Od kraja prošle nedelje ne prestaju da zvone telefoni u redakciji sajta Pančevo Si Ti. Izgubivši poverenje u Institucije Sistema, u sposobnost nadležnih organa koji bezbroj puta do sada nisu obavili posao zbog kojeg postoje i zbog kojih ih građani plaćaju, desetine Pančevaca se obratilo našoj redakciji s molbom da novinari našeg sajta, kao poslednji branioci objektivnog i profesionalnog novinarstva u široj okolini, ali i kao, po prirodi posla, natprosečno obaveštene osobe, odgonetnu identitet misteriozne osobe koja se, za naše pojmove i za evropske prilike, čudno odeva i još čudnije ponaša. Svedoci su se majkom kleli da su tu spodobu viđali u najnepredvidljivija doba dana i na najneočekivanijim mestima kako ispušta neartikulisane zvuke. Stanovnici Strelišta su prijavili da su tu hodajuću napast spazili na travnjaku iza otvorenog bazena olimpijskih razmera, kako viče nešto što je zvučalo kao „Ciklomotel, ciklomotel, Aca Farkaššššš”, pri čemu je to šššššš zlokobno odjekivalo kroz neposečeno rastinje, dok su dobronamerni kotežanci istog dana u isto vreme istu osobu videli na placu na kojem je trebalo da bude podignut Centar vodenih sportova kako vrišti „Filip Mitrović, Filip, Filipike, Filipini…” Ničim izazvano, ta kreatura je, remeteći građanski mir i popodnevni odmor naseljenika Mise, kod Železničke stanice, predstavljajući se kao Raja, skandirala „Mi gradimo Peskanu, Peskana gradi nas”, a onda se iznenada pojavila na poljani iza nove „Utve” i trčala sve do Nadine krivine uzvikujući „Saša, Severna zona, Saša Pavlov”.
Gledaoci pozorišnog komada na prestižnim daskama Kulturnog centra bili su nemalo iznenađeni kada se pojavio na pozornici i glavnog glumca najavio kao „Neponovljivi, nepobedivi, nezaboravni, neuništivi Mileeeenko Pavlooov”, a onda tišim glasom dodao „Predsednik Programskog saveta ove kuće”, ali to nije bilo ništa naspram zaprepašćenja bibliotekarke kojoj je ta pošast, držeći neke skaredne knjige u rukama, obučena u letnji ženski šešir za plažu, tražila romane „Mikinog Sestrića, direktora” i „Mikinog Sestrića, većnika”. Ona je navodno odgovorila da joj nije poznat taj autor, a on joj je uzvratio rečima „kako nije, pa taj preletač mora da bude ili direktor ili većnik, partija nije važna”.
Antijunak je rođen!
Svi sistemi opštenarodne odbrane i samodruštvene zaštite su stavljeni u stanje povišene borbene gotovosti, čak i pogranična policija, ali ni to nije zaustavilo odvažnog Panča Pravednog, kako su ovog novog antiheroja nazvali Pančevci koji s odobravanjem prate njegove nepodopštine. Pančo se prvo pojavio u ponedeljak na platou ispred Gradske kuće i začikivao radnike „Vodovoda i kanalizacije” koji su puštali fontanu u rad, da im je „bilo potrebno tri godine da povežu dve cevi i tri ventila”, a onda je u utorak uveče, umotan u čaršave, maskiran u sredovečnog i suncem opaljenog arapskog turistu, pod okriljem ranojulskog umerenokontinentalnog popodneva i naočara kupljenih na starom buvljaku za 50 dindži, uspeo da se probije kroz više prstenova obezbeđenja zgrade Gradske uprave i da sasvim usputno u Maloj sali prisustvuje komercijalnoj prezentaciji jedne velike evropske kompanije koja prodaje misiju zdravlja i lepote u formi magnetne terapije, time što po multilevel marketing sistemu valja „lutajuća srca, hepi diskovi, maske za oči, magnetni nakit, magnetni diskovi, magnetna voda, lančići sa privescima, zeolit, korigujući veš, prirodna kozmetika, i to nije sve… ako odmah naručite…”
Njegova objava na FB profilu o ovom za službene prostorije neobičnom iventu, naišla je na nepodeljenu osudu demokratske javnosti s obzirom na opštepoznatu naviku načelnika Gradske uprave Milorada Milićevića da ne odgovara na dopise nevladinih organizacija i opozicionih predsedničkih kandidata u kojima traže prostorije zgrade Gradske uprave za održavanje svojih skupova. Nekoliko nevladinih organizacija je najavilo da će o ovim incidentima, uprkos sezoni godišnjih odmora, a u skladu sa evropskim standardima, obavestiti Misiju OEBS-a u Srbiji, Kancelariju Vlade Republike Srbije za saradnju sa civilnim društvom i Zaštitnika građana. Uznemirila se i radojičina-milojičina televizija: glas za koji biste rekli da pripada nekom dečaku kreveljio se i lamentirao nešto o tome da Pančo krši ustavni poredak Republike Srbije, čitao neki nemušti tekst, neku gomilu nepovezanih rečenica, dok su se na ekranu smenjivale fotografije sa Pančovog FB naloga. Usledio je munjevit odgovor: nedužna antena TV Pančeva se još nije ohladila od neverovatne količine besmislica koje je upravo emitovala, a Pančo se lično pojavio u Višem javnom tužilaštvu u Pančevu i podneo krivičnu prijavu protiv samog sebe, jer kao građanin osnovano sumnja da je počinio više kaznenih dela protiv ustavnog poretka Republike Srbije, a kao nesumnjiv dokaz njegove antidržavne rabote priložio je TV-Mićin tzv. prilog.
