Čestiti i pošteni Željko Sušec i druge majske napredne priče

I tako provedosmo i drugu polovinu maja leta gospodnjeg 2018. pod nenarodnim i štetočinskim režimom kartela na čijem čelu stoluju braća Vučić. Tom organizacijom udruženih u zajedničkom zločinačkom poduhvatu uništavanja društva u Srbiji operativno rukovode raznorazni malovići, pavlovi, lazarovi i sušeci, a održavaju je svojim radom, poslušništvom i zabludama hiljade, desetine, stotine hiljada bezimenih članova i simpatizera, očekujući neku vajdicu od članstva u biblioteci… Režim braće Vučić besramno pljačka „svoje” poklonike i podanike, ali i sve ostale koji nisu „prepoznali energiju”, sve one koji vide da ovo napredno maltretiranje Srbije ne izlazi na dobro, i sve one koji se trude da gledaju svoja posla i dožive nešto lepo u moralnoj kloaki zvanoj Srbija… uključujući i onu beslovesnu masu koju ne zanimaju društveni događaji i koja slepa tumara u gomili. Njih najviše.

Hat međutim, eto, svakog dana na površinu i u javnost izbije neko novo svedočanstvo o zlodelima uglednih članova interesne grupe koja se predstavlja kao politička organizacija SNS, sa elementima krivičnih dela. Tako je, recimo, narodna poslanica Marinika Tepić 17. maja, uzvraćajući svom kolegi Sušecu na onu jadnu udbašku prozivku u Narodnoj skupštini (o čemu je i naš sajt pisao, videti ovde), Agenciji za borbu protiv korupcije i ultrasposobnom ministru policajnom Stefanović dr Nebojši, svim nadležnima za privredni kriminal i nekoj Ani koja se predstavlja kao premijerka Srbije, postavila jednostavno pitanje: imaju li navedeni saznanja da li je poslanik Sušec deo koruptivnog lanca koji je od 2013. godine iz pančevačke Apoteke izvukao skoro 40.000 evra? Toliko novca je ova u međuvremenu u prah i pepeo pretvorena ustanova uplatila na račun preduzetničke radnje „Gigi” u vlasništvu Sušecove majke Smiljke, a za neke papirne kese i vreće. Tako je i Sušec, koji često ironično govori o prethodnicima na vlasti da su čestito i pošteno upravljali Srbijom, pokazao svoje pravo čestito i pošteno lice, je li, lice koje vredno radi u interesu građana Srbije, toliko vredno da mu je jedini interes da bavljanje politikom na neki način onovči… A kad si na vlasti, u ovakvoj lažnoj državi, mogućnosti je onoliko, a pretnje kaznom nimalo. Uostalom, pogledajte i sami:

Već sutradan, 18. maja, nešto je imala za javnost da kaže i niko drugi do gradska menadžerka Maja Vitman. Ona se posredstvom Radojičine TV Pančevo a kroz mikrofon koji je pridržavala koleginica Jelena Đukić obratila pančevačkom pučanstvu informacijom o rekonstrukciji Hale sportova. Žalosno je da sve te grdne stotine hiljada i milioni evra prolaze kroz potpise osobe koja možda razlikuje trajnu od šatirane, ali šta se doznaje u upravljanje gradom? Isto onoliko koliko se nastavnik praktične nastave konobaristike razume u upravljanje državom. Srednje generacije se sećaju ilustrovanih knjižica iz detinjstva, sa Majom u glavnoj ulozi: „Maja na plaži”, „Maja u prodavnici”, „Maja u školi”… evo malo Maje u medijima ili „Maja na televiziji”:

