Gotovo svaka Pančevka ili Pančevac su se bar jednom u životu susreli sa pitanjem: kako vi dišete u Pančevu? Nekada industrijski grad sa „otrovnim” vazduhom i dan danas nosi epitet zagađenog grada, jer je vazduh u Pančevu godinama u trećoj kategoriji – prekomerno zagađen vazduh. Za razliku od prethodnih decenija, zagađenje danas umesto iz industrijskih postrojenja, najviše potiče od suspendovanih čestica, što je slučaj u velikom broju gradova u Srbiji.
Ipak, grad na Tamišu ostao je zapamćen u kolektivnom sećanju stanovništva kao „crna rupa”. Laici bi rekli da upravo zbog toga, ogroman deo budžeta Grada Pančeva treba da bude opredeljen za otklanjanje zagađenja i njegovu prevenciju, a tema zaštite životne sredine da bude dominantna u svim lokalnim institucijama sistema. Međutim, u praksi stvari malo drugačije funkcionišu.
I pored toga što je Pančevo u odnosu na neke druge lokalne samouprave imalo mnogo razvijenije mehanizme, programe i dokumenta u oblasti zaštite životne sredine, rezultati u smanjenju zagađenja nisu vidljivi. Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine od 2015. do 2021. godine, vazduh u Pančevu samo jedne godine nije bio prekomerno zagađen.
U 2016. godini, Grad Pančevo je doneo Plan kvaliteta vazduha od 2016. do 2020. godine, osnovni strateški dokument kojim se definiše upravljanje kvalitetom vazduha na lokalnom nivou, za određeni vremenski period. Usvojen je na sednici Skupštine Grada Pančeva u januaru 2018. godine. Prema Zakonu o zaštiti vazduha, u zonama i aglomeracijama u kojima je vazduh treće kategorije, odnosno kada zagađenje vazduha prevazilazi efekte mera koje se preduzimaju, odnosno kada je ugrožen kapacitet životne sredine ili postoji stalno zagađenje vazduha na određenom prostoru, nadležni organ autonomne pokrajine i nadležni organ jedinice lokalne samouprave dužan je da donese Plan kvaliteta vazduha sa ciljem da se postignu odgovarajuće granične vrednosti ili ciljne vrednosti utvrđene zakonom.
Ministarstvo daje saglasnost na planove kvaliteta vazduha, a usvaja ih gradska skupština. Tim dokumentom se zapravo preduzimaju mere za rešavanje problema kvaliteta vazduha u datom području, zoni, aglomeraciji.
Prema pisanju Centra za istraživačko novinarstvo, u 2020. godini od 13 gradova i opština koji treba da imaju Plan kvaliteta vazduha, sedam nije imalo, pokazali su podaci Ministarstva za zaštitu životne sredine. Novije podatke nismo uspeli da dobijemo od Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije.
U Planu kvaliteta vazduha od 2016. do 2020. godine, navodi se da su glavni zagađivači u Pančevu industrija, saobraćaj, individualna ložišta, toplane i kotlarnice, dok se u novom Planu razvoja grada od 2022. do 2028, koji je usvojila gradska Skupština u julu ove godine, kao slabosti u oblasti zaštitne životne sredine između ostalog navodi prisutnost suspendovanih čestica u vazduhu, problemi u upravljanju otpadom, divlje deponije, nedostatak zelenih površina, nezadovoljavajuća zaštita odstojanja između opasnih postojenja i zona stanovanja javnih objekata, i veliki broj privatnih ložišta.
Naša ranija analiza mera prethodnog Plana kvaliteta vazduha, pokazala je da je većina mera ostvarena, što ipak nije dovelo do smanjenja zagađenja. Osim rezultata izostalo je i poštovanje rokova, pa tako Grad Pančevo već dve godine nema Plan kvaliteta vazduha, s obzirom na to da je prethodni istekao 2020. godine, a novi još nije usvojen.
Tender za izradu Nacrta novog Plana kvaliteta vazduha u aglomeraciji Pančevo od 2022. do 2027. godine, raspisan je u februaru 2021. godine. Odluka o dodeli ugovora vrednog 3,3 miliona dinara sa PDV-om objavljena je 6. septembra 2021. godine, sa grupom ponuđača – Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, Zavod za javno zdravlje Pančevo i firmom Dvoper doo iz Beograda. Prema ugovoru, ponuđači su imali 270 dana da izrade dokument.
