Lični gnev – jedan od pet miliona razloga za protest

– Ako sami ne pokidamo povodac, nema nam spasa! Nema Evropske unije, Rusije ili Amerike! Oni će nas tapšati po ramenu dokle god mi budemo ćutali kao roblje. Nema novog mesije u sjajnom plaštu pod koji ćemo se svi sakriti, niti će lomiteljka lanaca – spojler! – arčiti jednog od dva preostala zmaja da navrati u naše krajeve. Ima samo nas, građane ove zemlje, i sve što imamo jesmo mi sami. A to MI mora da zna šta hoće i da u tome istraje do kraja – rekao je Marko Šelić Marčelo na drugom skupu „Jedan od pet miliona” u Pančevu, 8. februara na Korzou.

Marčelo se ove večeri obratio našim sugrađankama i sugrađanima, „poštovanim pančevačkim izdajnicima i plaćenicima”, kao i čitavoj Srbiji, koja je nekada bila „kuća na promaji” , a od ove nedelje postala „dom za vešanje”. Naglasio je da su vešala kao reč upotrebljena u našoj javnosti prethodnih dana mnogo puta, a da i dalje niko nije razumeo ko su i čiji su ljudi što su vešala doneli na proteste.

Niko normalan ne poziva na vešanje

– Da li je reč o režiji režima ili o ličnom nekusu nekih šetača – „šaljivdžija”, da ne kažem obešenjaka. Ako je ovo prvo, sve je jasno. Ako je ovo drugo, onda apelujem na svakoga od pet miliona: ne dozvolite svojom nepromišljenošću da vas hapsi čovek kojeg Koraks i danas crta, da se nikad ne zaboravi, sa zarđalom kašikom iz devedesetih koju je štafetno nasledio od svog učitelja! Niko normalan ne poziva na vešanje. A da bi ikad u životu pozivao na rđavi escajg, moraš biti nešto još gore od nenormalnog – kazao je Marčelo.

Poznati pevač i pisac objasnio je da se tako nešto ne isplati, jer se za takav prekršaj dobija pritvor od trideset dana, i dodao:

– Država poručuje: bolje vam je da se u nekog zakucate kolima, jer onda ćete, kao Babićev vozač, moći da se branite sa slobode. Bolje vam je da nekom novinaru zapalite kuću i pokušate da ga ubijete, jer onda dobijete kaznu od pedeset hiljada dinara i nanogicu. A najbolje vam je da navučete fantomke, rušite noću usred Beograda i šikanirate prolaznike, jer vam onda ne sledi apsolutno nikakva kazna. Mi živimo u pravnoj državi, ali pravnoj na alanfordovski način. Onoj gde je zakon isti za sve, samo je za neke malo istiji nego za druge!

Nemamo amneziju

Od početka protesta u Srbiji u narodu se širi glasina da je reč o skupovima opozicije, te da izlazak na ulicu podrazumeva da se politički život u ovoj zemlji svodi na biranje „kome ćemo progledati kroz prste”. Marko Šelić je pozvao svih pet miliona ljudi da se pridruže protestu iz ličnog gneva i da „ne progledaju kroz prste apsolutno nikome”.  

On je istakao da opozicioni lideri šetaju među narodom, što je njihovo pravo, a „naše je pravo i građanska dužnost da im saopštimo kako nemamo amneziju”:

– Ne samo što pamtimo korupciju i nepotizam nego pamtimo i ubistvo gardista, i ubistvo novinara Milana Pantića iz Jagodine. Tu smo da im kažemo kako se pod lustracijom misli na sve funkcionere iz prethodnih dvadeset godina, pa i na njih. Da se pod Zakonom o poreklu imovine takođe misli na sve funkcionere, pa i na njih. A da se ja pitam, taj bi se zakon odnosio i na sve javne ličnosti kako bismo jednom zasvagda saznali ko ovde spada u pošten svet, a ko ne. A onda – kome čast, kome sram, a kome zatvor.

Premijersko spinovanje i zamajavanje

Tokom govora u našem gradu, Marčelo je objasnio da, kada je reč o neprestanom provlačenju priče o plaćeništvu, na proteste u bilo koji grad dolazi o sopstvenom trošku, te da nije nije bio član nijedne stranke niti pokreta. Iskoristio je priliku da ovim putem odgovori Ani Brnabić na nedavno pominjanje njegovog imena na Televiziji „Pink”, obrazlažući definiciju reči „krezub” i oštro kritikujući sva njena pridodata značenja.

