Da li su subvencije stranim investitorima u Pančevu opravdane?

Kada je 2018. godine objavljeno da će u Pančevu biti otvoreno nekoliko velikih fabrika, koje će zaposliti hiljade radnika, bila je to dobra vest za grad na Tamišu, u kojem više decenija (izuzimajući otvarenje ritajl parka Aviv), nije bilo većih investicija. Otvaranje fabrika tri velike nemačke kompanije, tokom 2018. i 2019. godine, proglašene su od izuzetne važnosti za celu Srbiju.

Nasuprot Južnoj zoni, u kojoj su sedamdesetih godina prošlog veka, izgrađene fabrike naftne i hemijske industrije, grad Pančevo je nedavno oformio Severnu poslovnu industrijsku zonu. Sedamdeset pet hektara nekada poljoprivrednog zemljišta na Jabučkom putu, pretvoreno je u građevinsko zemljište, a zatim je počelo i opremanje.
Gradska vlast je najpre, iz svoje kase, ali i uz pomoć sredstava iz pokrajinskog budžeta, uložila preko 850 miliona dinara u infrastrukturno opremanje Severne poslovne zone. To su brzo prepoznale kompanije ZF, „Brose“ i „Naval boks“, koje su se obavezale da će investirati više od 400 miliona evra.

„Plate će biti iznad proseka, od 1.000 evra pa naviše, najveće u regionu. ZF u prvoj i drugoj fazi otvara 1.200 radnih mesta, ’Brose’ 1.100, a ’Naval boks’ 1.000. ’Brose’ nije prekidao gradnju ni za vreme pandemije“, rekao je bivši gradonačenik grada Pančeva Saša Pavlov u junu prošle godine.

U skladu sa praksom srpskih vlasti, koja se neguje od 2006. godine, kada je država počela da daje subvencije stranim investitorima, i pančevačka vlast je svojim gostima „stavila na sto“ ponudu koja se ne odbija. A ona je bila velikodušna.

Zemljište na poklon

Kompanija za proizvodnju komponentni za automobile „ZF E-MOBILITY SRB D.O.O.“, dobila je 2018. godine 10,8 hektara građevinskog zemljišta bez nakanade u Severnoj poslovnoj zoni, vrednog 700.000 evra, a godinu dana kasnije još 9,2 hektara za drugu fazu investicije te kompanije, koja je počela 2019. godine. Vrednost ovog zemljišta, kako piše u rešenju od aprila 2019. godine, kojim Komisija za kontrolu državne pomoći dozvoljava državu pomoć, procenjena je na 600.000 evra.

Otuđenje parcele bez naknade gradska vlast je u aprilu 2018. godine, obrazložila na sledeći način:

„U Elaboratu o opravdanosti je dokazano da će projektovani prihodi od poreza na zarade, i imovinu od 2018. do 2023. godine biti 172 miliona dinara, dok tržišna vrednost katastarske parcele iznosi 83 miliona dinara. To pokazuje, kako je rečeno, da su očekivani prohodi dva puta veći od vrednosti građevinskog zemljišta, zbog čega je omogućeno da se otuđi zemljište za 0 dinara“.

Kompanija ZF otvorila je fabriku u Pančevu u junu 2019. godine, na površini od 25.000 kvadrata. U prvoj godini planirano je otvaranje 160 radnih mesta, do kraja druge godine 260, i do kraja treće 540 zaposlenih. U okviru druge faze izgradnje, ZF je izgradio proizvodni pogon na površini od 30.000 kvadratnih metara, i Naučno-istraživački centar od 5.000 kvadrata, te zaposlio 460 ljudi u proizvodnom pogoni i preko 100 u Naučnom centru. Vrednost investicije je bila 60 miliona evra, a ukupna ulaganja u prvoj i drugoj fazi iznosila su 200 miliona evra.

Nekoliko meseci kasnije, u novembru 2019, lokalna samouprava je pokazala darežljivost prema još jednoj nemačkoj kompaniji – Brose d.o.o., poklonivši joj zemljište površine preko 22 hektara, vredno skoro 1,5 miliona evra za izgradnju pogona za proizvodnju autodelova i istraživačkog centra u Pančevu.

Kako piše u rešenju Komisije za kontrolu državne pomoći, Brose je u obavezi da zaposli najmanje 1.100 radnika na neodređeno vreme do 2026. godine i da investira preko 180 miliona evra.

Mesec dana kasnije, i Ministarstvo privrede je častilo Brose subvencijom od 21,3 miliona evra, podeljenom u osam godišnjih tranši.