Konačna verzija dokumenta – četvrti nacrt se našao na javnom uvidu od 22. jula do 22. avgusta. Plan do danas nije usvojen iako su se od tada odbornici od tada tri puta sastajali. Zbog čega nismo uspeli da saznamo, jer nam iz Gradske uprave Grada Pančeva nisu odgovorili na pitanja.
Nevidljivi Savet za zaštitu životne sredine Skupštine grada
Tokom poslednja dva saziva, o ekologiji se u gradskom parlamentu govorilo uglavnom samo kada su se usvajali Godišnji izveštaji o stanju životne sredine u Pančevu, primetile su naše izveštačice iz Skupštine grada. Po pravilu, ni ta tema nije izazivala diskusiju u parlamentu, a osim gradske većnice za zaštitu životne sredine koja je uzimala reč kako bi predstavila izveštaj, drugi odbornici i odbornice se uglavnom nisu izlazili za govornicu, svedoče one.
Nonšalatan odnos prema temi zaštite životne sredine pokazuje i delovanje Saveta za zaštitu životne sredine Skupštine grada Pančeva. Predsednik Saveta je trenutno Marko Mladenović, a članovi su Boško Opačić, Vesna Radosavljević, Zora Čubrić, Marina Milićević, Jovanka Dakić, Ištvan Burjan, Nada Kirbus i Aleksandar Filipović, koji su na te funkcije izabrani 29. oktobra 2020. godine.
Iako smo od Gradske uprave Grada Pančeva zatražili zapisnike sa svih sednica Saveta od 2020. godine nismo ih dobili, kao ni inicijative Saveta upućene Skupštini grada, ukoliko ih je bilo.
Da je Savet nečujan potvrđuje i Slobodan Mrđen, odbornik Srpske radikalne stranke (SRS) u Skupštini Grada Pančeva. On za naš portal kaže da ovom Savetu ili radnom telu Skupštine ne bi dao prolaznu ocenu za rad „jer ih uopšte ne čujem i ne vidim”, kao ni da istom lokalnom parlamentu podnose izveštaj o stanju i zaštiti životne sredine na teritoriji našeg grada, čija je primarna funkcija.
Da savetodavno telo Skupštine grada za zaštitu životne sredine, danas nema nikakvu ulogu, svedoči i bivši odbornik Skupštine Grada Pančeva, bivši većnik za ekologiju i bivši član skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine Vladimir Delja.
„Imao sam prilike da budem član ovog Odbora, a da kasnije prisustvujem sednicama kao gradski većnik. Često su održavani zajednički sastanci sa Odborom za urbanizam, posebno kod donošenja važnih planskih dokumenata. Tako su odbornici upoznavani sa materijalom za skupštinu, ali i bili u mogućnosti da utiču na izmene i dopune tačaka dnevnog reda, pre usvajanja u gradskom veću. Sve uz prisustvo novinara, pa i predstavnika udruženja i grupa građana. Tako su se korigovala planska dokumenta, povećavale zelene površine, uticalo na dopunu akcionih planova i drugih strateških dokumenata. Sve u cilju kvalitetne skupštinske rasprave”, navodi Delja.
Za lokalnu vlast ekologija nije prioritet
Komentarišući temu ekologije, koja je kako kaže jedna od najvažnijih oblasti u našem gradu Slobodan Mrđen, objašnjava da odbornici SRS-a aktivno nastupaju u parlamentu povodom ove teme. On dodaje da sa skupštinske govornice u duhu tačke dnevnog reda, koristi priliku da se uvek iznova obrati gradonačelniku i Gradskom veću u celini, i zatraži izdvajanje većih sredstava iz budžeta Grada Pančeva za ekologiju.
Zvanični podaci pokazuju da je za zaštitu životne sredine grad Pančevo u poslednje tri godine izdvojio jedan ili dva odstvo budžeta. Tako od raspoloživih 6,6 milijardi dinara koliko je iznosio budžet Grada Pančeva za ovu godinu, za zaštitu životne sredine izdvojeno je jedan odsto, jedan procenat više izdvojeno je za ekologiju u budžetu za 2021. godinu, koji je bio težak 5,8 milijardi dinara, dok je za 2020. godinu iz budžeta vrednog 5,8 milijardi, za zaštitu životne sredine opredeljen jedan odsto.
