Takmičenje za najveću ulizicu

Tu, pre neki dan, krenem na novi buvljak, da ne kažem u Otvoreni tržni centar „Aerodrom”, u novogodišnju nabavku, reko’ de da se ponovim, da kupim čizme i šubaru, zima je, a čuvam glavu i od dole i od gore, mislim se, bio sam dobar i vredan cele godine, a Deda Mrazu sam poslednji put sedeo u krilu još ’75. Ne znam šta mi bi, koji me đavo terao, tek, krenem duž Dimitrija Tucovića u Gornju varoš, a ne kao inače kroz Branka Radičevića, prođem Uspensku crkvu i tu negde kod rent-a-kara vidim kod Vodne zajednice neka gužva, metež, reko’ da nisu opet naprednjaci puškarali, ali ne vidim žandare i plava svetla, a i rano je brate, sred je bela radna dana. Zauzmem čeku tu kod „Partizanovog” semafora, gledam, staju automobili a ne skupljaju stopere, izlaze glavešine iz kola, narodni poslanik Sušec, onaj štrkljavi Tešić, neka plavuša bocka štiklicama, skakuće po stepenicama, nestaje u zgradi, prepoznajem advokata Levnajića, stiže doktor Ovuka, gle, evo i gradonačelnika, većnik Čučković, opa, i gradska menadžerka, novopečeni direktor Stevanović, onaj što od biografije ima i-mejl adresu, onda bivši izbacivač Savić, pa Drvoseča, nisam znao da se tako dobro kotira, većnica Banjai, duža joj je kosa od radnog staža, ali ‘ajde, evo i Danila, peške, dobro, njemu je kancelarija blizu, pokrajinska poslanica Nada, apsolutni hit sezone, pazi, pa tu je i vozač drona na funkciji direktora TOP-a, onaj mali Stoilković, kapiram da će da sastanče, pa jeste, beogradski izbori samo što nisu, a Pančevo je blizu… Iz crne limuzine izlazi onaj namrgođeni, proćelavi, visoki, nosati, onaj što ga zovu Babasera, stiže poslednji, a ja se rešim, de, baš me zanima, daj da čujem šta to oni pričaju, pa u dva-tri skoka utrčim u zgradu, prođem desno kroz hodnik, maskiram se u naprednjaka, složim onaj blentavi izraz lica, prođem pored sekretarice, neka zbunjena cura nije stigla ni da me pita išta, ja je samo mrko pogledam i bez pozdrava joj kažem „Ja sam sa Brankom” i uđem u salu u kojoj ostatak bratije čeka početak sastanka. Sednem iza Branka, iskusno, al’ se on okrete u jednom trenutku, ima taj refleks da pazi šta mu se događa iza leđa, pa me pita, onako preko ramena i ispod oka: „A koji si ti moj?”. Pogledam i ja njega ispod oka, i to još više od ispod njegovog pogleda ispod oka, vadim olovku i beležnicu, pa mu, posle kratke, a značajne stanke, hladno odgovorim „Poslao me je Andrej… Andrej Vučić”, na šta se on okrete i zaćuta.

Uto ulazi Sušec s poslužavnikom s plastičnim čašama, ozaren, nasmejan, „Evo, da se malo počastimo, došao nam je koordinator” govori s vrata, nudi piće od jednog do drugog, „A i da malo ostaneš u formi”, dobacuje neko iz grupe, nisam provalio ko, ali smeh izostaje, svi su ozbiljni, kao da rešavaju Istočno pitanje, one „usne na dole” kamene face. Tešić deli neke papire, „Treba ti da častiš za posao u ‘Higijeni’”, isti glas mu se obraća.

 

– Čekaju nas izbori u Beogradu, naš Okružni odbor mora da pruži svoj puni doprinos kampanji vrata-do-vrata – kaže Malović, bez pozdrava i uvoda.

– Računajte i na moju pomoć u VDV-u – prva se oglašava ona plavuša, tek sad prepoznajem direktorku „Grejanja” Sandru Božić, ženska završila političke nauke, ali šta mari. Dodaje: – Ivane, ne vidim na ovom spisku sve pobrojane funkcionere, nadam se da ih imaš sve do jednog u vidu.

