Istorija ženskog organizovanja u Pančevu: neprestana borba za prava žena

Iako istorija ženskog organizovanja u Pančevu verovatno seže i pre 1873. godine, kada je osnovana Jevrejska dobrotvorna ženska zadruga, najviše podataka ostalo je sačuvano o Dobrotvornoj zadruzi Srpkinja pančevačkih, osnovanoj 1894. godine. Ova Zadruga je imala prvenstevno humanitarnu ulogu, a pored toga razvijala je i prosvetni rad u podizanju srpskog podmlatka. Cilj zadruge bio je da moralno i prosvetno pomaže srpski, pre svega ženski podmladak, ali se tokom višedecenijskog postojanja delatnost zadruge znatno proširila. Jedan od početnih zadataka bio je potpomaganje siromašnih učenica koje su se školovale u učiteljskim školama i na konzervatorijumu. Tokom Prvog svetskog rata rad Zadruge je bio obustavljen, a neposredno nakon završetka rata i obnavljanja rada, Zadruga pomaže u smeštaju i ishrani vojnika i ranjenika u Pančevu. Od 1903. godine, pa sve do 1944. pod pokroviteljstvom Zadruge postojala je trorazredna Radenička škola u kojoj su Srpkinje svih staleža dobijale obrazovanje u domaćoj privredi i usavršavale se u ručnom radu. Zahvaljujući Ljubici Hadži Pavlović, dobrotvorki, i predsednici Dobrotvorne zadruge Srpkinja pančevačkih, ovo udruženje je 1923. godine postalo član nacionalne jugoslovenske mreže ženskih organizacija.

Novija istorija ženskog organizovanja u Pančevu u prvi plan stavlja osnivanje i rad Pokreta za mir, i Ženske mirovne grupe (ŽMIG).

Pokret za mir osnovan je nakon početka rata u Hrvatskoj 1991. godine, a veliki broj aktivista činile su žene. Skoro deceniju kasnije, aktivisti i aktivistkinje Pokreta za mir osnovali su Građansku akciju Pančevo, koja je i danas aktivna i promoviše vrednosti građanskog društva, kulturu mira i nenasilja, zaštitu ljudskih i manjinskih prava.

Ženska aktivistička scena je tokom devedesetih i dvehiljadih bila izuzetno živa zahvljajući i Ljiljani Spasić, aktivistkinji, borkinji za ljudska prava, mir, toleranciju i slobodu. Ona je suosnivačica Pokreta za mir Pančevo i Građanske akcije Pančevo, kao i članica ženske mirovne grupe Žene u crnom. Zbog svoje beskompromisne borbe za ljudska prava, 2016. godine dodeljena joj je i nagrada „Osvajanje slobode” koju dodeljuje Fond „Maja Maršićanin Tasić”, osnovan s idejom da očuva uspomenu na ženu koja je osvajala slobodu i da promoviše napore svih žena koje to čine. Za Pančevo Si Ti svedoči da ju je kroz aktivizam uvek vodio prirodan osećaj borbe protiv nepravde, rata, fašizma.

– Nekada je bilo mnogo više hrabrosti, empatije, upornosti, nego danas. Pančevo je nekada bio izuzetno slobodan grad, aktivan na svaku moguću nepravdu, a danas je zamro aktivizam i nema ga dovoljno. Mislim da bi trebalo da postoji bar pet žena koje bi reagovale na anomalije u društvu, koje se svakodnevno dešavaju. Ali smo se generalno kao društvo povukli, i pretvorili u jednu amorfnu masu, koja će isto reagovati i na život i na smrt – objašnjava Ljiljana Spasić.

Afirmisanje kulture mira, nenasilja, i rodne ravnopravnosti

Ženska mirovna grupa Pančevo (ŽMIG) osnovana je u leto 2000. godine sa ciljem da okupi i organizuje antimilitaristkinje sa bogatim iskustvom u antiratnom delovanju od 1990. godine na dalje, i da usmeri njihovu pažnju, energiju i ciljeve u pravcu ženskih pitanja, kao što su ženska ljudska prava i kulturna i društvena konstrukcija rodnih uloga.

