Ugledan građanin, vrhunski intelektualac, dubokoumni mislilac, politički analitičar i kritički promišljavač naše društvene stvarnosti, slavom ovenčan i velikim brojem društvenih priznanja odlikovan medijski radnik, poznanik, prijatelj i verni partilac mnogih viđenih naprednjačkih štetočina u našem regionu, etalon doslednosti u višestrukom preletaštvu, redovni korisnik budžetskih sredstava Pančeva, Vršca i šest okolnih opština, vlasnik prestižne medijske korporacije Open View doo i urednik franšize eovo-eono sajtova, koji pucaju od profesionalizma, uvažavanja zanatskih principa i novinarske etike, dakle miljenik vlasti u južnobanatskoj javnosti poznat kao Aleksandar Čupić, prošlog oktobra je presavio, što se kaže, tabak, i satisfakciju za netom pretrpljene duševne boli potražio pred sudskom vlašću pravne države Srbije.
Najnoviji slučaj Čupićevog petljanja po sudovima počeo je nakon što se dotični osetio oštećenim kada je na sajtu Cenzolovke pročitao izveštaj koleginice Ivane Predić sa ročišta održanog 16. septembra 2021. godine u Višem sudu u Beogradu u postupku koji protiv njega vodi novinar našeg sajta Nenad Živković. Sporno ročište, bilo je, naime, peto uzastopno u dva postupka (a sedmo ako računamo i pripremna) po tužbama našeg novinara iz jula i novembra 2019. godine kojima Čupić nije prisustvovao pravdajući se zdravstvenim tegobama. Predićka je, izveštavajući o događajima u sudnici toga dana, kojima Čupić, dakle, nije prisustvovao, spomenula da je optuženi izostanak opravdao depresijom i da mu je određena terapija.
Ponukan ovim navodima, vršački žurnalista je preko svog ovlašćenog zastupnika, pančevačkog advokata Saše Levnajića, Višem sudu u Beogradu podneo četiri u jedan (dakle istovetnu) tužbu protiv izdavača, medija i odgovornih urednika: 1) Slavko Ćuruvija Fondacija, sajt Cenzolovka i Perica Gunjić; 2) Centar za informisanje i obrazovanje Pero, sajt PanPress i Ivana Predić; 3) Građanska akcija Pančevo, sajt Pančevo Si Ti i Nenad Živković; 4) i Udruženje 013 Info, sajt 013info i Aleksandar Tokin. Tri pančevačka sajta su se našla na meti njegove tužbe zato što su integralno preneli Cenzolovkin tekst od 17. septembra 2021. godine. Čupić tvrdi da je njegova duševna bol toliko jaka (a nematerijalna šteta toliko velika), da može da je ublaži ispunjenje odštetnog zahteva u iznosu od četiri puta po 300.000 RSD.
Levnajićeva kontroverzna tužba
„Čitav tekst od 17. 09. 2021. godine, tendenciozno je plasiran od strane tuženog 1. i 2. reda, u nameri kako bi se status ovde tužioca diskreditovao na perfidan način, stigmatizujući ga kao nekog ko boluje od depresije i kome je prepisana terapija, a sve u nameri diskreditacije tužioca i degradiranja karijere kao novinara. Kroz ovu tezu se perfidno naglašava i naziv bolnice u Vršcu – Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti, što kada se sve stavi u kontekst prosečan čitalac može da izvede zaključak da je reč o čoveku koji je prihički oboleo a samim tim se i diskredituje sve što on napiše ili kaže, što je zapravo i suština teksta”, navodi u tužbi stručnjak za medijsko pravo sa međunarodnom reputacijom Saša Levnajić (dotični je i visokopozicionirani šraf u južnobanatskoj naprednjačkoj hijerarhiji i zamenik predsednika poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu” u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine, ali o njemu drugi put).
Sasvim u skladu sa naprednjačkim propagandističkim spin-novinarstvom, koje je odavno obrisalo linije između činjenica, manipulacije činjenicama i najobičnije obmane, „kolega” Čupić (ili kolega Levnajić? Ili obojica?) učitava diskvalifikacije koje možda jesu svojstvene i bliske krugu „uglednih novinara” u kome se i sam kreće: ta ekipa će bez problema zvaničan naziv zdravstvene ustanove, jer novinarstvo voli preciznost, staviti u kontekst nečijeg „psihičkog oboljenja”; ali takva logička greška svakako ne spada ni u model komunikacije, ni u sredstvo izražavanja, ni u vrednosni sistem profesionalaca među kojima se nalaze koleginica Predić i cela redakcija Cenzolovke.
