Članovi Komisije za planove Grada Pančeva pojačali kampanju obmana

Nova javna sednica Komisije za planove Grada Pančeva, održana ovog utorka u Maloj sali zgrade Institucija Sistema na adresi Trg kralja Petra I 2-4, pokazala je dalji razvoj modela komunikacije primetnog i „prisutnog” na prethodnoj sednici, onoj epskoj i mitskoj, skoro-devetočasovnoj, posvećenoj skladištu za privremeno odlaganje opasnog otpada u Rafineriji nafte i rušenju Tesle: dok su (pojedini) članovi Komisije (ovoga puta arhitektkinja Nataša Mitreski) i predsednica Jasmina Vujović, pojačani kolegom Vladimirom Đorđevićem (poznat je iz viđenja, mota se po gradu), dalje tonuli u aroganciju, obezvređivali logiku, relativizovali činjenice, menjali teze, saopštavali protivrečnosti i time ismevali elementarnu inteligenciju sagovornika, dotle su okupljeni, potencijalno oštećeni i s pravom ostrašćeni građani, vlasnici stanova u dve lamele u tzv. Olovci (Zmaj Jovina 5 i Karađorđeva 13-15), postavljali sve smislenija pitanja na koja su stručnjaci okupljeni u Komisiji davali sve besmislenije odgovore. Na dnevnom redu bila je, naime, rasprava o urbanističkom projektu koji treba da uredi parcelu 4248/1, u stvari prostor između dvorišne strane ovih objekata i OŠ „Jovan Jovanović Zmaj”, koji nosi adresu Ulica braće Jovanović 34-36 i na kome investitor, firma VIT-invest, namerava da podigne dva višespratna stambena objekta (podrum, prizemlje, šest spratova, povučeni sprat i drugi isto to samo bez povučenog sprata), sa 112 stanova (!), u formi jednog, videćete kako.

Prva sumnjiva aktivnost Komisije je obelodanjena na samom početku kada je idejna rešenja stala da obrazlaže članica Komisije Nataša Mitreski, ovoga puta u ulozi odgovorne urbanistkinje Nataše Mitreski (!). Na prigovor iz publike o nesumnjivom sukobu interesa, predsedavajuća Vujović je odgovorila da će pomenuta (što predviđa Poslovnik o radu Komisije) biti izuzeta iz glasanja, ali je sledeće pitanje – „kako ćete doneti odluku ako rezultat glasanja bude 4:4?”, ostao bez odgovora. Konstataciju da Mitreski ne mora da glasa, ali da ima očiglednu mogućnost da utiče na ishod izjašnjavanja drugih članova Komisije, dotični, drugi članovi Komisije, jednostavno su prečuli i u okrilju svoje uobičajne „idemo dalje” mantre prešli preko ove ozbiljne primedbe.

Ukratko, primedbe stanara su se odnosile na činjenicu da je arhitektonoski dvojac projektovao ove objekte kao da u najneposrednijoj blizini ne postoje druga dva, u kojima u pet ulaza živi 120 porodica, drugim rečima kao da svoje šestospratnice podižu na ledini, na Mesecu ili naspram neke stene u gabaritu postojećih objekata, zanemarujući činjenicu da tu već stanuje oko 400 sugrađana. Izostao je, dakle, predlog smislenog uklapanje novih objekata u čitav blok 084 u skladu sa pravilima struke, i predviđanje posledica redovnih životnih aktivnosti novih stotina ljudi. Mitreski je lakonski izgovarala da je „odgovor na vaše pitanje dat u projektu na stranama od te do te…” Ona i Đorđević su stalno spominjali da su uradili neke analize postojećeg stanja i ulaznih parametara, ali su na uporno insistiranje iz publike da uporede rezultate tih svojih istraživanja sa situacijom na terenu, oni su odgovarali da će promeniti nazive poglavlja u projektu u Analiza (toga i toga), kao da bi to razuverilo okupljene da te analize, zapravo, nisu urađene… Apsurd je otišao nekoliko koraka dalje kada je Mitreski ustvrdila da na tom placu nema mesta, ali da bi „dolazak nove zgrade mogao podmiri sve potrebe građana”. Vrhunac bezobrazluka je razotriven kada je Đorđević počeo da saopštava rešenja iz modifikovanog projekta, dakle iz verzije u koju su oni očigledno unesene izmene u međuvremenu, nakon što su primedbe građana počele da pristižu, a koja uopšte nije bila predmet ovog uvida!