Misija pokreta je bila razvijanje i afirmisanje kulture mira, nenasilja, i rodne ravnopravnosti, kroz aktiviranje, organizovanje i podržavanje žena u promeni tradicionalnih rodnih uloga.

Ženska mirovna grupa Pančevo je od osnivanja deo svojih projektnih aktivnosti usmeravala ka mladima. Ciljna grupa organizacije su bili mladi, pretežno srednjoškolskog uzrasta, s fokusom na devojke, ali i žene sa teškoćama, različitog nivoa obrazovanja i iskustva, žene sa sela, lezbejke, umetnice, aktivistkinje.

Jedna od osnivačica ŽMIG-a Ildiko Erdei, kaže za naš portal da se ta grupa u lokalnoj zajednici izdvojila svojim pristupom aktivizmu i načinom koncipiranja aktivnosti.

– Nastojale smo da u našim aktivnostima budu objedinjeni istraživačko-dokumentarni i performativno-ekspresivni aspekti, čime smo želeli da proširimo doseg svojih poruka, ali i da im damo estetsku formu i umetnički izraz, i time ih sačuvamo od mogućih dnevno-političkih banalizacija – objašnjava Erdei.

– Moglo se čuti da smo „zaludne” ili su nas posprdno zvali „AFŽ”, pošto je tada odbacivanje socijalizma postajalo mejnstrim, ali sve je to bilo na nivou gradskog folklora. Najozbiljniji „fajt” i najveću reakciju u lokalnoj sredini imale smo kada smo organizovale prikupljanje potpisa protiv uvođenja veronauke u javne škole, zbog čega smo ušle u polemiku sa osmoricom pančevačkih sveštenika različitih veroispovesti. Rado se sećam tog vremena, jer govori o zanosu i nadi u promene kojima smo bile obuzete, ali i o dobu u kojem je civilizovana rasprava neistomišljenika bila moguća, i u kojem je Pančevac još uvek bio prostor u kojem je bilo moguće voditi debate o pitanjima od javnog značaja – dodaje Erdei.

ŠTA JE FEMINIZAM

Feminizam nije vodio ratove, nije ubijao protivnike. Nije stvarao koncentracione logore, izgladnjivao svoje neprijatelje niti ih mučio. Njegove bitke bile su za obrazovanje, za pravo glasa, za bolje uslove rada… za sigurnost na ulici, za brigu o deci, za socijalnu dobrobit, za prostore protiv silovanja, žene izbeglice, za promene zakona. Ako neka kaže: „Oh, pa ja nisam feministkinja!”, pitam: „Zašto? Šta je tvoj problem?” Dale Spender For the Record: The Making and Meaning of Feminist Knowledge, 1985

Feminizam nije ružna reč već je zbir društvenih pokreta i ideologija čiji je cilj definisanje, uspostavljanje i branjenje jednakih političkih, ekonomskih, kulturalnih i socijalnih prava žena. Zalaže se za oslobođenje žena od nasilja, seksizma i tradicionalnih ženskih uloga (domaćice, supruge, majke, seksualnog objekta) i za prihvatanje žene kao celokupne ličnosti. Pokret se takođe bori za ostvarenje ekonomske i političke ravnopravnosti žena. U početku je bio ograničen samo na žene, da bi u kasnijim periodima počeo da uključuje i muškarce kao aktiviste.

Prisećajući se početaka ŽMIG-a, jedna od osnivačica te mirovne grupe Snežana Baralić Bošnjak, kaže za Pančevo Si Ti da je godina pokretanja organizacije bila jedna od prelomnih u rušenju autoritarnog režima u čemu su članice ŽMIG-a učestvovale u predizbornoj kampanji, kako bi se što više žena ohrabrilo i izašlo na izbore. Kampanja se i zvala Izlaz 2000. i statistika je pokazala da je to bio jedan od važnih činilaca pobedničkom osvajanju demokratije u društvu.

