Zaintrigiran, otišao sam da pogledam šta je mapirano u Pančevu i ostao nem pred prizorom koji sam video. Srbija, istačkana svim mogućim tačkicama raznih boja – izvolite građani, parite oči, ovo smo vam sve MI obezbedili! Mi, ako ste kojim slučajem zaboravili! Mi, iako niste ništa od toga zaslužili!
Potom pogledam Pančevo i Južni Banat i shvatim da ima svega nekoliko tačkica, a par onih koji su na mapi naravno pogrešno postavljeni. Otkud Rafinerijino postrojenje „Duboka prerada” dva puta, od kojih jedno na mestu autobuske stanice? Zlobnici bi rekli – to su SNS-ovci, ne umeju ni da postave tačku na mapi kako treba. Otkud toliko hvaljenje vetroparkovima koji su strana investicija, a ne uspeh ove vlasti?
I konačno, koje su to sve koristi koje su građani videli od ove gradske vlasti? U kojima mogu da uživaju svakodnevno, da se pohvale kako sve funkcioniše kako treba? Šta je to što su u SNS-u propustili da kažu i da mapiraju, a na sva usta su radili, vredno i marljivo samo da bi ih ljudi nakon toga svakodnevno kritikovali? Evo spiska svega čega se SNS ne može pohvaliti za vreme svoje vladavine, čvrstom rukom gradskih očuha.
Rekonstrukcija železničke veze Pančeva sa Beogradom
Ono što je Pančevo konačno u 2017. godini dobilo nakon višemesečnih saobraćajnih užasa pri putovanju za Beograd i nazad zbog rekonstrukcije železničkih nadvožnjaka i izgradnje novog železničkog mosta na Tamišu je dvokolosečna veza sa glavnim gradom Srbije. Sjajno, zaista sjajno, fantastično. Konačno će građani moći da vozom idu brže, jače i bolje do glavnog grada jel tako?
Beovoz
Ovaj, ne baš… Potpuno neočekivano u decembru iste godine ugašena je poslednja redovna železnička veza sa tim istim glavnim gradom, zašto – ne zna se. Linija koja se saobraćala između Pančeva i Ovče (pa dalje od Ovče BG vozom) tiho se ugasila. Pored redovnog raspada drumske veze zbog prevelikog opterećenja kolovoza, čovek bi pomislio da je logično da se ponovo uspostavi železnička veza. Nema je evo već petu godinu. Reč logika izgleda ne postoji u rečniku pančevačkih očuha.
Javno osvetljenje grada Pančeva
Jedna od najsvetlijih tačaka ove nakaradne vlasti je upravo projekat javnog osvetljenja grada Pančeva. Nemam više šta da kažem osim ove prve rečenice, gde je najsvetlije namerno napisano tako kako je napisano. Shvatite ovo kako god želite i uživajte u jadnom osvetljenju našeg grada. Pardon, izvinite – javnom osvetljenju.
Rekonstrukcija Prvomajske
Ko se seća mojih pisanija zna koliko sam očajavao zbog rekonstrukcije ove ulice, načina na koji je ona izvedena i posle koliko puta je sređivan fušeraj koji je pratio ovaj posao. Rekonstrukcija koja bi trebala da traje ne duže od četiri-pet meseci razvukla se na čitavih 10 meseci, preklopila sa rekonstrukcijom drugog ulaza u Pančevo iz Beograda zbog Potamiškog kolektora, izazivala haos skoro pa čitavih godinu dana. I konačno vaskrsla na dve nedelje zbog krpačine koju su morali izvođači da ispravljaju jer su se kolotrazi pojavili mesec i po dana nakon kompletne rekonstrukcije. Da li je potrebno još nešto navoditi? Ah da, elementi razdvajanja traka kod skretanja prema bazenu koji se velelepno raspadaju na svakih par nedelja, skinu ih i onda opet vrate i tako ukrug. Baš za pohvalu.
Rekonstrukcija mosta na prevodnici
U slično vreme kada je rađena rekonstrukcija Prvomajske idejni tvorci planiranja svih radova u Pančevu i Srbiji podarili su nam rekonstrukciju mosta na prevodnici. Nešto slično jagodi na šlagu torte. Ko je prolazio ovaj deveti krug saobraćajnog pakla, seća se sigurno koliko je ovo trajalo i koliki stres je morao da doživljava svako ko je putovao za Beograd i nazad, najgore su prošli oni koji su to činili svakodnevno. Sreća pa su ovo uradili za „svega” nekoliko meseci. I nije dugo potrajalo, ograda je ove zime na jednom mostu skroz razvaljena kao rezultat neke saobraćajne nezgode.
Seča stabala u gradskom parku i rekonstrukcija parka
Jedna od stvari koje su se dogodile u toj prokletoj pandemijskoj 2020. godini a koje su malo ulile nadu sugrađanima da nismo svi anestezirani i da nismo svi potpuno otupeli bio je protest zbog seče stabala u gradskom parku. I pored izrečenih reči (čuj mene reči, htedoh reći laži) da se parking opštinskih očuha neće proširiti, da stabla neće biti posečena – desilo se upravo to. Osim toga, trenutno je u toku druga faza projekta renoviranja centralnog parka koja podrazumeva uklanjanje jednog broja stabala i postavljanja novih stabala. I najobičnijem čoveku je jasno da će umesto višedecenijskih stabala biti postavljene mladice. Dakle, hladovine u parku biće sve manje.