– Kampanja je duga, ima mnogo birača da se obiđe, svi će dati svoj doprinos. Ovaj VDV mora da se radi perfektno, tačno, precizno, nije poenta da svako radi VDV a da pri tome znamo kako deo ljudi radi. Ovde nema i ne sme da bude fingiranja i grešaka – poentira Tešić.

– Fingiranje i greške očekuješ od funkcionera???!!! – začuđeno, skoro zaprepašćeno reaguje Božićeva.

Neko prasne u smeh iz drugog reda, vidi, pa to je Simke, mora da je bio u sali pre no što su ostali pristigli.

– Za sada ja odlučujem ko radi VDV i zadužen sam za to… prema tome svako neka radi svoj deo posla i da brine o onome za šta je zadužen i dobio ingerencije. Molim te, nema potrebe da pokušavaš mene da namestiš i da izvlačiš moje reči iz konteksta, kada i ti veoma dobro znaš kako je ranije rađen VDV – samouvereno će Tešić.

– Osetljiv si mnogo Ivane. Komunikaciju u grupama u više navrata sam te molila drži na profesionalnom nivou. Moj deo posla je povereništvo Gradskog odbora… tu tvoje ingerencije prestaju. Izveštaj pripremi za sledeći Gradski odbor ko od funkcionera kada učestvuje u VDV-u. O tvom neprimerenom tonu pisanja i obraćanja kao i nepoštovanju jednog od poverenika Gradskog odbora obavestiću koordinatora Branka Malovića – odlučno govori direktorka Božić.

– Gledaj svoja posla – nimalo džentlmenski joj je odbrusio Tešić.

– Između ostalog i ti si moj posao – uz lagani smešak mu uzvraća Božićeva.

– Tvoj nisam, ja imam samo jednog šefa – uporan je Tešić.

– I ja – odgovara plavuša.

– Sve odluke vezane za pokretanje disciplinskih postupaka, moraju prethodno da imaju saglasnost kordinatora Branka Malovića – javlja se Sušec, niotkuda.

– Željko, u redu – kratko kaže Simke.

– Naravno da moraju imati saglasnost koordinatora – potvrđuje Levnajić.

– Željko, u pravu si! – odobrava dr Ovuka.

– Pa valjda je svima jasno da je saglasnost koordinatora neophodna – policijski precizno saopštava Saša Pavlov.

– Neophodna i neizostavna! – skoro podvriskujući, slaže se Maja Vitman.

– Koordinator je BOG, laku noć – javlja se neki tip u žutoj majici, kasnije saznajem da se zove Nenad Rakić.

– Željko, u pravu si apsolutno!!! – ponavlja, kao da je nisu čuli prvi put, gradska menadžerka.

– Željko, slažem se i potpuno si u pravu. Sve odluke moraju imati prethodnu saglasnost koordinatora – kaže Aca Stevanović, iz svoje novo/stare perspektive direktora „Higijene”.

– Željko je pravu, mora se poštovati hijerarhija, dakle treba saglasnost koordinatora – svoj doprinos saglasju daje većnik Milenko, poznatiji kao Čučko.

– I vrabcima su jasne stvari, da se koordinator pita… – oglašava se Boban Savić.

– Drago mi je da delimo isto mišljenje i isti stav… jer kako sam prethodno napisala koordinator je o svemu obavešten. Pozdrav svima – ponovo se javlja Sandra.

– Piše se vrapca. Vrapci. U toj reči izvršeno je jednačenje suglasnika po zvučnosti (zvučno b ispred bezvučnog c prelazi u svoj bezvučni parnjak p) – kratku obuku iz pravopisa drži neki Nebojša Gajić, široj javnosti nepoznat, sve dok nije postao direktor ATP-a. A i kako bismo ga znali kad su ga doveli iz Beograda.

– U potpunosti se slažem, sve odluke koje se donose moraju imati saglasnost koordinatora našeg okruga gospodina Branka Malovića, zahvaljujući njemu jesmo najbolji okrug u celoj Srbiji i najbolji gradski odbor – čisto da se zapljune, deklamuje Šumar Nemanja.

– Apsolutno je tako, sve odluke koje se donose moraju imati saglasnost koordinatora Branka Malovića – kaže druga plavuša, izvesna Mirjana Dimitrijević.