Dodaje da se ŽMIG bavio delikatnim i osetljivim temama, bio deo mreže mirovnih, ženskih organizacija, da je obeležavao sva ratna stradanja na ex YU prostoru kroz ukazivanje na neophodan proces suočavanja s prošlošću i promovisanje kulture mira. Osim brojnih uličnih performasa, radile su i na dokumentovanju ženske lokalne istorije, uradile su ekološku žensku agendu dokumentujući sve pobune u vezi sa zaštitom životne sredine u našem gradu.

ŽMIG se pre nekoliko godina „odselio” iz Pančeva za Beograd i sada su aktivnosti svedene, a teme prеoblikovane. Udruženje sada sprovodi aktivnosti usmerene ka emotivnoj podršci lezbejkama i ženama koje vole žene i bavi se osnaživanjem žena za feminističko bavljenje aktivizmom. Marijana Jović, omladinska radnica i aktivistkinja ŽMIG-a ističe na koje izazove su nailazile u ženskom aktivizmu.

– Za nas je uvek bilo važno da se trudimo da uključimo višestruko marginalizovane žene u teme i aktuelna dešavanja ženskog pokreta, ali osim na nivou individualnog osnaživanja i podrške pojedinačnim ženama mislim da to nismo umele da dodatno raširimo i plasiramo kao temu, to je bio naš izazov u okviru ženskog aktivizma – zaključuje Marijana Jović i napominje da je danas ženama nedostaju resursi, vreme i energija za povezivanje.

Ženska aktivistička borba dinamična i puna izazova

Danas u Pančevu postoji svega nekoliko udruženja koje se zalažu za prava žena. FemPlatz je jedno od njih. Osnovan je u septembru 2017. godine, s ciljem zastupanja za unapređivanje i ostvarivanje prava žena i devojčica, zaštitu od diskriminacije i nasilja, ekonomsko osnaživanje i društveno uključivanje, s posebnim fokusom na žene i devojčice koje se suočavaju sa višestrukom diskriminacijom. Rad zasnivaju na kvalitetnim i relevantnim istraživanjima, kako bi javnost imala bolji uvid u izazove i probleme na putu ostvarivanja rodne ravnopravnosti i doprinele novim znanjima o pravima žena. Na osnovu rezultata istraživanja i analiza, kreiraju planove i korake zastupanja na nacionalnom i međunarodnom nivou za izmene zakona i javnih politika.

Komentarišući kako je danas biti feministkinja i aktivistkinja, Kosana Beker, programska direktorka FemPlatz-a, kaže da je u periodu kada na svetskom nivou, pa i kod nas jača desnica, teško delovati. Dodatno kako napominje teme zaštite i unapređenja ženskih prava za državu nisu relevantne.

– Naše aktivnosti se tretiraju kao napad na nacionalni identitet, optužuju nas da razaramo porodicu. Nemamo podršku države za to što radimo, pa ni podršku za finansiranje naših aktivnosti. Kada bismo se oslanjale na državne fondove, vrlo brzo bismo bile prinuđene da zatvorimo udruženje – napominje Beker.

Kao najvažnije rezultate dosadašnjeg rada ističe sistem za prevenciju i zaštitu nasilja nad ženama, kvote za žene u parlamentu, osvešćivanje da je silovanje u braku takođe seksualno zlostavljanje.

Aktivne su i članice udruženja Roma „Danica” iz Jabuke, blizu Pančeva, koje je osnovano 2002. godine radi zaštite i promocije ljudskih i manjinskih prava. Počele su sa aktivnostima podrške u pribavljanju ličnih dokumenata i upisa dece u matične knjige rođenih, a pomažu i pri upisu dece u vrtiće, osnovne i srednje škole. Od 2006. su sve aktivnije na polju zaštite prava Romkinja u gradu i selima oko Pančeva. Teme kojima se bave su žensko zdravlje, borba protiv nasilja u porodici i ranim brakovima. One pružaju podršku devojčicama u obrazovnom sistemu i bore se protiv napuštanja školovanja.

