Globalni okviri
Široko definisan pojam medijske pismenosti, od najužeg informatičkog vezivanja za kreiranje, prenošenje, tumačenje do rasprostiranja informacija, sa novim razvojnim tendencijama koje tehnološki razvoj pre svega u informatičkoj sferi donosi, nužno širi ispitivanje o metodološkom, naučnom pristupu i na sociološku ravan. Preciznije, pojam medijske pismenosti širi se na uticaj koji nužno proizvodi u pitanjima javne sfere i komunikacije u javnom prostoru, ne samo političkih i društvenih zajednica ponaosob, već i globalno svetske zajednice. U meri u kojoj su poslednje decenije donele promene informatičke i medijske oblasti, društvene zajednice su srazmerno ukupnoj razvijenosti uspele da isprate u hodu napredak i efektivne uticaje koje ovakve revolucionarne promene nose (informatičko-digitalna revolucija u XX veku se smatra pandanom industrijske revolucije s kraja 18. i tokom 19. veka). Presudni uticaj medija na usmeravanje razvoja društvenih kretanja (informacija je ostala neprikosnoveno najskuplja roba), proširio je i ojačao primat medijskog uticaja na politički, obrazovni, komunikacijski i naučno tehnološki prostor.
Trebalo bi da merimo sopstveni uspeh, a ne staru metriku masovnih medija u kojoj se računa koliko je hiljada ljudi videlo našu poruku. Umesto toga, treba da razmislimo o odgovorima na pitanja da li vam je naše novinarstvo pomoglo da ispunite ciljeve, unapredite svoj život i doprinesete zajednici? – Džef Džarvis, profesor novinarstva, bloger i pisac.
Univerzitetske i naučne institucije, ovlašćeni državni instituti, medijske organizacije i udruženja, a prvenstveno predstavnici medija, ističu da je razvoj medijske pismenosti, prevashodno osposobljenost pojedinca kao političkog subjekta, odnosno građanina da svestrano i kritički tretira medijske saržaje koji se nude, preduslov za stvaranje realistične slike (društvene) zajednice i da je nužan preduslov za održavanje demokratije vitalnom i u razvoju.
Lokalne sinergije
Snažni politički potresi od polovine 20. veka (pad Berlinskog zida, građanski rat i raspad jugoslovenske zajednice) i novovekovno prekomponovanje uticajnih sfera velikih sila, dovele se do promena političkog i medijskog prostora i u jugositočnoj Evropi, na teritoriji zapadnog Balkana, koja se sa različitim intenzitetom u zavisnosti od sopstvenih resursa našla u prostoru preformulisanja sopstvenih interesa. Turbulentni procesi stvaranja novih država i preformulisanja granica, ali i promene uticaja interesnih sfera, dobar su indikator u nastalim diferencijacijama u nivou političkog a i medijskog preobražaja.
Shodno politički trasiranoj težnji regonalnih država da se priključe Evropskoj Uniji, u procesu pridruživanja ili dobijanja statusa pridružene članice, po obimu a i kvalitetu pružene podrške od finansijske, organizacione i tehnološke, Evropski savet i Evropska komisija su kordinatori akcija vezanih za međuregionalni razvoj, ustanovljenje regulatornih pravila i medijsku pismenost u okviru definisanih i primenjivih medijskih resursa, a po obimu i rasprostranjenosti najveći finansijski mentor. Neke od akcija koje su realizovale nadležne evropske institucije poslednjih godina u ovom regionu su između ostatlih:
Javnu raspravu Regionalna saradnja na Zapadnom Balkanu – kako dalje? organizovao je Istraživački forum Evropskog pokreta u Srbiji povodom predstavljanja istoimene analize politike povezivanja još 2014. godine, definišući siže buduće saradnje:
„Nakon pristupanja Hrvatske Evropskoj uniji 2013. godine, na Zapadnom Balkanu se nameću određena prilagođavanja dosadašnjih struktura i mehanizama regionalne saradnje. Budući razvoj regionalne saradnje zavisiće od dinamike odnosa na zapadu Balkana, a posebno od jačanja postojećih institucionalnih okvira i njihovog realnog kapaciteta za podršku regionalnoj saradnji. Ministarska konferencija EU-Zapadni Balkan, u Solunu, 8. maja 2014. je reafirmisala evropsku perspektivu Zapadnog Balkana istakavši regionalnu saradnju i dobrosusedske odnose kao značajnu komponentu koju treba dalje unapređivati, uz davanje posebnog naglaska usaglašenom razvoju regionalne infrastrukture”.
Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku (Horizontal Facility II) 2019-2022 je zajednička inicijativa Evropske unije i Saveta Evrope, pokrenuta radi saradnje s regionom Zapadnog Balkana i Turskom. Ovaj program podržava prilagođene reformske procese o kojima su postignuti dogovori sa institucijama, u skladu sa relevantnim preporukama tela Saveta Evrope nadležnih za nadzor i savetovanje u oblasti ljudskih prava, vladavine prava i demokratije.
Program omogućuje korisnicima da ostvare svoje reformske planove i agende i da usklade svoje standarde sa evropskim standardima, što je i podrška korisnicima koji su u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Prilagođena podrška, kroz koju se izlazi u susret zahtevima korisnika, pruža se kako bi se poboljšali njihovi zakonski okviri, okviri sektorskih politika i kako bi se dalje gradili njihovi institucionalni kapaciteti, čime se poboljšava rad institucija. Program nastoji da kroz projekte donese suštinska poboljšanja života građana Zapadnog Balkana i Turske. Neminovni deo osnaživanja programskih politika zahteva i preispitivanje uloge i izgradnje slobodnih medija kao preduslova za jačanje označenih integracionih procesa.
Konferenciju o medijima Jugoistočne Evrope organizuje Kancelarija predstavnika za slobodu medija pri OEBS-u s ciljem promocije sloboda i razvoja medija u regiji. U proteklim godinama, ovaj događaj je održan u Sarajevu, Beogradu, Tirani, Budimpešti i Strugi. Fokus ovogodišnje konferencije, koja se organizuje u saradnji sa Misijom OSCE-a u Bosni i Hercegovini, stavljen je na razvoj medija i njihovu održivost, sigurnost novinara, zakonski okvir koji se odnosi na slobodu medija i iznalaženje održivih rešenja za javne emitere.
Ovaj događaj nudi platformu za diskusiju o pitanjima koja se tiču medijskih sloboda i prezentaciju dobrih inicijativa i najboljih praksi sa lokalnim i međunarodnim stručnjacima, predstavnicima vlasti, organizacija civilnog društva i međunarodne zajednice. Takođe, konferencija je i prilika za stvaranje dodatnih ili boljih veza za saradnju kao ključne komponente za poboljšanje kvaliteta i uslova za slobodu medija u Jugoistočnoj Evropi. U okviru ovog događaja biće organizovani i brojni popratni sadržaji.
Sloboda medija je temelj svakog demokratskog društva, te odražava naš vlastiti stepen sloboda i spremnost da zaštitimo zajednička ljudska prava, uključujući i pravo da se slobodno traže, dobiju i dele informacije. Takođe, slobodni mediji imaju važnu ulogu u praćenju odgovornosti vlade za svoj rad, borbi protiv korupcije i poboljšanju kvaliteta života svih građana.
Konferencija OSCE-a o medijima Jugoistočne Evrope će istraživati nove načine angažmana svih relevantnih aktera iz regije, a u cilju poboljšanja stepena medijskih sloboda, kroz praktične korake, te konstruktivan i otvoren dijalog kroz sledeće sesije: Razvoj medijskih sloboda i održivost medija u regiji; Sigurnost novinara; Uloga javnih RTV servisa u 21. veku – regionalna stvarnost i put napred; Pravni okviri i izazovi – na koji način implementirati međunarodne standarde?
Novinari i medijski profesionalci u regiji redovno se suočavaju sa mnoštvom pretnji i sigurnosnih problema. Osim pitanja fizičke i virtualne sigurnosti, panelisti će razgovarati o pravnom okruženju i posledicama po sigurnost novinara, uključujući i diskusiju o uspostavljanju nacionalnih baza podataka i stalnih radnih grupa koje bi koristile vlastima u radu na predmetima koji se odnose na sigurnost novinara. Takođe, panelisti će razmeniti informacije o stanju istraživačkog novinarstva u regiji – izazovima, problemima i pretnjama sa kojima se suočavaju novinari koji izveštavaju o osetljivim pitanjima.
