Možda se nekome zaista može učiniti da je – u poređenju sa ozbiljnim i ogromnim ekološkim i ekonomskim problemima sa kojima su suočeni građani Pančeva, pisati o spoljnom izgledu grada, onom što se golim okom vidi na ulicama, o tome na šta javni prostori liče, a na primeru (ne)dozvoljenog plakatiranja – ideja nastala u letnjoj novinarskoj dokolici ili da je to neka vrsta estetskog salonskog konformizma. U situaciji u kojoj Azotara nedeljama kvari plavetnilo neba nad Pančevom narandžastom bojom azotnih oksida – a time i naše zdravlje, a decenijska borba protiv besparice dostiže epske razmere – tolike, da je, zapravo, postala element folklora – baviti se tamo nekim plakatima, lecima, banerima, reklamama, nasumično polepljenim i pokačenim na svakom zgodnom mestu, može se činiti nepotrebnim, neumesnim, čak nepristojnim. I dok je potpuno jasno, opštepoznato i svuda vidljivo da je ova ekipa naprednih gradoupravitelja nesposobna da zaštiti civilno stanovništvo od hemijskog terora južne industrijske zone ili da zaustavi dalji duhovni i materijalni sunovrat naše lokalne zajednice, potpuno je nejasno zašto ta družina ne rešava neke mnogo lakše, zaista elementarne komunalne probleme, sa kojima bi se, načelno i praktično, moglo da izbori jedno odeljenje srednjoškolaca tokom dva spojena časa opštetehničkog obrazovanja. Drugim rečima, ako ta bratija odabrana i posađena u funkcionerske fotelje po kabinetima zgrade na Trgu kralja Petra 2-4 po kriterijumima slugeranjstva, nestručnosti i partijskih zasluga, ne ume da izađe na kraj sa ozbiljnim ekološkim i ekonomskim izazovima, a kamoli da u bilo kom domenu unapredi lokalnu zajednicu – što joj stoji u opisu posla, za šta su im građani dali mandat i za šta ih, u krajnjoj liniji, plaćamo – zašto ne pokuša, bar, da uredi, organizuje oblast plakatiranja, na primer, i za početak. Ili je i to isuviše komplikovano? Ili ih, jednostavno, ni to ne zanima, jer se tu nema na čemu utržiti ili napraviti poen kod poverenika Malovića?
Loš običaj oblepljivanja stubova kod pasaža u ulicama Petra Drapšina i Dimitrija Tucovića nikad nije iskorenjen, na tu naviku nosača kanti sa lepkom nije uticalo ni postavljanje ona četiri stuba za plakate u blizini Gradske uprave. Upravo obrnuto, izlog svakog praznog lokala u centru poslužio je kao idealno mesto za nove naslage štampanog papira koji nosi neke informacije ili upućuje neke poruke. Nisu bolje prošla ni autobuska stajališta ATP-a, koja se, izgleda, s vremena na vreme dovode u red, ali ona nisu, s druge strane, komercijalizovana, jer je i to posao koji neko mora da vodi i da ga održava. Ipak, krucijalni doprinos haosu u ovoj marketinškoj disciplini dali su aktivisti Srpske radikalne stranke pre dvadesetak godina, kada su plakate sa Vojvodinim likom lepili na sve površine koje su primale papir natopljen lepkom za tapete, uključujući i prednje strane saobraćajnih znakova i putokaza. Koliko se neki ulazi u zgrade ne održavaju, pokazuju i samolepljive nalepnice „Gotov je” iz 2000. godine, koje su zaostale iz vremena uklanjanja prethodnog diktatora.
Stajalište kod „Snežane”: Narode, navali na Kosmajca!
Manija lepljenja svakojakih malih oglasa, reklama i poruka – od onih tipa „Dajem časove matematike (engleskog, fizike)”, „Iznajmljujem namešten dvoiposoban stan na Sodari”, „Selidbe i prevoz, Miki”, sa ispisanim brojem telefona na izreckanom delu papira, preko „Samo tog i tog datuma u tom i tom frizerskom salonu otkupljujemo kosu” i „Najbolji i najpovoljniji trubački (tamburaški) orkestar za svadbe”, do u crno uokvirenih objava nečije smrti, obuzela je u toj meri Pančevce da gotovo da nema drveta i bandere u širem centru da nisu „ukrašeni” na ovaj način. Posebno loš utisak ostavljaju ovi papiri kada se selotejp rasuši ili rajsnegle otpadnu, ili ih kiše natope i naruže, pa liče na neke zakrpe pokačene po stablima. Mada, ovu pojavu možda treba tumačiti metaforički i posmatrati metafizički: grad je već toliko bukvalno zarđao, o stanju duha da i ne govorimo, toliko je malaksao i izgubio na vitalnosti, da su ove sveprisutne osmrtnice samo morbidni i nekrofilni detalji pobacani tamo gde im nije mesto, kao neki mini-pokazatelji sveopšteg urušavanja i bukvalnog, biološkog nestanka stanovnika grada, a sa njima i samog grada.
