Odbornici izabrani tajnim glasanjem na demokratskim, slobodnim, višestranačkim lokalnim izborima održanim 2. juna u fer uslovima, je li, okupili su se 8. jula u velikoj sali zgrade Gradske uprave Grada Pančeva, kako bi konstituisali Skupštinu koja će u naredne četiri godine – ili do prevremenih lokalnih izbora – donositi merodavne odluke iz nadležnosti lokalne samouprave. Od 70 nosilaca suvereniteta građana (49 SNS i trabanti, 11 Koalicija Pančevo protiv nasilja – Biram borbu, devet Grupa – Komšija a ne partija i jedan SVM) nazočno je bilo njih 68 – zafalila su dva sutraša.
Počelo je rutinski: zasedanjem je, kao najstariji odbornik, predsedavao Karolj Ranc, pa su prvo verifikovani mandati, a onda se pristupilo izboru predsednika Skupštine Grada, za koga je predložen – gle čuda – diplomirani (i renomirani) pravnik Tigran Kiš, stara kuka pančevačke politike, čovek koji je skoro 20 godina, uz vrlo kratke pauze, profesionalno obnašao funkcije gradskog većnika, predsednika i zamenika predsednika Skupštine Grada. To što je nekada davno to radio kao član DSS-a, sve dok maja 2015. nije prepoznao energiju, iz ove perspektive nema nikakvog značaja – kratko pamćenje, protok vremena i lični interesi brišu te razlike, koje bi se pristojnom čoveku učinile nečasnim: danas kad neko menja partije to je zapravo isto kao da menja firme u kojima radi…
Obrazlažući inicijativu „Tajgera za predsednika”, gradonačelnik Stevanović je, ovog puta u ulozi predlagača – koalicije okupljene oko progresivaca – istakao, osim trivija o obrazovanju i porodičnim prilikama, da je Kiš radio kao sudski i advokatski pripravnik i preduzetnik i posebno je napomenuo njegove zasluge za razvoj tenisa. Stanko Pužić je u ime koalicije Pančevo protiv nasilja – Biram borbu rekao da će odbornici ove grupacije suzdržati od glasanja (pa nisu ni preuzeli listiće), Tamara Maksić je izjavila da odbornice Zeleno-levog fronta ovaj predlog neće podržati (obe su glasale protiv), dok je Igor Vuković saopštio da će odbornici Grupe glasati protiv ovog predloga. Maksićka i Vuković su zamerili većini da nije obezbedila javnost rada Skupštine time što lokalna televizija ili neki jutjub kanal ne prenose tok zasedanja gradskog parlamenta – iako su u sali u tom trenutku bile veoma jasno uočljive čak tri kamere nekada uglednog TV Pančeva, ali im niko izvan sale nije dojavio da je prenos u toku. Stevanović se, naravno, lagano podsmehnuo koleginici i kolegi zbog ovog previda.
Pristupilo se glasovanju, pa je Kišov izbor dočekan burnim aplauzom proširene verzije naprednjačke većine, što i ne treba da iznenadi – za razliku od nepismene, priučene, intelektualno inferiorne, i u manirima nesamopouzdane gomile, u kojoj ima i prekonoćnih novobogataša i bahatih nasilnika – Tigran je bar gradski momak. Tim pre je nejasno šta mu to ovakav blamaž u životu treba; ili je sasvim jasno zašto je na njega pristao…
Komedija počinje da se zaleće kada je stari/novoizabrani predsednik Kiš za svog zamenika predložio izvesnog i široj javnosti nepoznatog Gorana Miloševića, aktivistu sepesea. Opisujući ovo nestvarno kadrovsko rešenje, Kiš je iz dva navrata, uz samo jednu gotovo neprimetnu stanku, hladnokrvno rekao da je „Milošević master politikologije, da ima jako bogatu biografiju i bogato iskustvo, završio je fakultet bezbednosti, više kurseva i škola koje se bave radom, jel tako, u kopnenoj vojsci i ima bogato radno iskustvo u vojsci”. Za razliku od kolege Tigija, Gogi neće biti na stalnom radu u ovom domu.