Osim vlasti, Mrđen zamera i opozicionim odbornicima iz redova odborničke grupe „Za naš grad”, što se ne uključe aktivnije u raspravu u Skupštini, te kroz svoje predloge, mišljenja i ponuđene inicijative, definišu mere i iznesu svoje pravce delovanja, kako navodi gorućeg problema u Pančevu.
„Svesno kao po nekom diktatu ili već nekoj ustaljenoj navici i dalje ostaje praksa da se najvažniji problemi koji se tiču zaštite životne sredine u našoj opštini zanemaruju i guraju pod tepih. Neophodna su mnogo veća izdvajanja budžetskih sredstava od predviđenih da bi se adekvatno i na pravi način odgovorilo ovom izazovu. Stav Srpske radikalne stranke o zaštiti životne sredine je nedvosmislen – ona mora biti naš prioritet jer predstavlja zapravo pokazatelj stanja u društvu u kojem živimo. Kao odbornik SRS smatram da zaštita životne sredine nije preterani prioritet lokalne vlasti, štaviše svi izveštaji koje slušamo ovih godina unazad pa i danas više su deo predstave nego istinskog i ozbiljnog opredeljenja. Pored čestičnog zagađenja, koje umnogome narušava i zagađuje našu životnu sredinu, ništa manji problem nije ni zagađenje vode i zemljišta, koje tišti i muči svakodnevno najveći deo žitelja naše opštine”, rekao je Mrđen na jednoj od sednica Skupštine grada na kojoj se odlučivalo i o rebalansu budžetu grada Pančeva za 2020. godinu.
Prema Mrđenovom mišljenju, najveći izvor zagađenja u našem gradu je i dalje Južna industrijska zona svojom nekontrolisanom emisijom štetnih gasova (ugljikovodonika i sumpornih jedinjenja) u vazduh, pored individualnih ložišta mnogih domaćinstava. Navodi i konkretne mere za smanjenje zagađenja:
„Svakako mere priključenja individualnih ložišta na centralno gradsko grejanje u cilju smanjenja emisije štetnih produkata sagorevanja čvrstih goriva, dodatni pritisak na rukovodstva Južne industrijske zone u pogledu postavljanja filtera za pročišćavanje zagađenog vazduha iz njihovih industrijskih kompleksa, te svakodnevnu neizbežnu evaluaciju emisije štetnih čestica u vazduhu putem gradskog monitoringa”.
Bez rasprave o ekologiji
Od sredine devedestih lokalni parlament je bio mesto žestokih polemika i odbrane životne sredine i zdravlja Pančevaca, priseća se Vladimir Delja. On navodi je u to vreme bilo razmene mišljenja, javnih rasprava i „dobrih odluka sa iskrenom namerom zaštite ionako narušene životne sredine Pančeva”. Napominje da su slobodni i nezavisni mediji do pre desetak godina bili glavni svetionik, prenoseći skupštinska zasedanja, sednice gradskog veća i javne rasprave.
„Nažalost, to je samo prošlost. Strogo kontrolisani mediji, izostanak skupštinskih prenosa i svake rasprave u lokalnoj skupštini sasvim su zaklonili od javnosti ovu temu i dalje veliki problem našeg grada”, ističe Delja i dodaje da danas većnica za ekologiju tihuje, dok plamte ekološki problemi, a pojavljuju se i novi zagađivači kroz „investitorski urbanizam” i „novu industrijalizaciju”.
To kako navodi, dovodi do povećanog saobraćaja i zagađenja, te da je nedopustivo da gradnja bude prepuštena stihiji, bez utvrđenog uticaja na životnu sredinu.
Delja napominje da će dodatno ekološko opterećenje za Pančevo predstavljati spalionica otpada na deponiji, ukoliko je bude. Potencijalno opasan za životnu sredinu može biti i proces pokretanja proizvodnje u Azotari Pančevo, o čemu se nedavno raspravljalo u Gradskoj upravi Pančevo, i izazvalo veliko negodavanje građana i građanki Pančeva.
Tekst je preuzet sa sajta PanPress