– U potpunosti se slažem da za sve odluke koje se donose mora postojati saglasnost koordinatora Branka Malovića. Nemanja, ti si odlično napisao, da nije njega ne bismo bili najbolji okrug – potvrđuje Katarina Banjai.

– Slažem se sa Željkom, da se zna čisto ako se neko zaboravi, što se neretko dešava – dodaje neko devojče, čini mi se da se zove Aleksandra.

– Slažem se u potpunosti da za sve odluke koje se donose mora se imati saglasnost koordinatora Branka Malovića – unosi svoju dozu saglasnosti u opštu harmoniju direktor „Zelenila” Bjelica.

– Kao neko ko skoro dve godine radi u Gradskom odboru i svakodnevno sarađuje sa svima vama, daću sebi za pravo da ovo javno kažem, a to je da pojedini daju sebi mnogo više za pravo, nego što zaista zaslužuju. Svaka, ali apsolutno svaka, odluka i eventualno sprovođenje iste mora biti odobreno od strane koordinatora. I izuzetno mi je drago što ogromna većina deli moje mišljenje, jer još jednom dokazujemo da smo složni, ujedinjeni, najbolji i najsposobniji Gradski odbor. A za to treba da zahvalimo samo koordinatoru. Svi – iznosi svoje mišljenje neko ko se zove Marko Mladenović.

– Tako je Marko, s obzirom da smo neko vreme zajedno radili, slažem se sa tobom u potpunosti. Zahvaljujući koordinatoru, mi smo najbolji i najorganizovaniji Gradski odbor, što sam imala prilike da vidim i na terenu, na Novom Beogradu – ohrabrila se da nešto kaže i Nada-pokrajinska-poslanica-Šurbanović.

– Ako želimo da našem koordinatoru zaista pokažemo poštovanje i iskažemo zahvalnost i zajedno sa njim, uz njegovu podršku, dobijemo bitku za Beograd, što će pokazati pravu snagu SNS-a, to možemo samo jedinstvom i delima… rečima malo teže… Sutra je novi dan… spremno ga dočekajmo – pomalo poetski, pomalo motivaciono, pomalo kao da daje gas dronu, skupu se obraća mali Stoilković.

– Na prstima jedne šake ne može se nabrojat u koliko gradskih odbora je bio u poseti Aleksandar Vučić. Kod nas je bio zato što smo najbolji i najorganizovaniji mesni odbor u SRBIJI zahvaljujući Branku i svima koji sudeluju da ostanemo na toj poziciji kome se ne sviđa neka napusti brod – uh, ovo je već filosofija lajf-kouča Bobana Savića, ovo postaje dosadno, doza je prejaka, moram van.

Branko zamišljeno ćuti, zagledan kroz prozor u beskraj banatske ravnice. A i šta ima da priča o izborima u Beogradu, kad direktor „Vodovoda” Radulović i Mikin Sestrić uveliko obilaze blokove na Novom Beogradu, cela pančevačka ekipa moli boga da im ne zapadnu zgrade u blizini Šapićeve gajbe, kažu, napušavaju ih građani samo tako. Hvatam se za telefon, pravim se da mi je stigla poruka na vajber grupu, čitam je, kao, i šapućem Babaseri na uho „Moram da idem, Andrej me šalje u Zrenjanin”, i napuštam ovaj otužni i žalosni skup. Izlazim iz Vodne uprave, levo, pa na uglu opet levo, nastavljam ka Buvljaku, a dva pitanja mi se motaju po glavi: ko bi bio proglašen za najpoltrona u ovoj rundi demonstracije ulizištva, da ne upotrebim neku nepristojniju reč; i, važnije: čemu vi, braćo naprednjaci i sestre naprednjakinje uopšte služite kad za sve morate da pitate nesrećnog Malovića? Počeću da saosećam sa čovekom: mora da ni njemu nije lako sa vama takvima…

Photo credits: FB stranica Gradskog odbora SNS Pančevo, pancevo.mojkraj.rs, FB stranica Nade Šurbatović i list „Pančevac”
Story, script, screenplay, dialogues & copywrite: Pančovi drugari u SNS-u