Bojadžievski: Pančevci već žive u Gradu budućnosti, a tek će!

PANČO PRAVEDNI: Gospodine Bojadžievski, trenutno sedite u fotelji direktora „Urbanizma”, jednoj od sigurno najvrelijih, ako ne i najvrelijoj u gradu, jer se nalazi između čekića kojim udaraju građani nezadovoljni vašim urbanističkim vizijama i nakovnja nestrpljivih investitora koji bi da što pre ulože i obrnu novac, ostvarujući enormne zarade. Kako uspevate da zadržite prisebnost?

SLAVE BOJADŽIEVSKI: Prvo moram da kažem da te nazovi primedbe dolaze od ljudi koji se ne razumeju u oblasti o kojima govorimo, to su neke arhitekte, urbanisti, psiholozi, saobraćajni inženjeri, pravnici, zaštitnici prirode, dakle prigovori stižu od kvazistručnjaka, čije struke nemaju veze sa promišljanjem razvoja grada. Za razliku od njih, ja se svakodnevno konsultujem sa top ekspertom Đuricom Dolovačkim, koga ti isti zli jezici nazivaju „Cicinim čovekom”, zamislite, kao da bi Cica mogla da ima „svog čoveka”. Njegovo iskustvo u predlaganju loših urbanističkih rešenja treba uvek iznova koristiti i na tom izvoru mudrosti se napajati. Recimo, zar nije genijalan projekat izgradnje objekta za privremeno odlaganje opasnog otpada u Rafineriji nafte u kome nisu navedene količine i vrste otpada koje će biti tu lagerovane i u kojoj vrsti posuda ili prostorija?

Uzgred, znanje tih takozvanih kritičara ne može se meriti sa znanjem koje sam stekao na uvodnim godinama Arhitektonskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici, jer nisam položio prijemni na beogradskom, pa sam se upisao na Kosovu, da bi mogao kasnije da se prebacim u Beograd.

PANČO: Imam utisak da niste odgovorili na prethodno pitanje…

SLAWČE: Te tvrdnje da radim u interesu urbanističke maf…, mislim, da radim u interesu investitorskog urbanizma su providne insinuacije sračunate da kompromituju moje plemenite namere. Istina je da ja upravo radim u privatnom interesu i za pojedinačno dobro, u stvari, hteo sam da kažem, na javnu štetu i opštu propast, tojest, za dobrobit investitora i za uvećavanje gubitka javnih prostora kojima bi da raspolažu i da ih koriste svi ostali građani, ako shvatate šta hoću da kažem… Uostalom, šta će građanima javne površine i prostori kad se na njima može lepo zaraditi?

PANČO: Neki od vaših oponenata tvrde da donosite neuračunljive odluke i da zarad jednokratne koristi žrtvujete urbanističku i arhitektonsku budućnost grada.

SLAWČE: To su najobičnije besmislice. Ja sam vrlo uračunljiv, proračunat, računljiv i sračunat čovek, saradnici na mene uvek mogu da računaju i ja uvek nadređenima podnosim tačne račune. Pa da nije tako, zar bih stekao poverenje koordinatora Branka (od Malovića iz Šavnika, Montenegro, prim. Pančo) da me postavi na ovako značajnu funkciju? Nije mu smetalo ni što sam pre desetak godina bio član DSS-a, to mi je više došlo kao preporuka. Kao i Đurici, koji je bio „žuti”.

PANČO: Činjenica je da višespratnice niču u centru grada, čak i u kvartovima u kojima je dozvoljeno samo indvidualno stanovanje. Utisak je da ni infrastruktura ne može da prati koncentrisanje stanovnika i da zadovolji njihove narasle potrebe. Da li je Pančevo izloženo urbanističkom teroru koji će rezultati urbanističkim haosom?

SLAWČE: Nipošto, rekao bih čak naprotiv – Pančevo se skladno razvija svakodnevnom promenom svog lica, u skladu sa naprednom vizijom bivšeg gradonačelnika Pavlova koji je od Pančeva počeo da pravi Grad budućnosti, a što sada uspešno nastavlja gradonačelnik Stevanović. Ta transformacija se odvija, između ostalog, rušenjem starih porodičnih kuća u kojima je živelo troje-četvoro ljudi, i izgradnjom savremenih zgrada u kojima živi po 60-70, često i po 80 osoba. Hoćete da kažete da nekoliko desetina ljudi troši više resursa nego njih nekoliko? Kako se to prenapreže infrastruktura, kad promeri vodovodnih i kanalizacionih cevi ostaju isti, kad se novi objekti vezuju u postojeću elektro-energetsku mrežu, kad se ulice ne proširuju da bi omogućile protok pojačanog saobraćaja, kada uvećanu količinu komunalnog smeća odnosi isti broj kamiona, kada je otežan pristup i manevar vatrogasnih i drugih interventnih vozila, kada broj mesta u vrtićima ostaje isti, kada se nigde u okolini tih objekata ne sade nova stabla, kada nema mesta za dečija igrališta i zelene površine, da ne nabrajam dalje… Čak bih rekao da se nivo kvaliteta života povećava u domenu broja parking mesta – svakoj stambenoj jedinici sleduje jedno u podrumu ili prizemlju, u garaži ili na otvorenom parkingu… Sad, mali problem može da nastane ako u isto vreme kod jednog domaćina, recimo na slavu, dođe više gostiju svojim kolima, ali to je mala žrtva naspram privilegije življenja u Gradu budućnosti.