Istog dana, 18. maja, Radojičino TV Pančevo nas je izvestilo da je NIS Rafinerija nafte Pančevo svoju tradicionalnu akciju uređenja fabričkog kruga i parkinga „Subotnjik” po prvi put realizovalo van granica svoje ograde, i to nigde drugde nego na raspadnutom, derutnom i devastiranom Tamiškom keju. Kao u najboljim danima komsomolske stvarnosti, zaposleni u RNP, radnici i inženjeri, i volenteri raznih vrsta – srednjoškolci, kajakaši, zaposleni u komunalnim preduzećima, šišali su travu, farbali tribine i odnosili smeće „da bi šetalište bilo uređeno kako bi sugrađani uživali”. Vladimir Gagić, direktor bloka prerada, što je sada naša Rafinerija, dakle tamo neki pogon u sastavu NIS-a, korporativno centralizovan i bez ikakve autonomije, govorio je o predivnom keju i o investiciji u duboku preradu koja će imati pozitivne ekološke i ekonomske posledice. O učestalom prisustvu neprijatnih mirisa nije ništa rekao. Koliko je kej predivan, svedoči iskrivljeni i zarđali stub koji se vidi iza leđa zamenika gradonačelnika Predraga Živkovića dok daje izjavu sastavljenu od nekoliko fraza. A i šta bi konkretno rekao?

Na nove šokove nije bilo potrebno dugo čekati. Već 23. maja, u vreme održavanja združenih aktivnosti nekoliko škola i udruženja građana u okviru projekta „Podsticanje demokratske kulture u školama”, događaju obeležavanja Dana demokratske kulture u Narodnoj bašti prisustvovao je formacijski i konfekcijski, kao resorno zadužen za kulturu i mlade, i Mikin Sestrić, u civilstvu i prethodnim životima poznat kao Nemanja Rotar. Iz inače smušenog priloga TV Mićine uzdanice Jasmine Petković ne vidi se da je nešto i pričao, jer tek bi to bilo skandalozno: da o demokratskoj (političkoj) kulturi govori osvedočeni preletač i prevrtač, čovek koji je za deset godina prešao put od resornog većnika do resornog većnika preko Demokratske stranke, Ujedinjenih regiona Srbije do Srpske napredne stranke. Demokratska (politička) kulturo, dobro je da te ima kamen na kamenu…

A onda je svoj doprinos hitovima druge polovine maja dala i Gradska biblioteka, ustanova sekularne države Srbije, je l’ da, u kojoj je 24. maja, sve sa popom i sečenjem slavskog kolača, obeležena slava Ćirilo i Metodije, posvećena prosvetiteljima koji opismeniše Slovene. Uvek preduzimljivi direktor Gradske bibilioteke Dejan Bosnić govorio je nešto o opasnostima nestanka ćirilice, kao da je neko ugrožava, čak bi se reklo da je ovaj nacionalni mejn strim bez ikakvog razloga favorizuje, pa pisati i čitati na dva pisma je uporedna prednost, zar ne? Mikin Sestrić se ovom zgodom prisetio dana kada je u prethodnom životu u Demokratskoj stranci obnavljao ovaj tradicionalni „običaj koji je postojao između dva rata”. Integralnu verziju besede Dejana Bosnića možete pročitati na sajtu Banatske eparhije SPC, ovde) O vremena, o običaji! Kako se paradigme brzo menjaju, do pre nekoliko decenija 25. maja se slavio rođendan druga Tite…

A za kraj meseca, prava poslastica stigla je 27. maja iz Doma Vojske Srbije. Tamo su se okupila zainteresovana penzionisana i aktivna vojna i razna civilna lica kako bi održali Skupštinu udruženja „Prijatelji 72. Specijalne”. Prvi komandant ove jedinice general-major Milorad Stupar je rekao da „nemamo mi ničega da se stidimo, mi smo TO radili profesionalno, sa srcem”. Neverovatno je da visoko rangirani oficiri Jugoslavenske NARODNE armije ratovanje protiv građana sopstvene države, predstavljeno kao borba za odbranu srpskog naroda, a zarad održanja zločinačkog režima Milošević-Marković na vlasti, opisuju i definišu kao TO. Ili možda nije neverovatno? U svakom slučaju, ovo je zaista dragoceno svedočanstvo o posledicama i odjecima rata u kome Srbija nije učestvovala…

Naslovna fotografija: Facebook/Kancelarija za mlade grada Pančeva/‎Zorica Jovanović Ranković‎