Stopa nezaposlenosti mladih od 15 do 29 godina iz kategorije opisane u podnaslovu, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u četvrtom kvartalu 2019. godine bila je 19,3 odsto. Podaci pokazuju da se na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijala Pančevo, koja pokriva Grad Pančevo, i opštine Kovin, Kovačica, Alibunar i Opovo, trenutno nalaze 2.622 osobe do 30 godina. Do posla još teže dolaze mladi Romi i Romkinje, kojih je evidenciji ipak samo 125, a posebno su ugroženi oni koji žive na selu.
Da mladi Romi i Romkinje ne mogu lako da se zaposle, potvrđuje za naš sajt Danica Jovanović, koordinatorka Ženske romske mreže Banat. Kao razlog tome navodi visok stepen diskriminacije i rasizma, kao i neobrazovanost.
– Često se dešava da kada poslodavac vidi ili čuje prezime te osobe, kaže da je konkurs zatvoren, ili kada vidi da je po boji kože romske nacionalnosti. I obrazovani Romi i Romkinje u jako malom broju dolaze do posla. Poslodavci odbijaju da ih zaposle, ali nikada ne govore razlog – priča Danica Jovanović.
Ona dodaje da u velikim preduzećima nije moguće videti Rome i Romkinje kako rade na administrativnim poslovima, te da najčešće obavljaju poslove čišćenja i higijene, prikupljanja sekundarnih sirovina i rade u fabrikama kablova. Onima koji ostaju na selu je još teže, i uglavnom se bave se porodičnim poslovima i poljoprivredom.
– U malim seoskim sredinama teško je biti Romkinja i prodavati poljoprivredne proizvode iz svoje zajednice. Od Roma retko ko želi da kupi hranu. Tokom proleća i jeseni mnoge žene i devojke odlaze u nadničenje, a zatim štede kako bi prikupile novac za ogrev za zimu – navodi naša sagovornica.
Diskriminacija zbog boje kože
Mlada meštanka sela Jabuka, pored Pančeva, N. I. ima 21 godinu, i završenu osnovnu školu. Razvedena je i nema dece. Radila je godinu dana u auto industriji, a novi posao kako kaže ne uspeva da nađe zbog nedovoljnog obrazovanja i boje kože.
– Tamo gde nije bilo bitno obrazovanje nisu hteli da me zaposle. Primetila sam da je problem moja nacionalnost i to što sam tamnije puti. Nisu me nikada direktno diskriminisali, davali su mi druge argumente, kao na primer da ne traže radnike više. Međutim, desilo se da je prijateljica koja je iz većinskog stanovništva istovremeno konkurisala za posao kao i ja, i primljena je, a meni je rečeno da nema više slobodnih mesta – objašnjava naša sagovornica.
Kaže da se o poslovima informiše preko Nacionalne službe za zapošljavanje, da prati oglase i konkurse, i da ne bi imala problem da se prekvalifikuje za drugi posao. Ipak, navodi da bi bila zadovoljna bilo kakvim poslom, sa normalnom zaradom.
Slično iskustvo imao je i I. N. iz Jabuke, koji ima 24 godine i završenu srednju školu.
– Radio sam kao vozač u „Roda” marketu godinu dana, prenosio sam i istovarao robu u par marketa. Nakon toga tražio sam posao, ali radno mesto je uvek bilo popunjeno kada bih se javljao za posao – prenosi I. N. svoja iskustva.
Kaže da bi prihvatio bilo koji stalan, dobro plaćen posao, i dodaje da prati konkurse i redovno se javlja u Nacionalnu službu za zapošljavanje.
Do zaposlenja uz podršku sistema
Udruženje Roma „Danica”, koje je deo Ženska romske mreže Banata, pretežno radi sa mladima, i informiše ih o poslovima.
– Pomažemo mladim Romkinjama kod pisanja biografija i biznis planova i zastupamo Rome i Romkinje kod određenih institucija za povećanje nivoa zaposlenih. Često imamo i prijave naših korisnika i korisnica o otkazima koji su zasnovani na diskriminaciji. Tu im pružamo pravne savete i povezujemo ih sa organizacijama koje nude pravnu podršku, ne samo manjinama već i radnicima. Jedna od naših aktivistkinja je danas uspešna farmaceutkinja i to je jedan od primera kako podrškom neko može da ostane u sistemu obrazovanja i postigne zaposlenje u struci – ističu u udruženju.
Navode i primere uspešnih malih preduzeća u vlasništvu Roma i Romkinja, gde rade Romkinje na poslovima održavanja ili proizvodnje. Međutim, zaključuju da je pozitivnih primera malo, te da ima prostora za poboljšanje situacije. Posebno treba staviti akcenat na obrazovanje i iskorenjavanje siromaštva, smatra Danica Jovanović.
– Potrebna je podrška u učenju romske dece, jer neobrazovani ili slabo obrazovani roditelji ne mogu da pruže adekvatnu podršku detetu u obrazovanju. Osim toga, i oni su zbog siromaštva prinuđeni još više da budu odsutni i u potragama za prihodima od roditelja sa redovnim zaposlenjem. Treba se ozbiljno boriti protiv diskriminacije, ranih brakova, vršnjačkog nasilja i omalovažavanja postignuća romske dece – ocenjuje naša sagovornica.
Ona navodi i da su sterotipi i predrasude prema romskom narodu i dalje veliki, te da im se i sada daju etikete da kradu, lažu, da su lenji i neobrazovani, što je svakako velika prepreka prilikom pronalaženja zaposlenja.
Ovaj tekst urađen je uz finansijsku podršku Evropske Unije. Sadržaj teksta isključiva je odgovornost autora i ne odražava nužno stavove Evropske Unije.