PANČO: Ali da li time investitori, zapravo, prodaju nekvalitet življenja na vertikali?

SLAWČE: Ne, nikako, pa šta ima lepše, zar nije dirljivo i nekako prisno da komšija može da drugom komšiji gleda u dnevnu sobu i zviri u spavaću (smeška se šeretski) i da popričaju prijateljski na stepeništu? Ili, koliko je uzbudljivo da stanar višespratnice ima pregled događaja kod suseda u okolnim dvorištima prizemnih kuća koji još nisu prodali svoje straćare investitorima?

PANČO: Da li se tim intervencijama u prostoru, izgradnjom objekata bez posebnih stilskih karakteristika uništava ne samo prepoznatljiv arhitektonski identitet Pančeva kao ravničarskog naselja, nego se i narušava silueta ulica i čitavog grada?

SLAWČE: To je još jedna od specifičnosti naše vizije razvoja i širenja Pančeva implozijom. Zašto bismo gradili čitava nova naselja na obodima grada, kad naši invetitori ionako nemaju toliko slobodnog novca, a i tamo kvadrat sigurno ne bi mogli da prodaju za 1.200 do 1.400 evra (trlja prstima). Jednostavnije je – i unosnije – da rušimo staro Pančevo i da mu menjamo siluetu. Sad, što toga nema ni na Istoku, ni na Zapadu, rekao bih nigde na svetu, to što nam ulice izgledaju kao krezube vilice, to mi, ja i moj tim, smatramo vrlinom i prednošću, našim jedinstvenim doprinosom razvoju urbanizma koji još nije shvaćen u širim razmerama.

PANČO: Od letos traje ljuta rovovska bitka za naselje Tesla, pošto je vaš Plan detaljne regulacije predvideo mogućnost da tu budu podignute četiri nove stambene zgrade, da travnjaci budu betonirani i pretvoreni u parkinge i da budu posečena mnoga stabla, uključujući i troredni drvored platana. Kako komentarišete spremnost Teslaša da brane svoje naselje od ovakvog nasrtaja na kvalitet njihovog života? Šta je sa njihovim stečenim pravima?

SLAWČE: Nemam razumevanja za njihovo ponašanje. Ta grupica ekstremista bila je spremna da sedi skoro devet sati na javnoj sednici Komisije za planove, a namerno smo toliko otezali nadajući se da će da odustanu. Nego nije se snašla Jasmina, Vujovićka, da, pa je Branko morao da je smeni. A i oni mi postavljali nezgodna pitanja, te me zovu Slavče, te me optužuju da sam demagog i da se sprdam sa zdravim razumom i elementarnom logikom, a ja samo manipulisao, ono, uobičajno, što nas uče na seminarima, oni me pitaju jedno, ja odgovoram drugo, oni traže konkretne odgovore, a ja pričam šta ja hoću…

I ne razumem zbog čega dižu toliku buku, zbog nekoliko livada koje ne niko ne koristi oni sprečavaju zaradu od nekoliko miliona evra, mislim, prihode za grad u vrednosti jednog dečijeg vrtića. Lepo sam im rekao, evo pristajem na 90 odsto vaših primedbi, izgradićemo dve, možda tri zgrade umesto četiri, nećemo da spojimo ulicu, sad što oni ne umeju da računaju da je jedna ili dve zgrade u stvari 90 odsto od četiri zgrade, to je njihov problem. Nego navalili, nijedna zgrada, nikakvo sečenje stabala. A lepo sam im rekao nema seče platana, nego postepena zamena kuglastim formama… Na kraju sam i od toga odustao, a kako će da prođu građevinske mašine pored onolikih stabala nemam pojma… Ne znam, videćemo šta kažu Branko i Andrej…

PANČO: Gospodine Bojadžievski, zahvaljujem vam na vremenu koje ste izdvojili da biste našim čitaocima pružili intrigantne informacije u ovom iscrpnom intervjuu.

SLAWČE: Hvala tebi, Pančo, što si mi omogućio da se osobno obratim pančevačkoj javnosti i da objektivno objasnim mnoge muke koje mene more.