ATP-ove nevolje sa DRI-jem

Autotransportno preduzeće Pančevo je tokom aktuelnog postupka likvidacije, uporedo sa nevoljama koje ima sa Agencijom za privredne registre, o čemu je naš sajt već pisao (videti ovde), naišlo i na probleme sa Državnom revizorskom institucijom. Kao da sve teškoće opisane u prethodnom tekstu nisu bile dovoljne, nego je svoj doprinos finansijskom disciplinovanju ATP-a dala i DRI…

Čemu služi DRI?

Državna revizorska institucija je nezavisna vrhovna revizorska institucija koja pomaže Republici Srbiji da mudro upravlja i koristi resurse i pouzdanim informacijama doprinosi dobrom upravljanju, transparentnosti i odgovornosti u javnom sektoru. Ova institucija, kao najviši organ revizije javnih sredstava, u okviru svoje nadležnosti, obavlja 13 poslova.

Dokumentacija dostupna na sajtu DRI pokazuje da je ova institucija 25. novembra 2019. godine sastavila Izveštaj o reviziji finansijskih izveštaja Javno komunalnog preduzeća za prevoz putnika „Autotransport-Pančevo” za 2018. godinu, na koji je ATP u zakonskom roku od 90 dana odgovorio Izveštajem o otklanjanju otkrivenih nepravilnosti u reviziji (od 25. februara 2020. godine) i Dopunama odazivnog izveštaja od 3. marta. Skupština Grada Pančeva je 25. septembra donela Odluku o pokretanju postupka likvidacije JKP „Autotransport-Pančevo”, a već 28. oktobra usledio je Izveštaj o reviziji odazivnog izveštaja Javno komunalnog preduzeća za prevoz putnika „Autotransport-Pančevo”, u kome je DRI konstatovao da je od 22 nepravilnosti ATP ispravio samo pet (!?), pa je Odazivni izveštaj ATP-a ocenio neverodostojnim. Državni revizori smatraju da subjekt revizije (ATP) nije iskazao zadovoljavajuće mere ispravljanja za otklanjanje nepravilnosti i da je kršio obavezu dobrog poslovanja.

U skladu sa odredbama Zakona o DRI i Poslovnika DRI, ova Institucija je 7. decembra 2020. godine uputila Skupštini Grada Pančeva (kao organu koji u okviru svojih nadležnosti može da preduzme mere protiv korisnika javnih sredstava, dakle osnivaču) Zahtev za preduzimanje mera protiv subjekta revizije (broj 400-1205/2019-04/26) na koji je Grad Pančevo odgovorio nepoznatog datuma.

Nepoznat sadržaj Zahteva za preduzimanje mera

„Imajući u vidu prirodu nepravilnosti, koje su vezane za izradu finansijskih izveštaja, kao i činjenicu da je zakonski rok za dostavljanje finansijskih izveštaja za 2020. godinu 30. jun 2021. godine, a uzimajući u obzir da je u međuvremenu pokrenut postupak likvidacije nad subjektom revizije, Skupština Grada Pančeva je obavestila DRI da je preduzela mere kako bi ATP u likvidaciji otklonilo uočene nepravilnosti do tog datuma”, kaže se u dopisu koji je ova Institucija poslala našoj Redakciji, bez preciznih formulacija iz dokumenta, niti liste mera na koje se Skupština Pančeva obavezala kako bi ispravila konstatovanu finansijsku nedisciplinu ATP-a. O tome nismo mogli da razgovaramo ni sa nadležnim gradskim većnikom Predragom Živkovićem, jer za takvu akciju nije dobio saglasnost viših partijskih zvaničnika (čitaj koordinatora SNS-a za južni Banat Branka Malovića), o čemu je naš sajt takođe pisao (videti ovde).

Oko ovih dokumenata isplela se čitava mala afera. Naša Redakcija je uputila i DRI-ju i Gradskoj upravi Grada Pančeva istovetan zahtev – da ih učini dostupnima, kako bi javnost saznala koje je konkretne propuste ATP načinio. Predsednik DRI dr Duško Pejović je u odgovoru saopštio da je „Poslovnikom Državne revizorske institucije („Službeni glasnik RS” broj 9/2009) propisano u članu 36. stav 4. da se revizija odzivnog izveštaja sprovodi po postupku predviđenom za druge revizije.

