Kako je Inicijativa „Odbranimo Teslu” probudila građane

Apatija, defetizam, nespremnost na rizike, pritiske i politički progon – to su razlozi zbog kojih građani u državi koja je ogrezla u korpuciju i klijentilizam, u kojoj su institucije zarobljene i gde donosioci odluka ne odgovaraju građanima i ne rade u njihovom, već u interesu političkih vlastodršaca, ćute.

Dugo se tihovalo i u Pančevu, gradu na koji je prva asoscijacija zagađenje, zbog čega su nekada ljudi protestvovali i tražili pravo na zdrav vazduh koji udišu, a onda su, pre više od deceniju, zaronili glave duboko u pesak.

Buđenje građana

Hibernacija je trajala više od deceniju, a onda su se pojavili novi, ovoga puta urbanistički problemi. Građani je najpre ražestilo kada je u centru Gradskog parka prošle godine u junu, javno preduzeće poseklo nekoliko stabala drveća, a nakon toga je otkriveno (ne javno objavljeno), da će se na tom mestu graditi parking za potrebe činovnika iz Gradske uprave Grada Pančeva. Zbog toga su organizovani protesti, a gradska vlast je „obećala” da više neće seći drveće.

Samo mesec dana kasnije, desio je još jedan „skandal“, koji je takođe slučajno otkriven. Na njega je odreagovala grupa mladih ljudi sa Tesle, koji su nakon što su saznali da se u njihovom naselju sprema izgradnja zgrada i saobraćajnica, na uštrb zelenih površina, digli glas.

Aktivisti Inicijative „Odbranimo Teslu” probudili su čitavo naselje, ali i uspavane Pančevce, vrativši im nadu da pojedinci ipak mogu da utiču na donošenje odluka i promene na bolje.

A sve je počelo prošlog leta, kada su stanovnici Tesle saznali da gradska vlast planira da na zelenim povšinama izgradi četiri zgrade, saobraćajnicu, i parkinge i da poseče platane. Projektom je predviđena i nadogradnja trgovinskog objekta u naselju, koja bi zaklonila stambenu zgradu, koja se nalazi na samo pet metara od objekta.

Teslaši su se vrlo brzo organizovali, napravili pravu „buru“ u javnosti, i motivisali svoje sugrađane da im se pridruže u odbrani svog naselja. Nakon što je podneto preko 2.000 primedbi na izmene plana detaljne regulacije tog naselja, predstavnici Javnog preduzeća „Urbanizam“, koji je iznedrio ovaj dokument, ali i članovi Komisije za planove, koja aminuje ovakve projekte, nisu imali drugog izbora osim da popuste – obećali su da platane neće seći, pa su prešli na „pijačarski“ dogovor cenkanjem.

Predložili su da umesto četiri, budu izgrađene dve zgrade, a na mestu gde je trebalo izraditi još dva objekta za stanovanje da se podigne vrtić. Sve izmene trebale su da uđu novi plan, koji treba da bude predstavljen javnosti, ali ni devet meseci od kada su podnete primedbe, novi plan nije objavljen iako je zakonski rok od 60 dana uveliko prošao. Očigledno gradski čelnici razmišljaju kako da udovolje investitorima, a da ih pri tome građani ne prozivaju.

Dakle, pozornost da ne kažemo strah od građana se uvukao među članove gradske vlasti. Što je i legitimno jer su građani svakoj pa i ovoj vlasti, poslodavci. To je dakle prva pobeda.

Osim problema u vezi sa dodatnim urbanizovanjem naselja na uštrb zelenih površina, Teslaši su uočili da se gradski plan nije u skladu određenim zakonima i planovima višeg reda.

Sve te primedbe aktivisti Inicijative pretočili su u pravne akte, i pokrenuli tri pravna procesa za trajno sprečavanje otuđenja zelenih površina na Tesli, zajedno sa 129 najugroženijih stanara.

Male pobede

Nakon prve dobijene „bitke“, Teslaši nastavljaju da alarmiraju javnost u vezi sa drugim projektima u gradu, za koje se gradska vlast trudi da prođu „ispod radara“ javnosti. Organizovali su i različite akcije, kao što su čišćenje naselja, koncerti i piknici na bregu na kojem treba da budu podignute zgrade, i prikupljanje potpisa za različite peticije.

Pobunili su se i protiv plana za izgradnju skladišta za privremeno odlaganje opasnog otpada u Rafineriji nafte Pančevo, a zatim su se akcije nizale – protestvovali su zbog rušenja stare fabrike sijalica „Tesla”; zbog izgradnje pruge koja bi prolazila kroz naselje Misa, a služila bi za prevoz opasnih materija; zajedno sa još nekoliko lokalnih udruženja žestoko su se usprotivili izgradnji skladišta opasnog otpada novosadske kompanije „Promist”; obavestili su javnost da se na prostoru istorijskog kompleksa „Slavina”, gde je Đorđe Vajfert imao gostionicu i fabriku leda, planira izgradnja zgrada sa 150 stanova; bore se protiv urbanističkog haosa i kolapsa koji preti centru zbog prenapregnutosti gradske infrastrukture usled izgradnje enormnog broja objekata za stanovanje, a posvetili su se i problemu zagađenja u Pančevu. Rezultat toga je postavljanje dva senzora za merenje kvaliteta vazduha u naseljima Tesla i Misa, a nedavno je postavljen još jedan uređaj na Kotežu 2.

Zbog svog truda, energije i požrtvovanosti, aktivisti Inicijative su nagrađeni prošle godine. Udruženje je dobilo priznanje „Pokretač promena“, jer su u rešavanje lokalnog problema od javnog značaja uspešno aktivirali veliki broj građana.

