Katalog pančevačkih saobraćajnih problema, prvi deo

Pančevo je mali grad  - kad lokomotiva noću zapišti kod stanice „Aerodrom”, taj zvižduk čuju i Vojlovčani. Saobraćajni problemi sa kojima se suočavaju građani Pančeva, u obrnutoj srazmeri su s njegovom veličinom

Objavljeno 26.06.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 10 mins

Saobraćajni haos u Pančevu više niko i ne pokušava da reši i da kretanje ljudi na svojim nogama, na biciklima i u raznim vrstama vozila konačno organizuje na smislen način. U nabrajanju pančevačkih saobraćajnih apsurda krenimo od onih sa najtežim posledicama – koliko je sugrađana izgubilo život pod točkovima Beovoza između Vojlovice i raskrsnice za Kovin? Kada je rampa spuštena, Strelište je praktično odsečeno od drugih delova grada, što može da bude vrlo neugodno, zbog prirode intervencija vatrogasne ili službe Hitne medicinske pomoći. Dešava se da se rampa ni ne spusti, da neki tip sa crvenom zastavicom u šaci maše ispred automobila dok kompozicija ne prođe, a da se svetla na semaforu uredno smenjuju. Ili, zar mašinovođa zaista ne može da potpuno uspori kretanje grdosije kojom upravlja nedeljom pre podne, kada se hiljade ljudi muva po starom buvljaku? Zar je zaista nemoguće da se, u dogovoru sa tom znamenitom firmom, postavi rampa na međunarodnoj pruzi kod tzv. triangla između Koteža 2 i Skadarske ulice? I kako će strateški biti rešen problem stanovnika Kudeljarca glede trase železničke pruge? Da sada ne spominjemo kolikom smo riziku izloženi zbog svakodnevnog transporta vagonima ili drumskim cisternama hiljada tona raznih opasnih, zapaljivih i otrovnih materija na putu u fabrike južne zone ili iz nje.

Crvena marama, rampa, semafor

I da ne ponavljamo netehnička pitanja koja se ne odnose na bezbednost saobraćaja, a imaju veze sa ovom znamenitom firmom, po kojoj se odmah vidi kakva je država, ali i sa ultrasposobnom gradskom upravom, a koja su novinari sajta Pančevo Si Ti već postavljali: Zar je zaista teško da se dogovori uređenje Peskane ili će ona nastaviti da bude samo predizborna tema? I dokle će putnici iz Pančeva presedati u Ovči da bi se vozom konačno dokopali Beograda? I obrnuto…

Pešaci drumom, automobili trotoarom

Ili, recimo, drumski saobraćaj: dobro, obilaznica oko grada omogućava stotinama kamiona dnevno da na putu ka fabrikama južne zone ili ka rumunskoj granici zaobiđu centar grada, ali je dovoljan jedan jedini, uparkiran privremeno, pod sva četiri žmigavca, da, dok se istovara roba za „Pekabetinu” radnju u Svetosavskom domu, na početku Ulice Dimitrija Tucovića, izazove saobraćajni kolaps u jednoj od glavnih gradskih saobraćajnica. I za tu pojavu nema leka, ni noćnog snabdevanja, ni kolica.

Kada će Pošta da iseli svoj glavni distributivni centar za pošiljke i pakete iz Štrosmajerove ulice i time oslobodi strogi centar grada i nevešto rekonstruisano staro gradsko jezgro od prisustva žutih kamiona? Ono parče ulice između Aviv parka, Barutane i nekadašnje auto-škole „Raketa” nema trotoar, tuda se dnevno stotine ljudi kreće potpuno nebezbedno. Kada će biti sinhronizovani semafori na Strelištu? Da li iko vodi računa da omogući nesmetano odvijanje saobraćaja u zonama građevinskih ili infrastrukturnih radova? Imali smo slučaj da, dok su trajali radovi na vodovodnoj mreži, na raskrsnici Karađorđeve i Moše Pijade crveno svetlo zaustavi vozila iako ona nisu mogla da skrenu ni levo ka Beogradu, ni desno ka Kotežu. Kada će Lučka kapetanija, Komunalna policija, ko li je nadležan, da onemoguće svakodnevnu vožnju automobilima po donjem nivou Tamiškog keja? Jedva da su, pre nekoliko godina, uspeli da trajno obustave prečesto kretanje kola po Parku i nasred Korzoa, ali nisu uspeli da, kombinacijom prventivnih i kurativnih mera, iskorene loš običaj Pančevaca da ostavljaju automobile na svakom zgodnom mestu, uključujući pešačke zone, recimo Ulicu Mite Topalovića…