Nasuprot svemu gore rečenom, redakcija Cenzolovke uređuje renomirani sajt koji informiše aktere medijske scene, ali i najširu javnost o ogromnom broju događaja i pojava koje se na najrazličitije načine presecaju sa novinarstvom. Njihovim urednicima, posvećenim pravilima etike profesionalnog novinarstva, nije se učinilo ništa sporno u Predićkinom izveštaju, niti su primetili ijednu reč koja bi bila u suprotnosti sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i s Kodeksom novinara Srbije.
Raspored ročišta
Pripremno ročište Čupić protiv Panpresa i Ivane Predić biće održano danas, 7. februara. Za 15. mart je zakazan prvi susret tužioca i tuženih u postupku protiv našeg sajta i Nenada Živkovića. Postupak protiv Cenzolovke i Perice Gunjića će početi 13. aprila, a sedam dana kasnije, 20. aprila pred sudijom će se naći kolega Tokin, ispred sajta 013info.
Ono što Čupić i Levnajić, dakle, smatraju nedozvoljenim objavljivanjem informacija iz Čupkovog zdravstvenog kartona, u novinarstvu se zove dodatne i značajne informacije – one bez kojih tekst u principu može da funkcioniše, ali koje pružaju širu sliku o opisivanim pojavama ili o događajima o kojima novinar izveštava. Drugim rečima, u spornom tekstu se vrlo mirnim tonom i nimalo senzacionalistički, dakle bez ikakvih namera da se javnost bavi Čupićevim zdravstvenim stanjem, a pogotovo ne da ga na bilo koji način diskredituje ili da ga ismeva, bliže opisuju razlozi njegovih upadljivih izostanaka sa susreta sa pravosudnim sistemom. Moguće je – e sad, koliko i verovatno? – da se Čupić tokom skoro dve i po godine razboljevao baš pred susrete sa tužiocem i sudijama, ali o tome ne vredi spekulisati, neka bude da je tako; samo nebo zna kako se Čupko osećao, kao što samo lekari znaju na osnovu kojih pokazatelja su konstatovali baš te dijagnoze i potpisivali takvu dokumentaciju u danima pred najavljena ročišta.
Levnajićeva materijalna greška
Pored svega, advokat Levnajić pravi i ono što se u novinarstvu zove materijalna greška, jer Cenzolovka nije mogla da prenese sopstveni tekst, nego su to uradila ostala tri sajta. „Ovu kolosalnu vest o odlaganju ročišta orkestrirano su preneli i drugi mediji čiji su urednici prijatelji Nenada Živkovića i to, pored tuženog, Panpres, Cenzolovka, 013 Info. Sve ovo ukazuje da je reč o smišljenom napadu na čast i ugled tužioca koga tuženi i ostali navedeni mediji, a pre svega Nenad Živković, žele da diskredituju u javnosti”, dodaje Levnajić, opet iz svog doživljaja „zajedničkog delovanja” medija pod kontrolom SNS-a. Nakon što je aktuelna načelnica Južnobanatskog okruga Marina Toman sakupila u pul medije u našem regionu koji stvarno orkestrirano (i vrlo često o trošku budžeta jedinica lokalne samouprave) promovišu naprednjačku vlast, a diskredituju političke protivnike, jasno je da vršački novinarski doajen i njegov cenjeni fiškal i ne mogu da zamisle da slobodni mediji mogu da slobodno sarađuju, da u tom odnosu nema ni naređivanja ni izvršavanja, da nema nametanja i podmetanja, nego da postoji slobodna urednička procena koje će medijske sadržaje, u skladu sa uređivačkom politikom matičnog medija, preneti. Drugim rečima, nema tih prijatelja Nenada Živkovića koji će zbog prijateljstva sa njim preuzeti tekst o ovom slučaju; postoji samo novinarski osećaj šta čitalačkoj publici nekog medija može da bude zanimljivo. I postoji novinarska solidarnost.
Karamba
Beskičmenjak