Informer naplatio od Pančeva 166.000 po tekstu, ne smeta što ne zna ni koja reka protiče kroz grad

U susret raspisivanju konkursa za projektno sufinansiranje medija za 2019. godinu, i pravdanju potrošenih sredstava ove godine, podsećamo na projekte koji su bogato nagrađeni na konkursu Grada Pančeva u 2017. godini.

Uvidom u narativne i finansijske izveštaje ustanovili smo da su milione dobijale tek osnovane agencije, koje su emitovale program na privatnoj Radio-televiziji Pančevo, koja je više puta kršila Kodeks novinara Srbije, da je pare dobio tabloid kojem je više puta izricana opomena Saveta za štampu, te da su sredstva korišćena za emitovanje već postojećih sadržaja.

Informer u epizodi istinitog informisanja

Beogradski provladin tabloid Informer dobio je na gradskom konkursu milion dinara za projekat „Vodič kroz gradove i opštine u Srbiji – Upoznajte Pančevo“, u okviru kojeg su – sudeći prema narativnom izveštaju koji su oni sami dostavili – objavljene četiri najave, jedan izveštaj i „reportaža“, što znači da je svaki od tih šest tekstova u proseku plaćen 167.000 dinara ili nešto manje od 1.400 evra.

Vredi zabeležiti neke od najskupljih tekstova u kratkoj istoriji projektnog sufinansiranja u Srbiji:

• najava izložbe u čast italijanskog animatora;
• najava trodnevnog Pančevačkog džez festivala;
• najava Salona umetnosti;
• reportaža o parku Spartakus;
• izveštaj o ulaganju 15 miliona dinara u vodovodnu mrežu i
• najava koncerta grupe „Neverne bebe“.

U predlogu projekta koji je trebalo da bude realizovan stoji da je njegova svrha „istinito informisanje o dešavanjima u Pančevu, kroz komunikaciju sa nadležnim opštinskim organima za kontakt sa medijima, i promocija rada lokalne samouprave“.

U delu gde je potrebno identifikovati probleme, opisati trenutno stanje koristeći istraživanja, iskustva i ostalo, autori projekta navode sledeće:

„Predlog je da u najčitanijem i najtiražnijem štampanom mediju u Srbiji predstavimo reforme i razvojne planove u Pančevu, afirmišući multietničnost i tolerantnost, ali i šanse koje opština ima u razvoju turizma i privrede. Plan je da afirmišemo brendove Pančeva, ali i manifestacije po kojima je opština poznata – Slaninijadu, Nikoljdanski venac, Eks teatar fest, Regatu po delti Tise, Fijakerijadu, Dane Rumuna u Glogonju, Pančevački džez festival.“

Predlagači projekta ne znaju da kroz Pančevo protiče reka Tamiš, a ne Tisa, da javni interes nije promocija rada lokalne samouprave, te da svrha konkursnog sufinansiranja nisu najave događaja.

Opis i značaj realizacije projekta donosi nove zanimljivosti:

„Projektom bi bio ostvaren javni interes u oblasti javnog informisanja… kroz afirmaciju rada lokalne uprave u Pančevu. Takođe, doprineo bi zaštiti ljudskih prava manjina i etničkih zajednica i očuvanju identiteta pripadnika nacionalnih manjina… Projekat predviđa i zaštitu osoba sa invaliditetom i obezbeđivanje njihove ravnopravnosti, garantujući im puno pravo na slobodu mišljenja i izražavanja.“

Zatim sledi specifičan cilj koji treba da „probudi interes u opštini i okolini i da motiviše privrednike iz Pančeva i okolnih mesta da rade zajednički na oblikovanju bolje budućnosti za sve građane“.

U ovoj projektnoj papazjaniji našlo se mesta i za zaštitu dece od štetnih uticaja i usmeravanje ka sportu.

Za ovaj projekat Informer je tražio je od Grada Pančeva 10 miliona dinara, ali im je odobren milion, koji je, prema finansijskom izveštaju, potrošen za „programske troškove“.

Uz predlog projekta i budžet, Insajder tim, izdavač Informera, priložio je izjavu u kojoj se navodi da ta firma „nastoji da od početka svog rada ostvari principe istinitog, nepristrasnog, pravovremenog i potpunog informisanja svih građana, kao i razvoja demokratije i unapređenja pravne i socijalne države“.

Oni priznaju da su Informeru izricane određene mere od strane Komisije za žalbe Saveta za štampu, ali ističu „da je u pitanju postupanje koje je rezultat različitog shvatanja napred navedenih principa, kao i zakonom zaštićenog prava novinara da ne otkriju izvor svojih informacija“.