Iščekujući sledeću Pančovu akciju
Nije samo TV-Mića bio hiperaktivan, ni novinari sajta Pančevo Si Ti nisu sedeli zatvorenih notesa, mada je sasvim nepristojno u istoj rečenici spominjati „novinara” i novinare. Prateći trag prvih glasina o pojavi Panča Pravednog, oni su se, u skladu sa ranije uvežbavanim procedurama za ovakve prilike, rasporedili po institucijama i svim delovima grada, sakupljali podatke i informacije, sastavljali elemente njegovog psihološkog profila, razgovarali sa očevicima, pokušavali da rekonstruišu doživljaje iz njegovog detinjstva, istraživali i najmanji detalj o Pančovom boravku u toj ustanovi ili na terenu, čak i o njegovom fizičkom izgledu (vidi anketu). Naša redakcija je organizovala danonoćno dežurstvo na osetljivim tačkama i sumnjivim lokacijama na kojima pretpostavljamo da bi se Pančo, ostvarujući svoju pravedničku misiju, mogao pojaviti: na matičnom vezu gradskog katamarana, u blizini glavne kapije Rafinerije nafte, ispod stubova Vodne zajednice, na putu za Beograd, u parku preko puta hotela „Sloboda”, naspram ulaza u TV Pančevo, kod Rovčeve veštačke stene u Barutani, pored kapije Svetosavskog doma… Kris i Če su preuzeli posebno delikatnu misiju: maskirani u posmatrače ptica, opremljeni durbinima i Tamarinim fotoaparatima, zauzeli su busiju na vidikovcu na devetom spratu zgrade Gradske uprave, da Ćima ne zna, naravno, i odande u realnom vremenu, na smenu, posmatraju okolinu iščekujući sledeću Pančovu akciju.
I najpreciznijim planerima promaknu neki važni detalji, i najveći perfekcionista ima loš dan, i najposvećeniji profesionalac ponekad omane… Dovoljan je trenutak slabosti da kola krenu nizbrdo, a maske padnu… Ovoga jutra, oko 06:40, u vreme pisanja ovog teksta, patrola našeg sajta prišla je u rejonu Gimnazije i Katoličke crkve licu koje je po opisu odgovaralo foto-robotu (na osnovu izjava očevidaca, nacrtalo ga je naše dizajnersko odeljenje).
On je ubrzao korak i pokušao da pobegne iz vidnog polja naših saradnika, čak je i potrčao prema DTD-u, a u trenutku nepažnje iz džepa mu je ispala beležnica koje su se dokopali naši saradnici. Koleginica je odmah donela sveščicu dežurnom u redakciji, a nepoznata osoba koju je kolega pokušao da sustigne, uspela je da pobegne kroz pasaž. Sa sadržajem Pančove beležnice upoznaćemo javnost u najskorijoj budućnosti, o tajnama koje su u njoj sakupljene pisaćemo tokom leta, čim u njih proniknemo…
„Zgodan frajer, trideset godina, mišićav, pravi macan” Irina, 32, profesorka francuskog.
„Zlatan mladić, tu oko pedeset, divna duša, rado bih slušala priče iz njegove mladosti”, Slavica, 67, kasirka u penziji.
„Dežmekasti pederčić, oblači se kao žena, strani plaćenik i domaći izdajnik, mrzitelj Srbije, srpskog naroda i svega što je srpsko”, Stevan, 59, automehaničar.
„Meni je baš gotivno to što radi. Mislim, ono, ne poznajem ga, ali, znači, car je”, Mihajlo, 22, nezaposlen građevinski tehničar.
„Neradnik jedan najobičniji, zamajava pošten narod”, Spasenija, 48, domaćica.
„Takozvani slučaj Pančo Pravedni je još jedan naprednjački spin”, Vladimir, 44, analitičar.
„Posvađana i obezglavljena opozicija pokušava da iscenira nov napad na predsednika Vučića i njegovu porodicu”, Željko, 40, narodni poslanik.