PANČEVO SI TI: Da li biste se i danas složili sa Andrićevom definicijom da je fašizam svirepa reakcija ili slepi teror plaćeničkih bandi u službi kapitalizma i militarizma ili je ta definicija u međuvremenu mutirala poput virusa, a vakcine nema ni na vidiku?
GORAN MARKOVIĆ: Znate kako, mogu samo iz našeg iskustva da govorim, o plaćeničkim bandama definicija je poprilično jasna i njihova prisutnost je očigledna, jedino što su te bande sada ovde zapravo deo jedne šire kriminalne organizacije koja se spojila sa državom.
U vreme kada je Andrić to definisao, nije postojalo nešto što se sada zove krimokratija, spoj društvenog uređenja sa mafijom, kriminalom. Sada je to nova dimenzija i mislim da današnji fašizam ima upravo tu mutaciju, on se promenio kao što se menja i ovaj trenutni virus, mutira i dobija taj institucionalizovani novi oblik kroz kriminalnu državu. I sada je važnije pitanje da li ste kriminalac nego da li ste fašista zato što je kriminal krov svega.
Nekadašnja fašistička ideologija, njihova partijska organizovanost, estetika, dizajn, sve to je prevaziđeno i sada je postalo samo važno pitanje raspodele opljačkanog plena, zapravo se samo o tome radi. Niko više ne govori o bilo kakvoj ideologiji, ideji, narod se pominje samo fakultativno kao najobičnija floskula koja nema nikakvo značenje ni za onoga koji to izgovara niti za sam taj narod. Sada se radi samo o tranžiranju jedne države, imovine i ljudi i samo je bitno pitanje raspodele, kako će se to podeliti, na osnovu sile, uticaja i naravno zla u sebi.
PST: U pandemijskoj krizi u kojoj živimo da li smo došli do izvesne kolektivne amnezije po pitanju Holokausta? Kada protivnici vakcina i kovid propusnica koriste parole: Mic po mic Aušvic i Stop medicinskom fašizmu, da li je reč o neznanju, bezobzirnosti prema žrtvama Holokausta ili blokadi sećanja?
MARKOVIĆ: Ima mnogo primitivnog sveta, i znate, Hana Arent je izgovorila jednu interesantnu misao, da stalno laganje ne služi tome da ljudi poveruju u laž, već da prestanu da veruju u bilo šta. Izgubljena je mogućnost da ljudi imaju bilo kakvo poverenje u bilo čiju misao, autoritet, u bilo čiji podatak, nečiji dokument, nečije svedočanstvo, jer je sve podložno falsifikovanju, pogotovo u digitalnoj eri u kojoj živimo, kada vi možete veoma dobro da falsifikujete stvari, postalo je nejasno šta je dokaz, šta je istina, tako da ljudi u svašta poveruju.
Na primer: rekla mi je komšinica da u vakcine stavljaju čipove i sada vi počinjete da verujete komšinici jer ste i sami zbunjeni. Postalo je jako interesantno kako nova vremena i nove tehnologije umesto da donesu nekakav prodor u suštinu stvari, one zapravo sve više ljude udaljavaju od istine.
PST: Pomenuste malo pre digitalne tehnologije, da li mislite da se sada fokus traženja ,,krivca” koji je neizostavni deo svakog fašizma preselio u digitalnu sferu? Da li je novi vid fašizma i nasilja kao posledice fašizma sada digitalni fašizam, gde ćemo tog ,,krivca” pronaći u raznim teorijama zavera, mržnji prema migrantima i drugim manjinama?
MARKOVIĆ: Svakako, digitalna tehnologija je do te mere višeznačna i višemoćna da ona može otići i onamo i ovamo. To je opšta svetska pojava i tu nema nikakve kontrole, osim moralne kontrole ili nečega što ja zovem poezija. Jer, znate, jedina stvar koja se ne može falsifikovati je poezija, falsifikovana poezija ne funkcioniše, vi se ne možete lažno poetski izražavati, to je nemoguće. A sve ostalo je moguće. Moguće je da proglasite krvnika za žrtvu ili obrnuto.
Jedan mladić je na današnjoj tribini posvećenoj međunarodnom danu borbe protiv fašizma i antisemitizma postavio pitanje, šta on kao dvadesetogodišnjak da radi, kako će doći do promene, jer je sve strašno. Da li će doći bolja vremena? Neće, ukoliko se upravo mladost ne trgne i sama ne pobuni. Meni je zanimljivo da ti mladi ljudi ne kažu dosta više i ne izađu na protest, da ne čekaju nekog drugog da ih povede.
PST: Milan Kundera je na jednom predavanju na kom ste prisustvovali, a koje pominjete u svojoj autobiografskoj knjizi ,,Češka škola ne postoji” izgovorio da je samo tako genijalna nacija koja je dala jednog Getea mogla tako nisko da padne u fašizam. Okruženi svakodnevno bacilima fašizma, da li to znači da smo takođe genijalni ili smo samo i mi tako nisko pali?
MARKOVIĆ: Kundera je govorio o ekstremima, ali sa jedne strane mi smo imali snažnu slobodarsku tradiciju i borili smo se, bili smo borci protiv fašizma, a sada odjednom stvar se obrnula i sada postoje snažna fašistička uporišta, ne samo u vrhu države, nego uopšte u shvatanjima ljudi, jer se potpuno promenila krvna slika nacije.
Zanimljivo je to, ne znam da li je to prirodno, da li se to tako samo od sebe dešava.
Pre nekog vremena pozvao me je prijatelj Nemac iz Praga, zapravo Čeh, živi tamo jako dugo, i pitao me je nešto o Kosovu i ja sam pokušao da mu o tom problemu objasnim iz moje vizure, a osetio sam da je on strašno razočaran time što govorim, da me nekako sumnjičavo posmatra, kao da sam ja neki srpski nacionalista, što ja naravno nisam, ali, kako da vam kažem, moguće je da se i moja retorika promenila, da su me ova vremena promenila, da su promenila i moju psihologiju. Ljudi se menjaju pa i ja sam.
PST: Da li su danas slobodnomisleći ljudi koji se bore za socijalnu jednakost i pravdu na manjim frontovima raznih inicijativa poput naše lokalne inicijative stanara/ki naselja Tesla ,,Odbranimo Teslu”, u kojima je bitka za stablo ujedno i bitka protiv investitorskog i urbanističkog fašizma? Da li je budućnost borbe protiv različitih oblika fašizma, nasilja i ugnjetavanja upravo na lokalnim punktovima na kojima se ljudi sami organizuju zarad očuvanja ekologije i uopšte prava na normalan život?
MARKOVIĆ: Pratio sam sa velikim interesovanjem tu borbu oko očuvanja stabala platana u Pančevu. To su male stvari koje znače mnogo, kao recimo i Topli Do, ,,Ne damo Jadar” i druge inicijative oko očuvanja prirode i života.
To nije odjednom više samo ekološka borba, to je borba za moj i naš život, život kakav želim da živim, a neko mi to ne omogućava jer želi da uzme proviziju, hoće da proda jednu celu teritoriju da bi mu/im neko uplatio u švajcarskoj banci određenu sumu i uništio i ljude i život.
To nije samo ekološko pitanje, već je ta borba pravo na život dostojan življenja.