Ovaj poslovnik u članu 49. stav 1. propisuje da program revizije, podatke dobijene u postupku revizije, nacrte i predloge izveštaja o reviziji, zaposleni u Instituciji, kao i angažovani spoljni stručnjaci, čuvaju kao poverljive. Stavom 2. istog člana je propisano da se podaci iz stava 1. ovog člana smatraju službenom tajnom i mogu se koristiti samo pri izradi izveštaja.

Imajući u vidu navedeno, nismo u mogućnosti da vam dostavimo tražena dokumenta.”

Za razliku od DRI, Gradska uprava i Skupština Grada Pančeva čak nisu tražiocu informacije u zakonskom roku bilo šta odgovorili, zbog čega je naša Redakcija čitav slučaj prijavila Povereniku za informacije od javnog značaja, zbog ćutanja administracije (opširnije videti ovde).

Šta je to toliko zagonetno u ovim papirima, za sada, dok se Poverenik ne oglasi, ostaće nepoznato javnosti…

Koristi i štete od ove operacije

Očigledno je da je Grad Pančevo, pokušavajući da reši bezbroj problema koji su postojali u ATP-u pribegao, prenaprežući gradske resurse i novac iz budžeta, i ima mesta sumnji, podstaknut nekim vanekonomskim motivima, potpisivanju ugovora o javno-privatnom partnerstvu, terenu uvek skliskom u državama u kojima, poput naše, vladavina prava nije temeljna, nepomeriva i neupitna vrednost i praksa. Situacija je sada takva, dakle, da su dva preduzeća iste delatnosti registrovana na istoj adresi, a da je javni ATP, koji još uvek formalno postoji, ustupio privatnom Pantransportu ne samo sve linije i objekte, nego i delatnost, a da privatni Pantransport može očekivati još i dotacije javnih para, tj. novca svih građana, od troprocentnog suosnivača, Grada Pančeva. Jedna takva – regresiranje mesnog i međumesnog prevoza za 12 ranjivih kategorija stanovništva, o čemu je gradska Skupština usvojila odluku 4. februara – već je realizovana, a da odbornici nisu znali, niti je do danas zvanično rečeno, koliko će ta povlastica koštati. Nije objavljena nikakva procena, ne precizna, nego nikakva, realnog troška koje će (s pravom) povlašćeni sugrađani načiniti; drugim rečima, ne znamo, moguće je da njima ne budu naplaćene karte u iznosu od nekoliko stotina hiljada evra, a da Grad tu uslugu plati par miliona…

Ako ništa drugo, ovaj čitava operacija uvođena privatnika u javne poslove pokazala je da je, u pripremama za tranziciju formata javnog prevoza, moguće da od 1. juna do 1. novembra 2018. godine cena karte za jedan pravac na najfrekventnijoj liniji za Beograd i iz njega skoči sa 120 na 200 dinara, da Policija, Komunalna milicija i inspekcija mogu da efikasno suzbiju divlje prevoznike (što nisu radili dok je ATP postojao) i da do daljnjeg neće saobraćati Beovoz na liniji Beograd-Pančevo, jer bi redovna i jevtina železnička linija ozbiljno ugrozila prihode „Pantransporta”. Pravo je čudo da autoprevoznici iz Vršca, Bele Crkve i Kovina i dalje skupljaju putnike po stajalištima u Pančevu i na glavnoj autobuskoj stanici, ali su se za tu delatnost oni očigledno registrovali pre no što su firme iz Obrenovca, Zemuna i Leštana, odakle su suosnivači Pantransporta, preuzele funkciju gradskog prevoznika. Takođe, nije poznato kada će početi izgradnja objekta nove autobuske stanice, predviđene ugovorom, kao ni to gde je 12 autobusa (pet gradskih i sedam prigradskih), koje je ATP kupio od Ikarbusa februara 2016. godine, jer se po ulicama i putevima na teritoriji Grada Pančeva ne primećuju…

Velika je nepoznanica kako će ovaj dogovor funkcionisati naredne 24 godine, ako se ispostavi da će njegovi troškovi biti javni, a dobit privatna i u čemu je interes Pančeva da tu uslugu papreno plaća… Osnovno je pitanje kako to da decenijama nijedna gradska vlast nije uspela da organizuje ATP tako da posluje na „pozitivnoj nuli”; zašto se ova gradska vlast odlučila za javno-privatno partnerstvo više je nego jasno…

Objavljivanje ove priče omogućeno je kroz projekat Platforma za odgovorno upravljanje javnim finansijama, koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), a finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).

Stavovi izneti u ovoj priči su stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), niti Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).