Izbor gradonačelnika i njegovom tima 😊
Farsa dobija novo ubrzanje u trenutku u kome doživotni predsednik Kiš predlaže građevinskog inženjera (!) Aleksandra Stevanovića za gradonačelnika, za koga kaže da je on, iako je mlad čovek, rođen 1986. godine, čovek bogatog iskustva u javnom sektoru, da je obavljao vrlo značajne funkcije u Nadzornom odboru „Urbanizma”, da je bio direktor „Higijene”, i prethodne četiri godine gradonačelnik. Ispade Frizurica neka faca, iako je spominjati Stevanovića i uspehe u istoj rečenici školski primer oksimorona (videti zašto ovde). Sam Stevanović je za svog zamenika predložio poznatog sportistu Predraga Stojadinova, diplomca Fakulteta za sport i fizičku kulturu, od 2005. zaposlenog u JKP „Mladost”, u kome je od 2016. godine direktor (godinama u totalno vanpravnom v. d. statusu, kao i mnogi drugi). Karatista je jedan poznat i popularan sugrađanin – evropski i svetski prvak, aktivan u Karate federaciji Srbije, savezni selektor, trener, dobitnik brojnih nagrada i raznih društvenih priznanja itd. i sl. (i u slobodno vreme, u ranim jutarnjim satima, napadač na građanina D. N. (videti ovde) koji je na fejsbuku napisao nešto što se dogradonačelniku nije dopalo, što Stevanović, naravno, nije spomenuo. Na stranu što i Stojadinov ima svoju ligašku istoriju, kao i Stevanović Narandžastu).
Sad tek stižemo na glavno, pišijada ulazi u worp brzinu: Stevanović predstavlja članove svog tima, sa kojim će uspešno, pošto ne može sam, voditi naš grad budućnosti u četiri godine sutrašnjice. Za člana Gradskog veća zaduženog za lokalnu samoupravu i informacione tehnologije Stevanović predlaže nekog Nestora Josivljevića (1992) diplomiranog menadžera (i to strukovnog ekonomiste) koji je zvanje stekao na Visokoj školi strukovnih studiju u Beogradu. Bio je zaposlen u više preduzeća, i to je to, krajnje neprepoznatljiv, drugim rečima, bez zapažene radne biografije. Socijalna politika, rad, zapošljavanje i boračka pitanja biće u nadležnosti Sanje Patalov Stojadinović (1980), koju osim vucaranja po štandovima sutrašnjaka i prednovogodišnjeg lomatanja po Tesli, ništa ne preporučuje za ovu funkciju. Bila je v. d. direktorka Centra za socijalni rad u dva cuga, ali nije primećeno poboljšanje usluga ove ustanove. Bar je završila socijalnu politiku na FPN-u. Za komunalne delatnosti će biti nadležan Branislav Raketić (1967), bez svojstava, osim što je bez istih svojstava bio član družine žutih lopova, je li, pa se motao po nekom Zavičajnom udruženju „Stari Ras”, da bi se, za sada, skrasio u lokalnoj ispostavi kartela braće Vučić. U svojoj naprednoj fazi, dosledan je, nepokolebljiv, lojalan i teledirigovan eksponent maga političke teorije i prakse Ivana Tešića, u javnosti poznatijeg kao Avarel. Kultura i omladina je pala u žuljevite paorske ruke diplomiranog inženjera poljoprivrede za ratarstvo (!) iz Starčeva Darka Ješića (1979). Direktor je (u v. d. statusu, normalno) Doma kulture u ovom mestu, piše čovek poeziju i objavljuje knjige, osniva festivale i otvara muzeje neolita po svom selu. Imao je i on svoju žutu fazu, koju je doduše proveo u senci demokratske gromade, doajena borbe za decentralizaciju i šefa seoskog lobija Petra Pece Andrejića. Ah, da, od sredine devedesetih do 2004. godine objavljivao je literalne radove u „Rukopisima”. Katarina Banjai (1990) će kao master inženjer za zaštitu životne sredine, ostati većnica za ekologiju i održivi razvoj. O njenih poslovnim performansama Stevanović nije rekao ni jednu jedinu reč, a mogao je, recimo, da kaže da se Katica tokom prethodna dva mandata istakla i privukla na sebe pažnju domaće i svetske javnosti neustrašivom borbom za čist vazduh u Pančevu i sukobom sa korporacijama; setimo se samo kako je odlučno reagovala kad je curila amonijačna voda