Na trećoj konferenciji Dani medija Evropska unija – Zapadni Balkan koja je održana od 12. do 13. septembra 2019. u Podgorici, Evropska komisija je potvrdila svoju podršku regionu s novim inicijativama usmerenim na odgovornost medija, pismenost i upravljanje, sudsku ekspertizu o slobodi izražavanja i promociju pomirenja i regionalne saradnje. Ovo je deo snažne podrške EU slobodi medija i nezavisnom novinarstvu na Zapadnom Balkanu, uključujući tekuće regionalne programe vredne 20 miliona eura.
Regionalni program Mediji za građane – građani za medije: Jačanje kapaciteta nevladinih organizacija za razvoj medijske i informacijske pismenosti na Zapadnom Balkanu uz podršku Europske unije implementiraju partnerske organizacije Mediacentar Sarajevo, Albanski medijski institut, Makedonski institut za medije, Institut za medije Crne Gore, Novosadska novinarska škola, Mirovni Inštitut, SEENPM, realizovan je tokom 2019 godine, kao završni proizvod izdao je svojevrsni izveštaj kroz publikaciju pod nazivom: „Medijska i informacijska pismenost na zapadnom Balkanu: Neiskorišten emancipacijski potencija” – Izdavač: Mediacentar Sarajevo, 2019.
Knjiga uključuje pet izveštaja, po jedan iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore i Srbije. U izveštajima se predstavlja trenutno stanje u pogledu MIP u datoj zemlji, te se svaki izveštaj fokusira na neke od prioritetnih oblasti – od integrisanja MIP-a u obrazovni sistem u Crnoj Gori i Srbii, uloge civilnog društva u promociji MIP-a u Bosni i Hercegovini, do angažmana javnih institucija, uključujući i javne emitere u razvoju MIP-a u Albaniji i Makedoniji.
U regionalnom pregledu data je komparativna perspektiva i naglašene potrebe i prepreke za realiziranje emancipatornih potencijala medijske i informacijske pismenosti.
Istraživanje je sprovedeno između aprila i oktobra 2018. godine, te uključuje pregled 58 najrelevantnijih incijativa i aktivnosti s ciljem razvoja MIP-a u pomenutim državama ili na regionalnom nivou. Uprkos brojnim aktivnostima i izvesnim novijim pomacima ka strateškom i koordiniranom delovanju, ni u jednoj od zemalja regije ne postoje sveobuhvatne politike i institucionalni okvir za sistematski razvoj MIP-a. MIP očigledno nije prioritet vlasti već je ostavljen na marginama kao igračka za civilno društvo, entuzijaste u javnom sektoru i međunarodne organizacije.
Izdavač publikacije je Mediacentar Sarajevo, kao regionalni koordinator projekta „Mediji za građane – Građani za medije”, dok je istraživanjem koordinirao Mirovni institut Ljubljana. Knjiga je dio regionalnog projekta „Mediji za građane – građani za medije: Jačanje kapaciteta nevladinih organizacija za razvoj medijske i informacijske pismenosti na Zapadnom Balkanu”, oko kojeg su se okupila SEENPM mreža i njene članice, u nastojanju da u periodu 2018-2021 doprinesu unapređenju medijske i informacijske pismenosti (MIP). U projektu su učestovale organizacije Mediacentar Sarajevo, Albanski medijski institut, Makedonski institut za medije, Institut za medije Crne Gore, Novosadska novinarska škola, Mirovni Inštitut, te SEENPM mreža koja povezuje sve partnere. Projekat je podržala Evropska unija.
U publikaciji se medijska i informacijska pismenost ne predstavlja kao odgovor na sve probleme i nedostatke medijskih politika u zemljama regije, već se naprotiv ističe potreba za medijskim reformama i razvojem medijskih politika. MIP se međutim predstavlja kao bitan deo medijskih politika, preduslov kritičkog mišljenja i dobro utemeljenog građanskog učešća, koji određuje ukupni potencijal naših društava da se nose sa izazovima medijskog i informacijskog poretka i da deluju kao funkcionalne demokratije.
Izvori za proveru informacija na prostoru Zapadnog Balkana: Istinomer, Istinomjer, Faktoje, Fakto-graf, Raskrinkavanje.ba, Raskrinkavanje.rs, Raskrinkavanje.me, Fake News Tragač, Proverka na fakti.