Teslaši su inspirisali i stanare zgrada u Karađorđevoj i Zmaj Jovinoj ulici, koji su se pobunili protiv izgradnje dve zgrade, sa ukupno 100 stanova, praktično u njihovom dvorištu u strogom centru grada. Među najvećim problemima na koje su stanari pomenutih zgrada skrenuli pažnju donosiocima odluka jeste preopterećenost infrastrukture u centru, s obzirom na veliki broj novih objekata u okolini. Najpre su podneli primedbe na taj urbanistički plan, odbranili ih na sednici Komisije za planove, nakon čega je, na osnovu mišljenja članova Komisije, Sekretarijat za urbanizam, građevinske, stambeno-komunalne poslove i saobraćaj, krajem marta, odbio plan. U obrazloženju ove odluke Sekretarijat piše da je u izveštaju Komisije za planove, utvrđeno da projekat nije u skladu sa zakonom, podzakonskim aktima, i u skladu sa pravilima građenja u Planu detaljne regulacije. To je znači druga pobeda.

Borba za očuvanje grada se nastavlja

Istraživanje javnog mnjenja „Stavovi građana Srbije o učešću u demokratskim procesima 2020“ koje je sprovela CRTA, objavljeno u martu ove godine, pokazalo je da dve trećine građana u toku prošle godine nije učestvovalo u lokalnim akcijama, a među njima je najviše onih koji ne veruju da se time može nešto postići. Očigledno da je motivisanje ljudi najveća prepreka za građanski aktivizam, zaključuju u CRTA, a takvo mišljenje dele i aktivisti koji se svakodnevno bore da nešto promene.

Upravo aktivizam poput onoga koji su pokazali članovi Inicijative „Odbranimo Teslu“, daje nadu da pojedinici u svojoj zajednici mogu pokrenuti i promeniti loše prakse, i vetar u leđa onima koji u to sumnjaju.

Prepreka u pokretanju građanskih akcija, može biti nedostatak informacija, i obaveštenosti o pravima građana, nedovoljna stručnost, i ali sve se to može prevazići. Kako bi pomogli građanima da savladaju sve prepreke prilikom organizovanja i uputili ih na prave adrese, Ministarstvo prostora / Institut za urbane politike je izdao „Priručnik za odbranu prostora“.

Mi prenosimo neke od osnovnim pravila u pokretanju i toku građanskih akcija, a ceo priručnik možete pročitati na linku.

• Svako ima pravo da utiče na izgled, ure­đenje i upotrebu prostora u svom neposrednom okruženju – bez obzira da li se radi o nekom komunalnom problemu koji treba rešiti, osposobljavanju napuštenog objekta, pretvaranju lokalne poljane u park ili pokretanju izmene urbanističkog plana.
• Pre svega, treba utvrditi u čijem je vlasništvu zemlja/objekat i šta su važeći planovi. Najčešći susret sa urbanističkim planom ili projektom gra­ani imaju kada slučajno saznaju da se donosi jedan takav plan koji će značajno izmeniti njihovu svakodnevnicu, a da oni o tome nisu ni informisani.
• Nakon što vidite šta su predložena rešenja na (ranom) javnom uvidu, potrebno je da sastavite primedbe na ono sa čim se ne slažete. Ne morate biti nikakav stručnjak da biste sastavili primedbu. Ovaj formular vam može pomoći da svoje mišljenje formatirate u primedbu na plan.
• Vašoj argumentaciji će svakako pomoći ako u sastavljanju primedbi pomogne neko ko je jeste stručniji. Vaši saveznici mogu biti pojedinci koji rade u javnim institucijama, stručnjaci iz vašeg komšiluka, organizacije civilnog društva, ali i druge gra­đanske inicijative koje su prolazile kroz sličan proces.
• Podnošenjem Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja možete tražiti uvid u projektnu dokumentaciju kako biste saznali šta sve radovi koji se izvode obuhvataju i predviđaju, ko je investitor radova, a ko je izvođač. Ukoliko je investitor vaša lokalna samouprava ili neka druga javna institucija, na osnovu istog zahteva možete tražiti i uvid u ugovor između investitora i izvođača radova kako biste saznali sve detalje predmetne izgradnje.
• Pored planske dokumentacije i gomila drugih propisa utiče na to da li su radovi osnovani (npr. da li je investitor dobio građ­evinsku dozvolu; da li je investitor prijavio početak radova; da li je bio raspisan tender za izvođ­enje radova i šta u njemu piše).
• Strategija vaninstitucionalne borbe u rešavanju lokalnih problema se bazira na stvaranju pritiska na institucije. Manevarski prostor za delovanje je mnogo veći nego u šturim procedurama koje postoje forme radi, ali je delovanje često iscrpljujuće. Treba držati problem u fokusu medija i javnosti, organizovati akcije i uključivati nove članove u sve te aktivnosti.
• Loših urbanističkih i infrastrukturnih rešenja u Pančevu je sve više. Građani bi na njih trebalo da reaguju ukoliko smatraju da bi njihovom realizacijom došlo da narušavanja kvaliteta njihovog svakodnevnog života. Obaveštenja o novim javnim raspravama i urbanističkim planovima, građani mogu pratiti na sajtu grada, na linku, zatim u nedeljniku Pančevac, a projekte mogu pogledati i u Sekretarijatu za urbanizam, građevinske, stambeno-komunalne poslove i saobraćaj Gradske uprave grada Pančeva tokom javnog uvida.

Iz Incijative„Odbranimo Teslu” pozivaju građane da im se obrate ukoliko su im potrebne konsultacije u vezi sa urbanističkim planiranjem, i tako im se pridruže u borbi za očuvanje svog grada. Aktivnosti Inicijative možete pratiti na njihovom sajtu www.odbranimoteslu.info, a možete ih kontaktirati putem naloga: FB nalog, Tviter i Instagram.