u Topoli, kako je rešila problem zagađenja iz farme svinja u Kačarevu, kako svaki put kada Etilen ispadne iz proizvodnje vodi računa o bezbednosti građana… Inženjerka hortikulture i autorka i koautorka brojnih radova iz ove oblasti Vladislava Maksimović (1985) je i u prethodnom sazivu obavljala dužnost većnice za poljoprivredu. U prethodne četiri godine, u paorskom južnom Banatu bila je vidljiva koliko i vazduh. Magistarka Tatjana Božić (1969) je po stažu gradske većnice Katicina ispisnica, tokom čijih mandata je došlo do vidnog pomaka (i neopisivog poboljšanja stanja) u obrazovanju, kaže Stevanović. Ona se bavi naučno-istraživačkim radom u oblasti obrazovanja (ajoj!), a važna stavka u njenoj biografiji je da je učestvovala u radu brojnih seminara, konferencija i kongresa u zemlji i inostranstvu i poseduje stručne sertifikate.
To je Stevanovićev tim za politiku kontinuiteta.
Jednom rečju, tačnije u tri reči: Plač majke božije.
Rasprava i poslednji sati
Iz redova koalicionih partnera (pa gde nestadoše socijaldemokrate, radikali, Zavetnici i pupsovci?) nema nikoga u izvršnoj vlasti. Kuprešanka, Jevićka, Čučković i Dakić su, dakle, izvisili, ovi što su imenovani su ništa drugo do stranački uhljebi. Resori za zdravstvo, sport, selo, građansko društvo, nisu ni u primislima kreatora naprednjačke izvršne vlasti. Obećavajuća budućnost, nesumnjivo.
U nastavku je za govornicu izašao Igor Vuković, rekao da odbornici ove grupe neće glasati za predložene kandidate i saopštio još nekoliko ideja koje će razrađivati na narednim sednicama. Za njim je Stanko Pužić izjavio da, osim biografija budućih većnika, nije rečeno ništa o programu, o tome šta će oni raditi, koji su im prioriteti, te da Biram borbu neće glasati za ove persone. Stari demokratski vuk Zoran Jovanović je govorio o izbornim nepravilnostima i fantomskoj listi koja se pojavila pod sličnim nazivom kao opoziciona, te doveo u sumnju reguralnost glasanja velikog dela od preko 33.000 naprednih glasača. Onda je Predrag Patić uputio još nekoliko smislenih primedbi – da nije bilo neophodno da se dodaju tačke dnevnog reda, pa odbornici nisu dobili materijale, da je sednica trebalo da bude bolje organizovana i da bi zapravo trebalo da u Skupštinu dođe stvarni donosilac odluka u južnom Banatu – Branko Malović.
Posle Patića se za reč javio jabučki as Marko Autotjun Mladenović, koji je u teško prepričljivom, veoma uvredljivom govoru, prepunom očiglednih obmana i logičkih grešaka, uz to ozbiljno demagoškom (a što uče na seminarima naprednih akademija za mlade lavove), pokušao da umanji štetu predstavljanjem nekih navodnih uspeha SNS-a realizacijom projekata po selima. Ni Autotjunov doprinos nije bio dovoljan, pa su naprednjaci morali da potegnu i Levnajića, koji je poentirao tezom da Patiću nisu smetali naprednjaci kada je sa njima bio u koaliciji na vlasti, pre desetak godina. Ni to nije bilo dovoljno, morao je da se za govornicom pojavi i Stevanović lično, da bi, po starom i provaljenom naprednjačkom štosu, optužio opoziciju upravo za ono što sami nazadnjaci rade: on je opoziciju pozvao na kulturno, pristojno i dostojanstveno ponašanje (!), mađijao nešto o državotvornosti Partije, suverenitetu Srbije, i njenom ugledu u svetu. Stevanović kritikuje opoziciju zbog populizma i praznih priča, i zbog toga što dobijaju naređenja od gazda i patrona iz Beograda (?). Presmešno. Nešto je potom o sportu i nivou parlamentarizma imao da primeti Karatista, pa je i menadžerka Maja nešto smatrala o Pančevu pre 2012. godine i o tome da su naprednjaci „podigli ovaj grad na vrhunski nivo” (ups). Odbornik Kojić iz Grupe je relativizovao te takozvane uspehe u selima na primerima iz BNS, a onda se za reč javio i doktor Ovuka koji je takođe pričao o tužnoj žutoj prošlosti.