Papirne zakrpe po stablima
Komunalna inspekcija, komunalna policija, nadležni za uvođenje reda u ovu oblast, očigledno ne obavljaju svoj posao sa potrebnom dozom revnosti, ponašaju se kao da je komunalni red uspostavljen, prave se da je sve u redu. Nekadašnja Ulica JNA, sada Vojvode Putnika, na primer, i danas je, skoro tri i po meseca od završetka predsedničkih izbora, okićena banerima sa inicijalima predsedničkog kandidata AV. Bilo bi zanimljivo proveriti, a redakcija sajta Pančevo Si Ti će to i uraditi, za sada samo nabrajamo ulazne parametre, da li je JP „Direkcija” SNS-u naplatila, po kom cenovniku i na koji vremenski period izlaganje ovih banera na javnoj površini. I ko je, koja firma ili preduzeće fizički kačila banere? Nelogično je da izborni materijal mesecima nakon što je obavio svoju funkciju stoji izložen na stubovima svetiljki u glavnoj ulici, sem ako nije u pitanju poruka druge vrste: sveprisutno oko velikog brata vas posmatra, sveprisutnost i SNS-a se mora obezbediti svuda gde je to moguće, često i zloupotrebom javnih resursa.
Prisutnost i posle skoro tri i po meseca od izbora
Postoji još jedan, možda i bizarniji primer od ovog sa inicijalima samodopadljivog predsednika, kao da živimo, daleko bilo, u Demokratskoj Narodnoj Republici Koreji. Širom pivarske, poslovne i diplomatske zajednice poznato Udruženje građana „Stara Vajfertova pivara” (inače strateški partner Udruženja građana Muzej pivarstva „Đorđe Vajfert”), koje drži kafanu u bašti Vajfertove pivare, objekta pod zaštitom države, istaklo je svoj jelovnik na dve strane spoljne fasade, da gladni i žedni gosti mogu odmah, s ulice da odaberu šta će obedovati. Ta šarena plastična traka je em neukusna, em je postavljena na toliko neprimereno mesto da je čudno da još uvek nisu reagovali ni Zavod za zaštitu spomenika kulture (ili možda nije čudno?) ni Katolička crkva, jer se rolnice za 200 dinara reklamiraju tik iznad onih pet pozlaćenih zvezda oko glave kipa svetog Jovana Nepomuka. Koliko smo sposobni da nesporne vrednosti obezvređujemo profanim ponašanjem, da od temeljnih gradskih simbola napravimo vašar, u tome nam niko nije ravan, što dalje svedoči o našoj nesposobnosti da prepoznamo lepo i sposobnosti da to lepo, koje ne razumemo, uništavamo. Da nije tako, ne bi nam grad ličio na zbeg.
Kafanska ponuda iznad statue Jana Nepomuka
Rešenje, naravno, postoji i ono se zove: ljudi koji vole i osećaju grad. Koji gaje osećaj za lepo. Koji promišljaju sredinu i neprestano komuniciraju sa Pančevcima. Koji rade u interesu grada i građana. Za razliku od ovih nekreativnih kreatura koje o tome samo pričaju. Koji idu problemima u susret, a ne čekaju da ih oni zatrpaju. Ova ekipa Malovićevih poslušnika maksimalno što bi mogla da uradi – ako im on to dozvoli, a mi, evo, ustupamo predlog besplatno – jeste da preko neke studentske zadruge angažuje omladinu, a da to ne budu pripadnici podmlatka SNS-a, da u osam ujutro zaduže skalpere, polugice, rukavice i džakove i da krenu redom po ulicama da čiste drvorede i bandere, te da u četiri po podne donesu otpatke na dogovorena mesta, gde bi ih preuzeli radnici JKP „Higijena”. I onda izjutra ponovo, dok ne srede grad, bar na prvi pogled, dok ne uklone ta žalosna svedočanstva opšte rašrafljenosti upravljanja Pančevom. Sve preko toga spada u domen naučne fantastike.
