Zašto je Pepe otišao u penziju?

Pogledajte seriju His Dark Materials. Obratite pažnju kako glavni lik u seriji (koji je btw devojčica, Lira) komunicira. Kada nešto želi, ona staloženo zahteva; kada nešto ne zna, ona otvoreno pita; kada se sa nečim ne slaže, ona to bez straha saopštava. Toliko je prirodno direktna, a opet nenametljiva da meni koji pripadam generaciji X deluje skoro kao da je psihopata.

Ovo je najbolji uzor za devojčice koji sam do sada video u popularnoj kulturi. Većina devojaka koje poznajem nema dovoljno izražen osećaj da je najbolji način da se dobije informacija od svog partnera (pogotovu ako se tiče same veze) da se postavi otvoreno, direktno pitanje. Ako te zanima šta misli ili kako se oseća, naprosto pitaj ga.

Takođe ne razume da umesto pasivno-agresivnog ponašanja, ima puno pravo da od svog partnera otvoreno i bez snebivanja traži da se bilo koja njena emocionalna ili neka druga potreba zajednički razmotri i ako se oboje slože ispuni. Drugim rečima, ako nešto želiš, traži. Ako je zahtev razuman, logično je i da će biti ispunjen. Ako on uprkos tome ne želi da ga ispuni, onda ćeš znati sa kim se zapravo zabavljaš i moći ćeš da doneseš informisanu odluku da li sa takvom osobom i dalje želiš da budeš ili ne.

* * *

Pepe le Tvor je beskrajno simpatičan, drag i šarmantan crtani lik koji je mnogima ostao u divnom sećanju. Njegovo udvaranje mački doživljavamo kao nevinu igru, ne samo zato što smo ga gledali kada smo i mi sami živeli u takvom životnom dobu, već i zato što on stvarno nikad nije zlonameran. Naprotiv, to je jedan zaljubljeni tvor koji se ne usteže da pokaže svoja intenzivna osećanja, ko ga ne bi vol’o? Pa, ne voli ga mačka kojoj se u svakoj epizodi iznova udvara. Razlog zbog koga ga ne voli (tvor naravno smrdi) stvarno nije bitan, suština je da Pepe slučajno (ili namerno) odbija da prihvati da NE znači NE.

Pepe takođe u većini epizoda izgovara rečenice koje mi iz perspektive čitaoca koji se nagledao jezivih novinskih naslova u vezi sa partnerskim nasiljem sada zvuče malo zloslutno: „Živela ljubav, umrećemo zajedno!”. Lik mačke kojoj se Pepe udvara je zapravo još problematičniji uzor, pre svega zato što mu nikad direktno ne kaže NE. Iako joj se Pepe iz očiglednih razloga ne sviđa, ona se uvek samo izmiče i što je najstrašnije, dok je Pepe nesnosni brbljivac, mačka je uvek nema. I da ume, ne može da mu kaže NE.

Često se u crtanom dešava obrt, pa mačka počne da juri Pepea koji momentalno gubi ikakvu želju za daljim udvaranjem. Poruka koja se tada šalje nije da su oboje jednaki, već da je i mačka jednako veliki psiho, samo je imala nesreću da naleti na tvora. Učimo decu da je ljubav impulsivna, a da je njena veličina srazmerna količini impulsivnosti i iracionalnog. Obrt takođe perfidno abolira Pepeovo nametljivo ponašanje, jer eto vidimo da ni mačka nije ništa bolja.

U praksi muškarac koji sledi Pepov obrazac ponašanja u blažem slučaju izgleda kao smarač koji celo veče u klubu maltretira devojku neuzvraćenim udvaranjem, dok bi u ekstremnom slučaju to bio muškarac koji takođe nije hteo da prihvati NE od svoje devojke, dečko koji je ubio Kseniju Pajčin. Naravno da nijedan od njih nije postao takav zato što je kao dete video crtani sa Pepeom, no sasvim je legitimno postaviti pitanje da li ih je izlaganje ovakvim sadržajima u formativnim godinama kočilo ili pak ohrabrivalo u problematičnom ponašanju? U praksi devojka koja sledi mačkin primer u blažem slučaju nema hrabrosti da gorepomenutom smaraču otvoreno kaže ne, a u tragičnoj krajnosti ne razume kako ženu tokom braka može silovati sopstveni muž.

Glavni problem sa Pepeom je baš u tome što je toliko simpatičan i šarmantan, jer nas navodi na ideju da mu se zbog toga treba progledati kroz prste dok propagira ponašanje koje bi u stvarnosti izgledalo kao Jutkino udvaranje ženama u Brusu. Istovremeno, deluje da većina žena u našoj zemlji koje trpe maltretiranje ili nasilje taj problem rešavaju „izmicanjem” poput Penelopinog ponašanja u crtanom filmu. Da, mačka zapravo ima ime.

* * *

Knjige po kojima je sniman His Dark Materials objavljene su još devedesetih godina. Deca koja su odrastala na tim knjigama već sad postaju roditelji. Možda je mojoj generaciji Pepe draga uspomena, ali ne samo da mogu da razumem, već i očekujem da ovim klincima Pepe deluje barem malo bizarno. A pošto oni postaju dominantna generacija koja „kontroliše daljinski” u kući sa malom decom, prirodno je i da se tržište prilagođava nihovom senzibilitetu.

Muzika koju smo slušali mi razlikuje se od muzike naših roditelja, čija se muzika pak razlikovala od muzike njihovih roditelja itd. Kao što se razlikuju igračke i igre kojih smo se mi igrali, u odnosu na igre starijih generacija. Pepe nije zabranjen, ko god želi može da sa ljubavlju gleda sve njegove crtane filmove na internetu. Može i da pušta Pepea svojoj deci, unucima, praunucima… Ali hajde da prepustimo nadolazećim generacijama slobodu da stvaraju nove, bolje uzore i heroje u duhu svoga vremena.