Obećanje ludom radovanje

U narativnom izveštaju napravljenom pošto je projekat završen – teme su značajno drugačije. Najpre se navodi da je posle konsultacija sa gradskom pres službom zaključeno da su najave pančevačkih kulturnih manifestacija najbolja medijska promocija turističke ponude. Piše i da je cilj projekta bio da se „najavljivanjem najvažnijih turističkih manifestacija krajnji korisnici obaveste šta ih sve čeka u Pančevu, ko će ih zabavljati, šta će moći da vide i eventualno kupe“ i dodaje da je „cilj ispunjen, lokalna samouprava je organizacijom ovih manifestacija omogućila turističkoj privredi grada da ostvari značajne prihode“.

O zaštiti ljudskih prava manjina i etničkih zajednica, očuvanju identiteta pripadnika nacionalnih manjina, zaštiti osoba sa invaliditetom i obezbeđivanju njihove ravnopravnosti, zaštiti dece od štetnih uticaja – ni reči.

I pored svega navedenog, Informer je i ove godine u Pančevu na konkursu za sufinansiranje medijskih sadržaja dobio 500.000 dinara.

Podsetimo, Informer je tokom 2016. i 2017. bio rekorder u kršenju Kodeksa novinara sa 25 izrečenih javnih opomena Saveta za štampu.

Ipak, Pravilnik o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja ne predviđa zabranu finansiranja medija koji su kršili Kodeks novinara Srbije. U članu 18 je kao jedan od kriterijuma za ocenu projekata navedeno da se posebno ocenjuje: da li su učesniku konkursa izrečene mere od strane državnih organa, regulatornih tela ili tela samoregulacije u poslednjih godinu dana, zbog kršenja profesionalnih i etičkih standarda (podatke za elektronske medije stručna služba pribavlja od Regulatornog tela za elektronske medije, a za štampane i onlajn medije od Saveta za štampu); dokaz o tome da su nakon izricanja kazni ili mera preduzete aktivnosti koje garantuju da se sličan slučaj neće ponoviti.

Dodaje se i to da bliže kriterijume može odrediti i sam organ koji raspisuje konkurs.

Na pitanje da li očekuje promene u zakonskoj regulativi kada je u pitanju kršenje profesionalnih i etičkih standarda, Nedim Sejdinović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine (NDNV), odgovara da sama regulacija ništa neće doneti.

„Ukoliko im ne odgovara zakon ili podzakonski akt, vlast će ih jednostavno ignorisati. Uzmite slučajeve Tanjuga, Radio-televizije Kragujevac, Večernjih novosti i Politike, medija koji funkcionišu protivzakonito. Svakako bi trebalo stvari legislativno precizirati, ali se plašim da to neće rešiti problem. Sadašnji akti bi u zemlji u kojoj postoji vladavina prava obezbedili normalan proces, i u kojoj bi se zaista finansirao javni interes u sferi javnog informisanja. U Srbiji se sve na kraju pretvori u noćnu moru“, smatra Sejdinović.

Novac za postojeće emisije, 3.000 dnevno za taksi
Na drugom medijskom konkursu u 2017. godini, koji je raspisan u septembru, a odluka donesena u novembru, od 24.916.138 dinara, koliko je bilo na raspolaganju, čak 14.800.000 dinara dobila je Radio-televizija Pančevo preko tri povezane agencije.

Naime, sva tri privredna društva osnovana su u maju 2017. godine, a dva od tri su ubrzo posle toga prekinula sa obavljanjem delatnosti.

Projekat „Dobro jutro, Pančevo“, koji je realizovan od 1. novembra do 31. decembra 2017. godine na RTV Pančevo, podržan je sa šest miliona dinara.

Podnosilac projekta je Milen Jovković, vlasnik privrednog društva za proizvodnju kinematografskih dela Kriptofest Brus.

Prema podacima u APR-u, Kriptofest Brus je osnovan 19. maja 2017. godine, četiri meseca pre raspisivanja konkursa. U APR-u je zabeleženo da je 15. decembra 2017 – dakle tokom trajanja konkursa – firma Kriptofest Brus ugašena.

Za dva meseca, prema narativnom izveštaju, realizovano je 60 jutarnjih programa, koje su uređivali novinari Radio-televizije Pančevo.

Kako stoji u narativnom izveštaju, građani su svakog jutra bili informisani kroz interaktivne TV forme, podignuta je informisanost društva i društvena odgovornost/ aktivnost građana.

