Nacionalna nedelja dojenja obeležava se tokom ove sedmice pod sloganom „Podrži dojenje – osnaži roditelje. Sada i ubuduće.” U skladu sa sloganom, od 30. septembra do 7. oktobra širom Srbije biće organizovana predavanja i tribine namenjene budućim i sadašnjim roditeljima. Kao i svakog četvrtka u 13 časova, i ovog, 3. oktobra, trudnice u pančevačkom porodilištu dočekaće babice koje će im, između ostalog, govoriti i o značaju prirodne ishrane odojčeta.
– Dojenje je najprirodniji dar, najzdraviji način ishrane novorođenčeta, odojčeta i deteta do navršene druge godine života. To je ujedno i mnogo više od hranjenja. Majčino mleko ima neprocenjivu vrednost za sveobuhvatni razvoj jer sadrži sve što je neophodno za fizički, psihički, socijalni, emocionalni i saznajni razvoj, razvoj svih čula i inteligencije i štiti od infekcija i alergija, a kod odojčadi smanjuje rizik od sindroma iznenadne smrti – tvrdi Sanja Stanisavljević, odgovorna sestra odseka za neonatologiju u pančevačkom Porodilištu.
Iako je veliki broj majki upoznat sa prednostima dojenja, prema poslednjim podacima UNICEF-a, 90 odsto dece u Srbiji počne da sisa, ali samo njih 13 posto ostane isključivo na majčinom mleku do šestog meseca života. U Pančevu takvo istraživanje nije sprovedeno, pa nema ni preciznih podataka o tome koliko odojčadi i koliko dugo ostaje samo na prirodnoj ishrani.
Uticaj na stopu dojene dece mogu imati razni faktori.
– Period boravka u porodilištu je veoma kratak jer porodilje porođene prirodnim putem ostaju u porodilištu dva dana, a one koje su porođene carskim rezom četiri dana. To je kratko vreme za edukaciju, a uticaj različitih medicinskih stanja može dovesti do neefikasnog učinka kada je reč o dojenju – kaže Sanja.
Njene reči potkrepljuje primer Dragane Mraović, majke četvoromesečnog Luke. I njega je, kao i prvo dete, Mašu, uspela da doji samo dve nedelje iako je imala jaku želju da u tome uspe.
– Maša nije izašla iz bolnice kad i ja jer je zbog žutice poslata na Dečije odeljenje. U porodilištu je nisam dojila jer je mleko nadošlo treći dan nakon carskog reza i to do te mere, da su mi se grudi skroz upalile. U porodilištu, bebu je bila na infuzijama i sita, a kad je bila pored mene, od tolikog mastitisa, nije uspela ništa da povuče. U međuvremenu je Maša prebačena na Dečije odeljenje, a ja sam masažama uspela da saniram upalu. Kada više nije bila u inkubatoru, mogla sam da joj dajem svoje mleko, ali nije htela da sisa već sam se izmlazavala i ostavljala da joj ga daju sestre na svaka tri sata. Sestre na Dečijem odeljenju, iz petog odseka, baš su se potrudile da mi pomognu oko dojenja, ali nije išlo. Mleko mi je za dve nedelje u potpunosti stalo. Za drugo dete nisam imala dovoljno mleka, i, iako sam bila uporna i stavljala ga na dojku, stalno sam morala da ga dohranjujem kako bi bio sit i mleko je isto stalo posle tačno dve nedelje – kaže ova drugorotka.
Prema rečima sestre Stanisavljević, i savremeni način življenja doprinosi smanjenju stope dojenja.
– Čest je slučaj da žene koje imaju implante u grudima ne žele da doje iako je dokazano da implanti ne mogu prouzrokovati kontraindikacije. Finansije su još jedan faktor koji igra ulogu u odluci da li dojiti ili ne. Žene koje imaju veću finansijsku mogućnost, u odnosu na one koje imaju manju, lakše će odustati od dojenja.