Predsednica udruženja Danica Jovanović, ističe da je ideja o osnivanju udruženja potekla od nekoliko Romkinja koje su delile sudbinu mnogih Romkinja u Srbiji, i odlučile da menjanjem ličnog života utiču na promene i drugih romskih devojčica i žena.

Smatra da je udruženje svojim aktivizmom doprinelo pomacima u svim pomenutim oblastima.

– Što se tiče oblasti ženskog zdravlja, za 20 godina rada osnažili smo preko 4.000 Romkinja iz našeg okruga za temu važnosti očuvanja reproduktivnog zdravlja žena, da redovno odlaze na preglede, da prepoznaju svoja prava, o važnosti samopregleda dojki i slično. Što se tiče obrazovanja radili smo kako sa mladima tako i sa roditeljima kroz razne radionice i tribine da podstaknemo mlade da se obrazuju, informisali smo ih o mogućnostima i pogodnostima kao što su afirmativne mere i pomagali smo direktno u pojedinačnim slučajevima oko upisa u srednju školu u smislu pomoći i informisanja oko neophodne dokumentacije i drugo. Tema nasilja nad ženama kao i rani dečiji ugovoreni brakovi su teme kojima smo vrlo posvećeni i na kojima smatramo da treba još uvek da radimo, osnažujemo žene da prijave nasilje, upućujemo ih kome i na koji način da se obrate, da prepoznaju svoja prava i upućujemo ih na druge partnerske organizacije koje se usko bave temom nasilja nad ženama kako bi se osnažile da izađu iz nasilja. Ponosne smo na naš celokupan rad – zaključuje Danica Jovanović, ali dodaje da je biti žena Romkinja, aktiviskinja, borkinja za ljudska, pre svega ženska prava u ovakvom društvu vrlo teško, ekstremistično i dinamično, puno izazova.

Pančevka Mima Gavrilov, aktivistkinja i feministkinja, godinama se bavi temama koje su za žene važne i kroz kolumne na portalu Pančevo Si Ti ukazuje na probleme i na kršenja prava žena. Posebno je važan i jedinstaven njen rad sa decom predškolskog i školskog uzrasta u okviru programa Knjigoigranjac u Gradskoj biblioteci Pančevo. Tamo se pored čitanja knjiga, deca uče i ravnopravnosti.

– Moja želja jeste da im približim feminizam, da ih osnažim da one mogu da budu šta god požele, da budu snažne i borbene, da ne moraju da budu princeze i da ćute, kako se tradicionalno uče. Mislim da je to jako važno jer je edukcija od malih nogu ključna – objašnjava Mima Gavrilov i dodaje da je svaki vid aktivizma, na ulicama, na društvenim mrežama ili u institucijama važan za menjanje društva u pravcu tolerancije i ravnopravnosti.

Napominje da je bitka za ženska prava neprestana i da je u toj borbi neophodno biti strpljiv i uporan.

– Posebno je važna solidarnost. Treba da se umrežavamo i da budemo jedne drugima sestre, jer se bitke najbolje vode kada smo solidarne. Žene su u svakoj sferi diskriminisane, a posebno je važna tema seksualnog nasilja i femicida o kojima se poslednjih godina glasno govori što je pozitivno – zaključuje naša sagovornica.

Naslovna fotografija: Članice dobrotvorne zadruge Spkinja pančevačkih oko 1910. godine

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Žensko nasleđe Kragujevca i Pančeva” koji realizuju „Glas Šumadije” iz Kragujevca i „Pančevo Si Ti” iz Pančeva. Projekat je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.