– To je vaša uloga – da spinujete i zamajavate pričama o suficitu dok narod vežba balansiranje po tankoj žici, onoj koja spaja kraj sa krajem. Da glumatate kako ste za dijalog s predstavnicima medija i kreativne industrije, da na njihove ozbiljne optužbe i izložene činjenice pravite izraz lica kao Bili Piton kad mu se saopšti da je Pantelija umro i kažete: Ajde?! I da potom ne uradite apsolutno ništa. Izjavljujete da ste ponosni na slobodu govora u Srbiji. Šira istina: poneke slobodice još ima. Ja vas, međutim, pitam da li ste ponosni i na posledice koje snose oni koji se usuđuju da slobodno govore? – obratio se Marčelo premijerki Srbije, ne izostavljajući ni cenzuru i autocenzuru, skidanje predstava i koncerata sa repertoara, progon nepoželjnih reditelja iz pozorišta, isecanje delova intervjua iz štampanih medija i još mnogo toga.

Marčelo je na kraju zaključio, citirajući Nikolu Koja, da je ovo naša poslednja šansa i da ako sada ne skupimo hrabrosti, možemo u kolektivnu migraciju, jer je dostojanstvo čitavog naroda pod čekićem Aleksandra Vučića.

Za jasne zahteve i ustavno-pravna rešenja

Pančevce i Pančevke pozdravio je ove večeri i Petar Markuš, profesor srpskog jezika u penziji, koji je okupljene nazvao uzdanicama našeg grada – onima koji su „sačuvali svoje moralno i duhovno zdravlje, osobine koje se ne mogu kupiti, koje se moraju sticati godinama samoostvarivanjem i borbom protiv nasilja i zla”.

Profesor Markuš je pokušao da pojasni položaj svih onih što su se odrekli svojih vrlina i prodali se za bedno uhleblje onima koji su postali gospodari njihovih sudbina. Govorio je o nedavnom proglašenju naše zemlje za neslobodnu i tome kako su građani i građanke Srbije svedoci da postojeća vlast sistematski, uporno zatvara, oduzima i onemogućava građanima da postupe po svojoj savesti i uskraćuje im slobodu govora.

– Nadam se da ćemo u toku ovih naših protesta formulisati i jedan spisak zahteva, program iz kog će se jasno videti da se ne mirimo i da nikad nećemo prihvatiti da budemo građani drugog, trećeg reda, da budemo meta bezobzirnosti, nasilja, pritisaka i pretnji… Taj spisak naših zahteva mora sadržati jasan cilj, a to je da se ustavno-pravnim rešenjima, jasnim svakom građaninu, jasno formulisanim, utvrdi kako da se likvidiraju gadovi, podlaci, moralne nakaze, korumpirane…

Moramo stalno imati na umu da bez ostvarivanja tog cilja naši protesti mogu trajati dugo, ali nećemo postići ono zbog čega se okupljamo – kazao je čuveni gimnazijski pedagog.

Profesor Markuš je pozvao na nenasilje, insistirajući na ustavno-pravnim rešenjima da bi se uklonila „profitersko-pljačkaška srpska politička klasa i njena frakcija koja je trenutno na vlasti – Srpska napredna stranka”. On je uveravao okupljene da ima mnogo Pančevaca i Pančevki koji žele da se pridruže i te kako opravdanom protestu, jer oni „neće da svoju decu, svoju budućnost prepuste u ruke onih koji su, otkako su se pojavili na političkoj sceni Srbije, pretili svakom slobodoumnom i humanom čoveku u ovoj zemlji”.

Nakon govora prof. Markuša i Marčela, protestni skup uputio se u šetnju gradskim  ulicama sve do Autotransportnog preduzeća Pančevo, gde je narod izrazio negodovanje zbog loših uslova gradskog prevoza i visokih cena. Ovoga puta, okupljeni su nosili transparente sa parolama „RTVučić Pančevo”, „Antipančevački prevoz putnika”, „Pančevo protiv kompletnog idiota” i „Pančevo nije grad batinaša”.

Novi skup ljudi kojima ne treba radna obaveza niti pretnja otkazom da bi se okupili zakazan je za naredni petak, 15. februar, od 18 sati na platou ispred Kulturnog centra Pančeva.

Autor fotografija: Aleksandar Stojković