitetni obroci? Isporučuju se. Da li je vaspitački kadar dokazao da može brže, jače i bolje? Jeste. I najvažnije, deca su nam bezbedna.

PRAVEDNI: Da ne grešimo dušu, toj bezbednosti doprinela je vaša rešenost da se obračunate sa nesavesnim vaspitačicama. Recimo, ove godine ste suspendovali vaspitačicu iz „Bambija” kojoj je dete pobeglo iz objekta.

VOJNOV: Tako je, nemarnosti tog tipa se mora stati na put. Doduše, jeste da se i meni desilo da je dvoje dece, dok sam 2019. godine radila u vrtiću „Lasta”, napustilo objekat, ali ti radoznali mališani su samo želeli da istraže okolinu i upoznaju svet oko sebe. Sva sreća pa se policija uključila u njihovo pronalaženje, pa će moći unucima da pričaju o svojim nestašlucima iz ranog detinjstva.

PRAVEDNI: Osim ovoga, poznato je da ste izuzetno osetljivi i za egzistencijalne probleme naših sugrađana koji su ostali bez posla u propalim firmama. Da li biste za sebe rekli da ste altruistkinja?

VOJNOV: Hvala vam na ovim divnim rečima. Mogu neskromno da kažem da se sa time slažem, jer su mnoge radnice bivše Gradske apoteke i nekadašnjeg ATP-a danas zaposlene kao pomoćne radnice u „Dečjoj radosti”. U svom filantropskom poduhvatu nisam usamljena – nesebičnu podršku mi pruža napredni kadar Đura Topalović iz Omoljice.

PRAVEDNI: Koliko je to vaše čovekoljublje u neskladu sa naplatom sudskih troškova za postupke u kojima su „Dečju radost” tužili zaposleni koji primaju minimalne zarade, nakon što su, nakon stava Vrhovnog kasacionog suda od 5. jula ove godine, izgubili tužbe?

VOJNOV: Lepo, našla sam način da, što nije protivno zakonima, angažujem poznatog pančevačkog državnog advokata i svog rođaka Sašu Levnajića, koji je uz to i zamenik predsednika Poslaničke grupe „Aleksandar Vučić –­ Za našu decu” u Skupštini AP Vojvodine, da zastupa naše preduzeće. I to uprkos tome što jedna od naših pravnica ima pravosudni ispit i može da zastupa „Dečju radost” na sudu u okviru svoje redovne plate. Ali, računam, nelojalnim zaposlenima dodatni trošak, a mom Saši koji dinar više, pa što da ne…

PRAVEDNI: Na kraju, odajte našim čitaocima svoju najveću tajnu, čime ćete se baviti pre nego što odete u zasluženu penziju?

VOJNOV: Sve dok budem radila u „Dečjoj radosti”, gledaću da ostvarim svoje interese, interese sebi bliskih i lojalnih, i, naravno, svojih nalogodavaca. Štagod mi Tatjana Božić ili neko iznad nje bude naredio, ili njoj bude naredio da mi naredi, svakako ću to, kao i do sada, sprovesti. Koleginici koja će preuzeti moje mesto želim da naše preduzeće vodi tako harmonično kao što sam i ja to radila…