Kapitalne investicije prioritet, komunalno uređivanje neizvesno do daljeg

Za kapitalne projekte Grad Pančevo će prema Planu kapitalnih investicija grada Pančeva od 2018. do 2020. godine potrošiti 2,6 milijardi dinara. Prema tom dokumentu najvrednije investicije su: izgradnja Potamiškog kolektora fekalne kanalizacije 631.590.000 dinara; rekonstrukcija opštinskog puta OP 5 Pančevo-Dolovo 556,1 miliona;  nastavak izgradnje kanalizacione mreže u naseljenim mestima na teritoriji Grada – 300 miliona; nastavak izgradnje vodovodne mreže u naseljenim mestima (210 miliona) i na teritoriji grada (oko 150 miliona), zatim rekonstrukcija Ulice Cara Lazara – 200 miliona; nastavak infrastrukturnog opremanja Severne industrijske zone – 62,2 miliona dinara (što je završeno); rekonstrukcija Starog gradskog jezgra „Staro Pančevo’”, III faza, 140,5 miliona; atletska staza na stadionu Dinamo 76,5 miliona dinara itd.

Velika gradska investicija bila je i izgradnja magistralnog vodovoda, koja je koštala 4,1 miliona evra.

Da li su ova kapitalna ulaganja bila opravdana, koliko će te investicije podići kvalitet života, a koliko oživeti industriju i ekonomiju u gradu? Da li je opravdano ulagati u infrastrukturu za potencijalne investitore, dok putevi, ulice, trgovi vape za asfaltom i sređivanjem?

Potencijali za ekonomski razvoj grada

Od ove godine građani i građanke će biti u prilici da iskažu svoj stav po pitanju kapitalnih investicija, jer prema izmenama Statuta Grada Pančeva, usvojenog krajem 2018. godine, u članu 39. stoji da je sprovođenje postupka javne rasprave za planiranje investicija u Odluci u budžetu obavezno.

Najveći adut gradske vlasti i najveći potencijal za ekonomski razvoj Pančeva i otvaranje novih radnih mesta svakako je Severna poslovno-industrijska zona, u čije je opremanje od 2015. do 2018. godine Grad Pančevo uložio preko 300 miliona dinara (iz sopstvenih sredstava i iz kredita).

U okviru ove zone Grad Pančevo je imao 75 ha neizgrađenog građevinskog zemljišta u svom vlasništvu. Dvadeset hekatara dato je u prošle i ove godine bez naknade nemačkoj kompaniji koja se bavi proizvodnjom auto delova „ZF Friedrichshafen AG”, a u Srbiji je zastupa „ZF E-Mobility SRB d.o.o.”

Fabrika je počela sa radom u martu ove godine, i zaposlila 540 radnika, dok će u drugoj fazi investicija, koja počinje uskoro, biti otvoren Razvojno-istraživački centar, sa novih 460 radnih mesta.

Nakon dolaska uspešne nemačke kompanije, u zakup je uzeto još oko pet hekatara zemljišta, tako da je trenutno slobodno oko 50 hektara. U toku su razgovori sa još dve nemačke firme o otvaranju pogona u Pančevu. Očekuje se da će se u naredne tri godine u Severno poslovnoj-industrijskoj zoni zaposliti oko 1.300 radnika. Pančevo ima industrijsku tradiciju, ali i potencijalno kvalifikovanu radnu snagu iz Mašinske i Elektrotehničke škole. Ipak, već sad dosta je radnika koji dolaze da rade u Pančevo iz drugih gradova u Srbiji.

Gradonačelnik Grada Pančeva Saša Pavlov, kaže da razvijanje Severno poslovne-industrijske zone ima niz benefita.

– Povećanje javnih prihoda, stvaranje privrednog ambijenta za investiranje, nova radna mesta, ali i povećanje konkurencije na tržištu radne snage, neki su od najvažnijih benefita nove investicije. Samo od poreza na zarade i imovinu za dve godine vrednost ove investicije će se vratiti u budžet – izjavio je Pavlov nedavno.

Sa ovom ocenom slaže se i Zoran Jovanović, odbornik Demokratske stranke u Gradskoj skupštini i član Gradskog veća zadužen za finansije od 2008. do 2012. godine. On dodaje da je zapravo Severna zona ideja demokrata, koju su naprednjaci sada završili.

– Mi smo počeli da radimo na tom projektu i dobro je da je sadašnja vlast to nastavila. Svaki dinar koji je tamo potrošen je dobro uložen. Jedina zamerka koju vidimo je što je gradsko zemljište dato u trajno vlasništvo investitoru, što nije dobro. Smatram da investitori treba da budu stimulisani, ali ne na taj način. Bilo bi dovoljno da su dali zemljište u zakup na 50 ili 99 godina, po simboličnoj ceni – smatra Jovanović.

Demokratske ideje, naprednjačka realizacija

Severna zona je opremljena infrastrukturom vodovoda, električne energije, prirodnog gasa i sekundarne kanalizacione mreže. Kako je za priključenje korisnika na kanalizacionu mrežu potrebno da se završe radovi na prvoj fazi Potamiškog kolektora, Grad Pančevo je započeo realizaciju ovog projekta 2017. godine.

