Fotografišite po Pančevu – sve i u svakoj prilici – jer Pančevo nestaje

Kao što ste verovatno do sada shvatili živimo u istorijskim vremenima, kada se jedan grad ruši da bi bio napravljen drugi, čini se ružniji i neudobniji. Ako ste se ikada pitali kako je bilo živeti u PA šezdesetih ili sedamdesetih godina 20. veka, kada su oduzimane bašte, kada su se rušili kvartovi, prosecali bulevari i zidale bezlične zgrade, sada znate – ovako.

Svojevremeno je jedan uvaženi pančevački urbanista savetovao svog poznanika, da ukoliko želi zelenilo i mir, potraži kuću na selu. Prvo što možete da pomislite jeste da je to bila zlobna drskost, ali danas je sve više razloga da verujemo da je to bio savet iskrenog prijatelja.

Kada urbanisti završe ono što su započeli, Pančevo, grad najpoznatiji po zagađenom vazduhu, postaće grad bez budućnosti, sa izgubljenim identitetom i bez diskretnog šarma prošlih vremena. Greške počinjene u sadašnjosti će vrlo brzo postati greške iz prošlosti, a to vek neće moći da ispravi…

Kontakt svakog stanovnika Pančeva sa gradom ostvaruje se prvenstveno kroz način na koji se kreće kroz grad – trotoarom i saobraćajnicom. Udobnost života u gradu se ogleda i kroz udobnost kretanja kroz njega.

Naš grad će uskoro postati, više nego što je bio do sada, loše mesto za život.

Evo i kako:

1) Ružan (čitaoci osetljijeg duševnog stanja neka čitaju: manje prijatan na oko)
Da li ste se ikada pitali zašto na raznim promo/turističkim filmovima koje svako malo objavljuju turističke organizacije, mladi talenti i slučajni prolaznici kroz Pančevo, nema ni jednog objekta mlađeg od sto godina. Da li je filmsko Pančevo uz Opštinu, SDK ili na Sodari? Nigde u tim filmovima nećete videti ni jednu ulicu iz 20. veka. Isto će biti i sa ulicama iz 21. veka. Osim kada se fotografišete pre/posle venčanja realno vas se lepota prostora ne tiče baš mnogo. Istina, ali …

Do skoro neke od nas nije bilo sramota da kažu da su iz Pančeva.

2) Neprohodan za pešake, bicikliste i automobile
Nemojte se iznenaditi ako pojedine ulice u centru postanu jednosmerne.

Kada se kuće u kojima živi jedna-dve porodice pretvore u objekte za višeporodično stanovanje bez dovoljnog broja mesta za parkiranje, ljudi će se, kako to inače ljudi rade, parkirati tamo gde mogu – na kolovozu.

Danas vozač kad hoće da se parkira, a nema gde, uključi „sva četiri” – ostali ga psuju, ali obiđu. Kada se takvih pet parkira na ceo dan – onda više nema potrebe za uključivanjem „sva četiri”, nema obilaska i ulica se pretvara u jednosmernu – ostaje samo da se postavi saobraćajni znak.

Postojeće ulice u (užem, širem, jedinom) centru nemaju kapacitet da prime dodatni saobraćaj i nemaju prostor za otvaranjem dodatnih parking mesta – stradaće ili trotoar ili zelenilo ili saobraćajna traka. U gradu postoji mnogo širokih i uzanih ulica, ali bez pristojnog trotoara i mesta na kome bi se parkirali automobili.

Dozvoliti gradnju višespratnica u takvim ulicima je u najmanju ruku problematino.

O posledicama privlačenja saobraćaja na neku saobraćajnicu možete svedočiti u ulici Miloša Obrenovića (ex-Paje Marganovića) gde je brzina kretanja ograničena na 30km na sat – a to je glavni izlaz iz grada prema Kovinu.

3) Vožnju bicikla kroz zakrčene ulice – zaboravite
Sad ti ne daju da teraš točak kroz Park i Narodnu baštu, al’ nemaj brige više ga nećeš terati ni na ulicu.

4) Trotoari
Grad koji ima uređene trotoare od vremena Kulina bana, uskoro će imati neuređene trotoare koji su na svakih 25-50m presečeni kolskim ulazima u, kako urbanisti vole da im tepaju, objekte za višeporodično stanovanje; prevedeno na srpski: višespratne zgrade sa ekstra socijalnim stanovima.

Napomena: Ko veruje da Pančevo ima uređene trotoare neka stavi dete u kolica i odgura ih od Narodne bašte do Koteža makar koristio i biciklističku stazu – ma šta do Koteža – neka ih odgura do pedijatra u dečijem dispanzeru.

5) Zelenilo – nema više bašti
Kad uz vašu baštu izgrade zgradu od pet spratova koja baca senku do trećeg komšije, kod vas ni ambrozija više neće da raste.

Sve bašte u gradu imaju trend da se pretvore se u dvorišta u kojima se urbanisti svađaju da li ima 19,5% ili 20% zelenih površina na kojima i onako ništa ne može da raste i opstane.

Ili, pošto je ovo ipak 21. vek, pa se umesto trave može postaviti rolna sintetičkog tepiha koji imitira travu, kao u boljim lokalima u centru.

Napomena: pet bonsai tuja i lize u žardinjeri na terasi su zelenilo samo za onog ko u životu nije video drvo.

Dvorišta nekih novih zgrada se projektuju tako da u njih jedva da može da uđe putnički automobil. Tada stanovima u dvorištu ne mogu da priđu vozila hitne pomoći, a u slučaju požara biće kao u stara dobra vremena – čekamo da stane i nadamo se da neće preći na susedni kvart.

Jer… možda je onaj urbanista sa početka u trenutku iskrenosti bio dosledan sebi, ljudskosti i profesiji kada je poručio – beži!!!

Sačuvajmo Pančevo