Regionalna platforma za zagovaranje medijskih sloboda i sigurnosti novinara je mreža novinarskih asocijacija i medijskih sindikata iz država Zapadnog Balkana uspostavljena u januaru 2016. uz finansijsku podršku Evropske unije, a u okviru EU Programa podrške regionalnom umrežavanju organizacija civilnog društva.
Nezavisno udruženje novinara Srbije, Udruga/udruženje BH novinari, Sindikat medija Crne Gore, Udruženje novinara Makedonije, Udruženje novinara Kosova i Hrvatsko novinarsko društvo iza sebe imaju višegodišnju, bilateralnu i prekograničnu saradnju u oblasti unapređenja medijskih sloboda, te zajedničkog i solidarnog delovanja u zaštiti profesionalnih prava novinara. Ta je saradnja i formalno ozvaničena uspostavljanjem Regionalne platforme i potpisivanjem Memoranduma o razumevanju, sa jasno definisanim pravcima djelovanja: a) uspostavljanje snažnog i efikasnog mehanizma za zaštitu i zagovaranje slobode izražavanja, prava i sigurnosti novinara, kao i b) stvaranje demokratskog okruženja za rad medija u državama Zapadnog Balkana u skladu sa EU standardima i preporukama.
U periodu od 36 meseci, koliko će trajati ovaj projekt, sprovešće se brojne aktivnosti, među kojima je posebno važna online platforma za brzu prijavu napada i povreda prava novinara.
Neki od programa regionalnog osnaživanja medijskog povezivanja je propraćeno podrškom i međunarodnih ovlašćenih instituta i agencija američkog državnog ali i nevladinog sektora:
Američka agencija za međunarodni razvoj USAID iz pomoć International Research and Exchanges Board (IREX) realizije četvorogodišnji (od septembra 2017. do septembra 2021.) projekat Jačanje okruženja za održivost medija, vredan 6,5 miliona dolara koji podržava unapređenje nezavisnosti medija unapređenjem finansijske stabilnosti medija u Srbiji. Projekat pomaže medijima u Srbiji poboljšanjem poslovnog okruženja za rad medija.
Od protivrečnosti do uzajamnosti
Ostaje da se uz praćenje procesa političkih i medijskih integracija, region podržan od relevantnih institutucija i medija isprati rezultate međusobnog osnaživanja u ustanovljenju i razvitku slobodnih medija i zajedničke spremnosti da se ravnopravno ukluči u demokratske tokove globalne zajednice.
„Razvoj koncepta medijske pismenosti, u zemljama zapadnog Balkana, odvija se uz mnogo razlika u dinamici, sadržini i razumevanju osnovnih principa medijske pismenosti. Prihvativši međunarodno priznata načela medijske i informatičke pismenosti, prosvetni, akademski i medijski autoriteti na različite načine su razumeli i otpočeli primenu tog koncepta. Stepen razvoja i primene koncepta medijske i informatičke pismenosti značajno se razlikuje u zemljama regiona a u pojedinim zemljama skoro da nema napretka. Jedno od pitanja koje se nužno nameće, jeste pitanje metoda rada i korišćenja resursa. Teza od koje polazimo u istraživanju jeste da sam koncept i principi medijske i informatičke pismenosti nisu u dovoljnoj meri predstavljeni i protumačeni niti u akademskoj niti u široj javnosti u zemljama Zapadnog Balkana. Relativna zatvorenost koncepta u uže akademske okvire u potpunoj je suprotnosti sa idejama medijskog opismenjavanja i kao takva nanosi značajne štete promociji koncepta medijske i informatičke pismenosti. Ključno pitanje referiše se na odnos koncepta medijske i informatičke pismenosti i njegove prezentacije i komunikacije sa najširom javnošću. Da li je konceptu medijske pismenosti nedostajao odnos s javnošću iz kojeg bi se, posledično, izrodilo bolje razumevanje i potpora te iste javnosti?” – Boban Tomić, „Medijska pismenost i PR – od protivrečnosti do uzajamnosti”.
Ovaj tekst je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Njegov sadržaj je isključiva odgovornost Redakcije sajta Pančevo Si Ti i ne odražava nužno stavove Evropske unije.