U slučaju Maje Lacko, mame prevremeno rođenog dečaka Maksima, odustajanje nije bilo opcija.
– Verujem da je za bebu veoma važno da dobije majčino mleko, zbog napredovanja, razvitka imuniteta i veze sa mamom. U početku je baš bilo teško, pošto je baš dugo bio u inkubatoru, nisam mogla ni da ga držim, a kamoli dojim. Dobijao je i dohranu. Sa kilažom od 2300 grama, Maksim je pušten kući, ali je i dalje bio premali da bi sisao, pa je dobijao moje mleko na flašicu, a kada nije bilo dovoljno mog mleka, onda je pio i dohranu. Sestre sa GAK-a, gde sam se porodila, dale su mi korisne savete u vezi sa dojenjem, ali i mame u istoj situaciji, kao i rođake i prijateljice. Verujem da je dosta i do želje da se doji, ali i količine stresa sa kojom se novopečene mame suočavaju. S obzirom na to da je Maksim jako poranio i da jedno vreme nismo znali da li će se uopšte izboriti da ostane sa nama, želela sam da uradim sve što je do mene da mu pomognem, a održavanje mleka i nošenje istog na GAK, bio je prvi korak. Pored disciplinovanog izmlazavanja i redovnih poseta, pomoglo mi je i pivo, kao i jaka ishrana – kaže ova prvorotka.
U poslednje vreme mnogo se govorio i o dojenju na zahtev. Nekada su novorođenčad donošena majkama u porodilištu na podoj, na svaka tri sata. Sada je to promenjeno, pa bebe skoro svo vreme u porodilištu provode uz majku.
– Veoma je važno da majka može da podoji dete u svakom trenutku i da zadovolji njegove potrebe bilo gde i bilo kada. Za to joj je potreban samo udoban položaj – kaže sestra Sanja.
Udoban položaj kod kuće je moguć, ali šta da radi mama kada se nađe napolju sa bebom?
– U beogradskoj Ikei postoji sobica koja ima krevetić za presvlačenje i fotelju za podoj. Bilo bi divno da i u Pančevu ima više takvih mesta – kaže Maja.
Za sada, na mestima od javnog značaja, majke svoju decu mogu podojiti na klupi namenjenoj za to u Narodnoj bašti, presvući ih u Eko paviljonu, Centru za kulturu, kao i u Domu zdravlja Pančevo. Mogu se, pak, odlučiti da to urade i na nekom drugom mestu. Naše sagovornice saglasne su u tome da je dojenje u javnosti apsolutno prihvatljivo.
– U potpunosti podržavam dojenje u javnosti. Pa, i mi kad smo gladni odemo u restoran i jedemo, ne vidim zašto bi se iko čudio kada majka ponudi bebu svojim mlekom. Bilo gde da se majka nalazi, a beba oseti glad, smatram da mama treba najnormalnije da podoji svoje dete, bez ikakvog stida ili pokrivanja deteta. Lepo se kaže da beba bira kad i gde! – tvrdi Mašina i Lukina mama.
Kako bi se povećao broj dece na prirodnoj ishrani, Stanisavljevićeva smatra da edukacija budućih majki ne treba da počne onog trenutka kada na svet donesu svoje dete.
– Trebalo bi mnogo ranije početi edukaciju budućih majki, a to bi značilo da zdravstvena zaštita žena u vezi sa planiranjem porodice, trudnoćom, porođajem i materinstvom treba da počne u domovima zdravlja – tvrdi ona.
Kako bi se svest o značaju dojenja što više popularizovala, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” je i ove godine raspisao konkurs za izbor najboljih likovnih i literarnih radova za decu predškolskih ustanova i učenike osnovnih škola u Srbiji, a najbolji radovi biće izabrani na nivou instituta i zavoda za javno zdravlje ovih dana. Najbolji dečiji rad biće štampan u vidu postera tokom naredne godine i distribuiran svim domovima zdravlja na teritoriji Srbije.
