Antifašizam sada i ovde bio je naziv događaja kojim je 9. maja u Klubu „Kupe“, jednom od retkih prostora u našem gradu koji je ostao otvoren za slobodu iznošenja mišljenja, u organizaciji Građanske akcije Pančevo, Novog optimizma i Nezavisnog društva novinara Vojvodine, proslavljen Dana pobede nad fašizmom i Dana Evrope.
Zvanična, „državna“, na nivou lokalne samouprave, proslava Dana Pobede nad fašizmom počela je u 11.15 minuta, kad je predsednik Skupštine grada Pančeva Tigran Kiš, položio venac na spomen obeležje Narodnim herojima u Gradskom parku, u društvu predstavnika Vojske Republike Srbije, SUBNOR-a i nekoliko udruženja građana. Zatim su „Mažoretkinje Pančeva“ u 12 časova položile vence u Gradskom parku i obišle Spomenike Crvenoarmejcima.
Skup je započeo intoniranjem Rundekove verzije antifašističke „Ay, Carmela“, nakon čega je voditelj programa, novinar Nenad Živković pozdravio pedesetak prisutnih gostiju, čestitao im oba praznika, rekao nekoliko rečenica o značenju i simbolici 9. maja i pročitao tekst „Zašto Evropa?“, objavljen na sajtu www.pancevo.city. Zatim je Svetlana Nikolin, u ime centra In Medias Res, objavila imena ovogodišnjih dobitnika Povelje „Pro futuro“, koju ovo udruženje građana jedanaesti put zaredom dodeljuje istaknutim pojedincima i institucijama za doprinos širenju vrednosti interkulturalizma. Priznanja su ove godine, prema mišljenju žirija, zaslužili učitelj Predrag Starčević, koji je Povelju primio u društvu svojih učenika, dr Ivana Spasović i portal 013 info.
O ovom značajnom datumu u istoriji Evrope govorila su dva gosta, dr Dušan Teodorović, dopisni član SANU i profesor na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, i Zoran Hamović, glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće „Clio“. Sagovornici su podsetili na zločine iz prošlosti u doba fašizma u Nemačkoj, među kojima su i spaljivanje knjiga levičara i Jevreja, organizovanje izložbe „dekadentne jevrejske umetnosti“ i proterivanja i ubijanja neistomišljenika i čitavih etničkih grupa. Buntovnim tonom dr Teodorović je govorio i o trenutnoj političkoj situaciji u „Srbiji koja umire“ i koja svake godine ostane bez 40.000, uglavnom mladih ljudi koji je napuste u potrazi za boljim životom. Bilo je reči i o moralnim dimenzijama fašizma i antifašizma.
– Užasna je stvar kada su ljudi neobrazovani, jer se njima lakše manipuliše, ali je još užasnije to kada su izuzetno obrazovani izuzetno nepošteni – rekao je Teodorović govoreći o nečasnim intelektualcima koji svoju ulogu u društvu određuju iz pozicije isčekivanja.
Između ostalog, Zoran Hamović je, odgovarajući na pitanja iz publike, istakao da „Srbija još nije potonula u kulturni fašizam“ i da se to neće desiti dokle god postoje ljudi, kao ovi kojima se upravo obraća, koji su spremni da brane prostor slobode.
– Onog trenutka kada se izjednači dobro i zlo, kada prihvatimo da su dobro i zlo jednaki, fašizam počinje da cveta – ocenio je Hamović.
Skup je završen svojevrsnim pozivom prisutnima da nastave da afirmišu antifašizam kao vrednost zdravog društva.