Autorskih ugovora nije bilo u priloženoj dokumentaciji, ali računa za taksi prevoz jeste – na njega je potrošeno više od 190.000, što će reći – više od impresivnih 3.000 dinara dnevno. Prosečna cena vožnje taksijem u Pančevu je 250 dinara.

Realizacija, emitovanje, montaža, postprodukcija i iznajmljivanje studija plaćeni su 5,6 miliona dinara.

Komisija je podržala još jedan projekat čiji je glavni sadržaj jutarnji program, ovoga puta radijski. Podnosilac projekta je preduzetnik Vlado Mandić, vlasnik privrednog društva za proizvodnju kinematografskih dela, audio-vizuelnih proizvoda i televizijskog programa Formart Čačak, osnovanog 19. maja 2017. godine, istog dana kada i Kriptofest Brus.

Projekat „Pančevački budilnik“ dobio je 3,8 miliona dinara, a ponudio je, prema izveštajima, jedinstven sadržaj u medijskom pančevačkom prostoru – jutarnji program, koji se inače godinama emituje na Radio Pančevu.

Podnosioci projekta tvrde da je informisanje građana Pančeva u jutarnjim satima bilo vrlo oskudno, te da je predviđeno da emitovanje „Pančevačkog budilnika“ bude u terminu kada se građani Pančeva „spremaju za posao, idu na posao i provode vreme na poslu“.

„Naš cilj je da ovom produkcijom ’olakšamo život’ svakom slušaocu, dajući mu informacije koje su mu potrebne baš u tom trenutku. Vremensku prognozu – da zna kako da se obuče ujutru, stanje na ulicama grada, red vožnje ili eventualne izmene rada ATP-a, radove – da zna kuda da ide na posao“, stoji u narativnom izveštaju.

Osim što su proizveli 60 medijskih sadržaja, podnosioci projekta pišu da je bila predviđena i „anonimna anketa, u pisanom obliku, sa oko 150 građana, koju će sprovesti urednik i novinar emisije, sa ciljem da se sazna da li su pratili emisiju, zatim utisci, pohvale“.

U narativnom izveštaju rezultata ankete nema.

Za izradu džinglova Formart je potrošio 3,5 miliona dinara, a ostatak opredeljenog novca iz gradskog budžeta iskorišćen je, između ostalog, i za taksi i dnevnice (150.000 dinara) i marketing (14.800 dinara).

Na ovogodišnjem gradskom konkursu Formart je za isti sadržaj – jutarnji program na Radio Pančevu – dobio 2,25 miliona dinara.

„Treća sreća“ za RTV Pančevo bio je Stefan Megić, vlasnik Agencije za video-produkciju Stemeg, koji je na gradskom konkursu dobio pet miliona dinara. Agencija je, prema podacima iz APR-a, osnovana 23. maja 2017, a prekid obavljanja delatnosti zabeležen je 22. januara 2018. godine.

U pitanju je takođe informativni sadržaj, raspoređen u 60 emisija.

Milion dinara u 2017. godini pripalo je i Draženu Ćurčiću, vlasniku Total medija iz Novog Sada. U okviru projekta „Pančevačka panorama“ proizvedeno je 50 medijskih sadržaja, objavljenih u novosadskom Dnevniku od 1. do 31. decembra.

U 10 brojeva na celoj strani objavljivane su vesti iz Pančeva. Autorski ugovori zaključeni su 15. novembra, sa tri osobe, ali među njima nema ugovora sa Miroslavom Milakovim, glavnim i odgovornim urednikom RTV Pančevo, koji je potpisan ispod tekstova.

Za prevođenje 2,4 miliona dinara

Nedeljniku Pančevac pripalo je pet miliona dinara za „Multijezični dodatak“. Objavljeno je osam dodataka: na svaki broj potrošeno je 310.000 dinara za prevođenje, ukupno oko 2,4 miliona. Onlajn promocija plaćena je po 142.000, ukupno oko 1,1 milion. Štampa i distribucija su koštale 1,7 miliona dinara.

Portal Srbija danas dobio je milion dinara za projekat „Zašto volim Pančevo“, koji je realizovan od 1. do 31. septembra. Za posao objavljivanja tekstova i infografika angažovano je 20 zaposlenih, a za troškove tehničke podrške izdvojeno je 750.000 dinara.

Prema nacrtu budžeta, za 2019. godinu Grad Pančevo će za sufinansiranje medijskih sadržaja izdvojiti kao i ove godine – 38.095.238 dinara.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Javni novac za javni interes“, koji sprovode BIRN, NUNS i SĆF, a finansira Evropska unija. Stavovi izrečeni u ovom tekstu predstavljaju stavove autora i ne odslikavaju stavove EU.

Preuzeto sa panpress.rs