Obraćanje koje nije ličilo na ekspoze
Nakon izglasavanja, gradonačelnik kontinuiteta je nekim zbirom reči koji ni izdaleka nije ličio na ekspoze a još manje na predstavljanje programa, pričao o tobožnjim dosadašnjim uspesima lokalne vlasti koje ozbiljni ljudi ne bi ni spomenuli (rehabilitacija 120-130 ulica u okviru javno-privatnog partnerstva (u stvari bacanje asfalta po trasi, kako bi se opravdao trošak), uklanjanje divljih deponija (što je koštalo tričavih 600 miliona dinara!), rekonstrukcija sale Doma kulture u BNS i Kulturnog centra u Pančevu, vrtići za 300 dece, izgradnja objekta u Gimnaziji, održavanje atarskih puteva i kanalske mreže, dve poslovne zone…). Spominjao je nove kapitalne projekte, izradu kanalizacione mreže u selima, dva nova vrtića, rekonstrukciju devet ulica (ali nije objasnio zašto je potrebno više od godinu dana da majstori obnove Dimitrija Tucovića). „Ne bavimo se populizmom, nego konkretnim stvarima”, reče Aca ne trepnuvši. O borbi protiv korupcije i kriminala, začudo, nije rekao ništa, kao ni o neodgovornoj potrošnji novca iz „stabilizovanog” budžeta. Možda zato što je to njegovo društvo pod Malovićevom komandom jedini destabilizator gradskog budžeta.
Pre pauze, ostavke na odbornička mesta dali su Marijana Gligorić Ilić, Milica Tomić, Danilo Bjelica i Karlo Ranc. Posle pauze, na brzinu se prošlo kroz više-manje formalne dopunske tačke dnevnog reda u kojima su razrešeni i postavljeni vršioci dužnosti direktora JKP „Zelenilo”, JKP „Mladost”, JKP u Omoljici, Centru za socijalni rad i Domu kulture u Starčevu, zbog toga što su dosadašnji direktori preuzeli nove dužnosti. Izabrani su novi odbornici – napredni Zoran Stanić i Dejan Simeunović, Milan Rajin (Biram borbu) i Ivan Andrejević (SVM), nakon čega je Andrejević odmah podneo ostavku. Termin održavanja sledeće sednice Skupštine u ovom trenutku nije poznat.
O kontinuitetu i javnom novcu
Izbori održani 2. juna nisu bili demokratski i slobodni, nisu održani u fer okolnostima, a tajnost glasanja je bila ozbiljno narušena. Postoji osnovana sumnja da su masovno počinjena ozbiljna krivična dela iz izbornog kriminaliteta, na koja policija i tužilaštva nisu reagovali. Za rezultat imamo da će u narednom periodu, a najviše četiri godine, kontinuitet na kome sutraši insistiraju devastirati prirodu i društvo Pančeva do neprepoznatljivosti; našem gradu je taj kontinuitet već naneo nesagledivu štetu tokom prethodnih desetak godina. Sve pričajući o radu u interesu grada i građana, a u stvari vrlo konkretnim materijalnim interesima okupljenu ekipu (i sa njima povezana lica) koja je uzurpirala sve javne resurse, (uključujući budžet Grada Pančeva), i koja ih nemilice troši na krajnje sumnjive i koruptivne poslove, zapravo samo zanima da neometano, pod „pokroviteljstvom” ovoga-što-je-umislio-da-je-vlasnik-Srbije, nastavi da se bogati.