Podmićivanjem do ekonomskog rasta

Tvrdnja bivšeg gradonačelnika grada Pančeva Saše Pavlova, da „otuđenje zemljišta ne predstavlja minus u budžetu, te da je očekivani prihod mnogo veći nego što bi bio da je zemljište prodato po tržišim uslovima“, i da će se samo od poreza na zarade i imovinu za dve godine vrednost investicije vratiti u budžet, za Mihaila Gajića, ekonomistu i programskog direktora ekonomske istraživačke jedinice u organizaciji Libek, nije realna.

„Da je računica zaista toliko dobra, onda bi trebalo da ugasimo sve naše projekte umrežene izvan socijalne pomoći i bolnica i škola, i nekoliko godina finansiramo samo takve investicije. Da je računica tačna za par godina Srbija bi pretekla Nemačku po razvoju, a za deceniju bi postala najbogatija zemlja na svetu. Samo iz ovoga vidite da nešto tu nije u redu“, smatra Gajić i dodaje da ovakve investicije ne mogu da se isplate.

Dodaje da bi u slučaju Pančeva, država trebala da bude akcionar u tim fabrikama, s obzirom na to koliko je novca izdvojila za te projekte.

On napominje da u razvijenim zemljama sveta poput Nemačke, Francuske, Švedske, Austrije, ovakvi vidovi državne pomoći su jako retki, i dodaje:

„Nije normalno davati novac preduzetnicima koji se bave nekom delatnošću da bi kreirali profit. Oni novac treba sami da zarade“.

Činjenica je da Srbija ima visoku stopu stranih direktnih investicija u poređenju sa regionom, ali je problem što se ona poredi sa Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom, Albanijom, Crnom Gorom, zemljama koje su infrastruturno lošije opremljene od Srbije i imaju ozbiljne probleme sa vladavinom prava, objašnjava Gajić. Za Rumunijom, Bugarskom i Mađarskom, kaže, Srbija i dalje kaska.

Problem je i što država, kako kaže Gajić, praktično podmićuje strane investitore, nudeći im „džakove“ para, iz džepa građana, kako bi ostvarila privredni rast, jer domaća privreda ne funkcioniše, pre svega jer je u Srbiji za njih poslovno okuruženje loše, a korupcija je na visokom nivou. Na delu su dvostruki aršini jer domaći privrednici ne dobijaju ustupke – oni su namenjeni prevashodno stranim investitorima.

„Sa formalno-pravne strane i domaći privredici imaju pravo da se prijave za subvencije, ali u praksi nismo naleteli ni na jednu takvu veliku subvenciju domaćoj privatnoj firmi, a velikih domaćih investicija je bilo u poslednjih 10, 15 godina. Takođe, strane kompanije imaju svu pomoć državne uprave, vlast im je napravila paralelni sistem zaštite imovinskih prava i poslovanja. Država treba da napravi dobar ambijent u kome svi mogu da posluju sa lakoćom, i domaća privreda, pa i strani investitori, koje onda ne bismo morali da podmićujemo“, zaključuje Gajić.

Na šta je sve moglo da se potroši 24 miliona evra?
Da su nemačke kompanije platile gradu Pančevu zemljište na kojem su otvorile svoje fabrike, i da država nije dala subvencije od oko 21,3 miliona evra, u gradu na Tamišu moglo je biti rešeno mnogo gorućih problema. Mi smo predložili nekoliko projekata, a do vrednosti svake investicije došli smo na osnovu zvaničnih dokumenata i izjava kako gradskih čelnika, tako i republičkih vlasti, dok smo za pojedine pozicije kao što je izgradnja azila, upotrebili cenu izgrađenog azila u Dimitrovgradu. Na spisku svakako zaslužuje da se nađe i nastavak rekonstrukcije Opšte bolnice Pančevo, za koju nažalost još nemamo procenjenu vrednost investicije.

– Tri Zelena vrtića od po 2,3 miliona evra
– Završetak zgrade Zavoda za javno zdravlje Pančevo vredan 1,8 milion evra
– Kupovina 60 novih autobusa za javni prevoz i izgradnja nove autobuske stanice u iznosu od 10,1 milion evra
– Dva azila za smeštaj napuštenih pasa kapaciteta 150 mesta, svaki po 390.000 evra

Objavljivanje ove priče omogućeno je kroz projekat Platforma za odgovorno upravljanje javnim finansijama, koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), a finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).

Stavovi izneti u ovoj priči su stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), niti Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).