Samo pare, ništa standardi

A tek aktivnosti parking servisa i službe „pauka” zahtevaju posebnu analizu. U nezajažljvoj potrebi da naplati što više karata, JKP „Higijena“ je ocrtavala parking mesta i na potpuno neuređenoj podlozi kod železničke stanice na Tamiškoj obali, na primer. Bilo bi fer i korporativno odgovorno da „Higijena” novac zarađen na parkingu kod Bolnice, na primer, solidarno uplati Medicinskom centru. Urbanisti i arhitekte su tako nespretno i nestručno projektovali ulice koje su rekonstruisane (Karađorđeva, Maksima Gorkog, Lava Tolstoja, Žarka Fogaraša…), da parking mesta nisu raspoređena po nekom logičnom, funkcionalnom i estetskom rasporedu – tipa dva parking mesta, jedno stablo  – nego su prilagođavali projekat zatečenom stanju, nisu predvideli postavljanje drvoreda, pa sada ti parkinzi liče na betonirane površine s nekim slučajno zaostalim stablom između… Čitavo staro Pančevo je pretvoreno u saobraćajno nefunkcionalno područje, u uzdužni parking, umesto da su trg ispred Gimnazije i Katoličke crkve i okolne ulice stvarno postale pančevačke Staromjeske namjesti u kojima bi saobraćaj bio dozvoljen samo pešacima, biciklistima i automobilima vlasnika kuća. Vlasnici automobila koji žive u zgradama imaju ionako na raspolaganju parking iza Železničke ambulante. Umesto da strateški promišlja rasterećenje centra grada od saobraćaja motornih vozila i da afirmiše alternativne vrste prevoza i kretanja (javni, biciklistički, pešačenje…) i da stvara uslove za to (optimizacija reda vožnje i linija gradskog saobraćaja, javna garaža na prilazu centru, subvencionisanje prodaje bicikala, izgradnja biciklističkih staza, podsticanje fizičke mobilnosti – kampanjama, nagradnim igrama, stimulativnim merama…), naša gradska vlast najavljuje preuređivanje četiri blokovska dvorišta – između ulica Doktora Kasapinovića i Žarka Fogaraša (pešački ulaz preko puta štamparije „6. oktobar”), u Ulici Žarka Zrenjanina (Zeleno dvorište preko puta „Komiteta” i uprave „Dečje radosti”), između dvorišta Muzeja i zgrade Sindikata i iza Američkih zgrada – u javna parkirališta, što podrazumeva uklanjanje garaža sadašnjih korisnika, buku, prljavštinu, izduvne gasove i mnogo nepoznatih ljudi, e da bi Grad utržio još koji dinar, sve pričajući o tome kako vodi računa o interesima građana. Srećom pa opet neće biti para za realizaciju ovako sumanutih ideja, ili će morati da radi građanska neposlušnost…

Nadležnosti mnogih babica

Možda se ovolika neefikasnost u rešavanju tek dela pančevačkih saobraćajnih apsurda i rizika krije u velikom broju nadležnih organa, ustanova i institucija, koje očigledno ne sarađuju najbolje, što je još jedan primer nelogičnog pravila da strukturiranje i uvođenje striktnih procedura, umesto da poboljšava stanje u posmatranoj oblasti, zapravo obara efikasnost rešavanja problema. Komisija za bezbednost saobraćaja Gradskog saveta za bezbednost, Komitet za bezbednost saobraćaja Grada Pančeva, Agencija za bezbednost saobraćaja, Saobraćajna policija, Komunalna policija, JP „Direkcija”, gradski većnik zadužen za stambeno-komunalne poslove i saobraćaj, izvesni Aleksandar Stevanović, svi oni složno i odlučno (ne) brinu o bezbednosti saobraćaja, ili bar ne koordiniraju aktivnosti u neophodnoj meri, niti unapređuju uslove za njegovo nesmetano odvijanje, a što im je opis posla ili domen nadležnosti…

Kad infrastrukturi otpada fasada…

O održavanju puteva i pruga, o apsolutnom nemaru prema prednostima biciklizma, o nerazumnim pravilima kretanja kroz pešačke zone, o neiskorišćenoj baštini avionskog prevoza, jer je „beogradski” aerodrom bio lociran u Pančevu pre Bežanijskog i Batajničkog i daleko pre Surčinskog, o totalnom haosu u rečnom saobraćaju i devastiranoj, urnisanoj i derutnoj obali Tamiša, pisaćemo tokom narednih meseci, nedelje nam neće biti dovoljne.

One Comment to: Katalog pančevačkih saobraćajnih problema, prvi deo

  1. BCP

    avgust 29th, 2024

    A šta ćemo sa kamionskom obilaznicom koja prolazi ispod prozora u Knićaninovoj? To drndanje, lupanje, eksplozije guma ne može da zamisli ko nije spavao u Knićaninovoj. Čija je to ingeniozna ideja bila?
    Možda je nekada bilo ok sa mnogo manje kamiona, mnogo sporijim i koji nisu išli 24h, ne znam, ali sada su se okolnosti promenile, pa valjda stvari mogu da se menjaju kada se okolnosti promene ili je plan da to postane autoput. Koga to uopšte pitati? I da li je ikoga briga?
    Evo pozivam novinara ovog portala da bude moj gost i da spava jednu noću i izvesti vas kakav je to doživljaj.

    Odgovori

Ostavi komentar

  • (not be published)