Bez razumenog odgovora ostala su i pitanja o obaveznoj udaljenosti objekata, o broju i dimenzijama parking mesta u dvorištu, o tome kako će se vozila isparkiravati kada nema prostora za manevrisanje, o površini podzemne garaže, lokaciji transformatora, o tome kako izgleda fasada i da li se uklapa sa postojećim, da li se npr. terase „gađaju”? Kako će biti organizovano i koliko će trajati iznošenje smeća iz 19 kontejnera koji bi bili postavljeni ispod ventilacionih otvora za fiskulturnu salu osnovne škole? Kao ni pitanja o tome da nisu predviđene minimalne površine pod zelenilom, o tome da bi novi objekti zaklanjali vidik i smanjivali osvetljenost i osunčanost stanova u postojećim lamelama… Poseban problem predstavlja protivpožarna zaštita, jer vatrogasno vozilo ili više njih ne bi moglo da iz dvorišta izađe osim hodom unazad jer nisu projektovane ni okretnica ni obilaznica, ali tu dozvolu tek treba sačekati, jer nju izdaje Protivpožarna policija. Zašto su uopšte predviđene pasarele koje spajaju objekte (osim da bi zgrade formalno bile tretirane kao jedna), kad nemaju nikakvu konkretnu svrhu, a ugrožavaju bezbednost stanara? Kako očuvati privatnost komšija kada će jedni drugima moći da gledaju u unutrašnjost stana? Kakva će biti sudbina ovog dokumenta i izvodljivost čitavog projekta biće jasnija kada budu postojali održivi odgovori na navedena (i mnoga druga) pitanja. Ključno je čemu uopšte (n)ovi objekti u centru osim da investitor na brzinu i prenaprežući javne resurse, uz saglasnost i uz pomoć nadležnih u Gradskoj upravi i javnim preduzećima, zaradi milione (u evrima)…

Desetak minuta od početka sednice, pozivajući se na taj isti Poslovnik, predsedavajuća Vujović je pokušala da onemogući našeg izveštača da snima i uživo preko PST FB stranice prenosi tok sednice i tako uskrati javnost rada ovog gradskog tela. Na poziv iz sale, ne zna se čiji, jedan mladić iz obezbeđenja je ušao i našem novinaru se obratio rečima „da li mogu da vas zamolim da ne snimate?”, ali kako mu je ovaj odgovorio da ne može da ga to zamoli (i još nekoliko rečenica), sednica je nastavljena uz živi prenos. Redakcija PST oprašta ovu nesmotrenost, pripisujući je mladosti i neiskustvu aktera sa one strane stola, ali im u svakom slučaju predlažemo da pročitaju Zakon o javnom informisanju i medijima, eno ga na NUNS-ovom sajtu.

Jedan od stanara iz Karađorđeve skrenuo je pažnju članovima Komisije da su oni kupujući nekretninu u ovom objektu kupili i određena prava, između ostalih i pravo na parking mesto u dvorištu, koje nikada nisu ostvarili. Na volšeban način, „Konstruktorov” plac na kome je trebalo da bude izgrađen parking i kultivisane zelene površine, postao je 2006. godine vlasništvo Profi kolora, koji ga je u istom stanju 2017. godine prodao VIT-investu, a došlo je i do neke preparcelacije. Pozivajući se na neprikosnovenost privatne svojine, advokat investitora g. Ljubiša Kesić je branio interese svog klijenta pozivajući se na zatečeno pravno i imovinsko stanje i mogućnosti korišćenja ove parcele u skladu sa zakonom. Kesić je prevideo da postoji osnovana sumnja da je pre ulaska u posed njegovog klijenta, NEKO, a istraga nadležnih državnih organa bi trebalo da utvrdi KO, prodao tuđu imovinu ili svoju prodao dva puta različitim kupcima, što je krivično delo vidljivo iz satelita.

Sve u svemu i ovo zasedanje Komisije pokazalo je da bi, ne samo za ovaj projekat, nego i za sve druge koji se ovako na brzinu, na vrat na nos i preko kolena sprovode u Pančevu, trebalo da se zainteresuju Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, pripadajuće inspekcije i pokrajinski premijer, a bogami i Ministarstvo građevinarstva sa svojim nadzornim službama. Jer ovde nije reč samo o tome da se uništava urbano tkivo grada i ruži njegov izgled, što je zlodelo neispravljivo generacijama, nije samo problem u tome što se prenapreže infrastruktura i javni resursi o trošku svih građana a u interesu pojedinaca, i što se, u konačnici, zainteresovanim kupcima prodaje, praktično, nekvalitet života. Ovde je reč o tome da se naočigled pravne države Srbije, šta god to bilo, krše desetine njenih rođenih zakona i propisa.