I ova investicija je potrebna gradu, ocenjuje Jovanović. Dodaje da je takođe demokratska vlast radila i na ovom projektu, što će reći da je u pitanju stara ideja, koja je morala da bude aktuelizovana zbog osposobljavanja Severne zone.

– To je neophodna investicija jer bi se za koju godinu Pančevo davilo u fekalijama – napominje Jovanović i dodaje da novih ideja sadašnja gradska vlast nema.

Ipak, on smatra da je opravdano ulagati veliki novac u kapitalne investicije, koje su gradu neophodne, pa tek onda uređivati ulice. Kao jedan od promašaja gradske vlasti, Jovanović navodi rekonstrukciju platoa ispred Gradske uprave Pančevo, i Sokače, 2016. godine, za koju je izdvojeno 14,2 miliona dinara.

Za završetak izgradnje Potamiškog kolektora fekalne kanalizacije potrebno je 631.590.000 dinara, što iz kredita, što iz pokrajinskog i gradskog budžeta. U prvoj fazi 2018. godine potrošeno je 255,4 miliona dinara, druga faza je planirana tokom 2019. godine i iznosiće 173,9 miliona, dok će za treću fazu biti potrošeno 178,5 miliona dinara u 2020. godini.

Potamiški kolektor će se protezati dužinom od oko osam kilometara, od Severne poslovne zone do Luke Dunav, a detalje o tom projektu i trenutnim radovima nismo uspeli da dobijemo jer nadležni iz JKP „Vodovod i kanalizacija” Pančevo koje rukovodi ovim projektom nisu bili raspoloženi za razgovor. Takođe, odgovore na pitanja vezana za ovaj i projekat magistralnog vodovoda nismo dobili ni od Sekretarijata za investicije Gradske uprave Pančevo.

U Planu kapitalnih investicija veliki novac (300 miliona dinara) izdvojen je i za izgradnju nedostajuće fekalne kanalizacione mreže na teritoriji Grada Pančeva, u tri faze, u tri ulice – Pelisterska, Šarplaninska i Novoseljanski put.

Za izgradnja nedostajuće vodovodne mreže na teritoriji grada, u ulicama Ohridska, Skadarska, Jabučki put, Novoseljanski put i Pelisterska – prosek, izdvojeno je oko 150 miliona dinara.

Za nastavak radova u Starom gradskom jezgru – Ulica Mučenička od Ulice Braće Jovanovića do Ulice Nikole Tesle, sa infrastrukturom, kao i izgradnja košarkaškog i fudbalskog terena u Ulici Kej Radoja Dakića od Nikole Tesle do Ž. Fogoraša, parking i dvorište sa dečijim igralištem kod „Železničke ambulante” obezbeđeno je 140,5 miliona. Radovi su planirani za 2018. i 2019. godinu, ali do sada nisu započeti.

Ulice bez asfalta, kanalizacije, ulične rasvete

U 2017. godini završena je i velika investicija povezivanja vodovoda naseljenih mesta na gradski sisitem vodosnabdevanja. Ispravna voda za piće potekla je iz slavine u Glogonju, Jabuci, Kačarevu, i Dolovu, u okviru kredita nemačke KfW banke vrednog 4,1 miliona evra, dok je bez ispravne vode za piće ostalo jedino Banatsko Novo Selo. Ono će prema najavama iz JKP „Vodovod i kanalizacija” biti povezano sa gradskom mrežom preko Kačareva, koštaće 1,2 miliona evra, a izgradnja bi trebalo da počne ove godine.

Zbog navedenih kapitalnih investicija gradska vlast se nije mnogo bavila izgradnjom puteva, vrtića, a sa nekim kapitalnim investicijama se kasni. Stanovnici Kudeljarskog nasipa kažu im je kanalizaciija obećana još pre nekoliko godina, priključak su u kešu platili (od 35.000 do 86.000 dinara) još prošle godine u novembru. Ipak, na kanlizacionu mrežu priključeni su tek u maju ove godine, dok u nekim delovima grada (Novoseljanski put), kanalizacije još nema. Na Kudeljarskom nasipu u velikom broju ulica, nema asfalta, rasvete, a problem su i dotrajali i neobezbeđeni pružni prelazi.

„Ovako se ne vodi briga o narodu”, kaže jedan građanin Kudeljarskog nasipa, čija se kuća nalazi u Borskoj ulici, koja nema asfalt, uličnu rasvetu i dobar napon struje.

Oživljavanje ekonomije i privrede u gradu, što bi u Pančevu trebalo da donese Severna poslovno-industrijska zona, u teoriji dovodi do većih prihoda, manje nezaposlenosti, pa zatim i ulaganja u putnu infrastrukturu, komunalno opremanje grada, a sve zarad boljeg kvaliteta života građana. Koliko će se odmaći u tom poslu, u kojim rokovima, i koliko efikasno, svedočićemo mi, ali i buduće generacije.

Tekst je napisan u okviru projekta „Trans(pare)ntnije – Javne finansije jesu naša stvar”, koji realizuje „Centar za obrazovanje i transparentnost” (CETRA) iz Pančeva, uz pomoć i saradnju organizacija „Krila nade” iz Bosne i Hercegovine, i organizacija „Fraktal” i CEKOR iz Srbije i uz podršku Evropske unije. Stavovi izneti u tekstu ne slažu se nužno sa stavovima partnera u realizaciji projekta.