Urbanistički haos
Ovo je jedna od stvari kojima se gradska vlast konstantno diči i ponosi ne shvatajući probleme koje investitori – i pored toga što grade nove stanove i time na neki način doprinose boljitku grada – izazivaju u gradu. Čelnici grada nisu shvatili da je pametnije, smislenije i korisnije graditi na novoj lokaciji, napraviti novo naselje, novu infrastrukturu, ali avaj – ovo je jeftinije, lakše i nema potrebe uložiti ijedan dinar u infrastrukturu, zar ne? Laka para za grad, laka meta za investitore, a infrastruktura – saobraćajna, vodovodna, grejna, kanalizaciona, svakakva moguća trpeće do iznemoglosti, odnosno do konačnog pucanja. Najjednostavnije je sravniti sa zemljom kuću ili dve, isterati gradilište do trotoara ili pak do kolovoza, podići na mesto gde živeše jedna do dve porodice oko 40-60 stanova, tu nagurati isti ili veći broj porodica i automobila i rešen problem. Cene kvadrata odoše u nebo, kao da smo u Abu Dabiju, a ne u jednom omanjem srpskom gradu. Samim tim – porezi su skuplji, stanovi su nedostupniji a sveukupno se manje kvalitetno živi.
Prodaja ATP-a i „premeštanje” glavne autobuske stanice
Krajem 2019. godine prodat je pančevački ATP, a grad postao suvlasnik od ČAK TRI ODSTO (pretrgli se) novog prevoznika koji je počeo sa radom. Još jedan primer kako je nešto što je moglo da funkcioniše ili da se konačno sredi upropašćeno do te mere da se ni osnove ugovora ne poštuju. Dobro, dobili smo novog prevoznika sa novim autobusima. Ali – sa lošijim redom vožnje, bez poštovanja ugovora (da se sagradi nova autobuska stanica) i na način da je ATP likvidiran i da nema podataka od prethodnih 20 godina. I videli smo kako je ekspresno partijska policija rešila problem nelegalnih autoprevoznika za dva meseca, ali to avaj nikako nije uspevala dok je ATP postojao. Svi se kopčamo na leđa, jel’ tako?
Rekonstrukcija Keja Radoja Dakića
Jedna od stvari koje smo pre dve godine čuli je kako će se kej rekonstruisati i biti na ponos svih građana Pančeva. Ono što smo zaboravili je da se od tog projekta nije desilo ništa, osim par zanimljivih 3D rendera i prikaza kako bi u budućnosti kej mogao da izgleda. Da, siguran sam da znate kako se to zove – maketa! To vlast očigledno najviše voli, čime se najviše diči i što je najviše što može da postigne. Sve na nivo maketa, možda se nekada i mrdne van makete. Tamo negde, početkom narednog milenijuma.
Asfaltiranje ulica po gradskim naseljima i po selima
Sjajna ideja upropašćena javno privatnim partnerstvom koje je ovaj grad potpisao sa izvođačima. Doveo je do toga da konačno naši sugrađani imaju fantastičan asfaltirani preko potreban put u naseljima Margita, Kudeljarski nasip i gde sve ne, kao i u okolnim selima – Banatskom Novom Selu, Omoljici, Starčevu, a planira se još u Banatskom Brestovcu, Jabuci, Glogonju, itd. Ono što je zaboravljeno da se kaže je da je u većini slučajeva stavljena širina kolovoza manja od minimalne, do te mere da se vozila negde ne mogu ni mimoići, da naravno nije urađena ni horizontalna signalizacija (kome je još potrebna razdelna linija???), da je trup puta tanak, asfalt još tanji, da bankine ne postoje, da su misaona imenica i da naravno nigde nema nikakve kišne kanalizacije ispod ili pored puta. Hvaljenje ovim uspehom je isto kao kada bih se ja hvalio da umem da spremim ručak – a-la kesica iz supe i kupovna lazanja. Jel biste sa užitkom kušali takvo jelo? Možda i biste, ali bi vam se smučio ubrzo, isto kao što će se smučiti i građanima kada shvate kako su ih preveslali žedne preko vode.
Autoput Vršac-Temišvar
Velelepni autoput kojim se vlast hvalila pred izbore i mesecima nakon izbora nismo uopšte videli. Tiho je otišao u zaborav do kraja prošle godine, kada je opet u jeku predizborne kampanje ponovo vaskrsao i opet se pominje kao nešto što će naredna vlast uporno da radi i gradi. Da li se iko seća ovog projekta koji za vreme celokupne vlasti na nivou grada, pokrajine i republike nije mrdnuo dalje od reklame kod glavne autobuske stanice? Reklame više nema, pa stoga nema ni sećanja na obećanje o ovom autoputu.
Urušavanje sistema 48
Sistem 48 bio je nešto što je dobro funkcionisalo i bilo ponos građana Pančeva. Međutim ova vlast je uspela da ga do te mere unakazi da se građani više i ne obraćaju sa svojim problemima. Neretko se mora poslati više puta isto pitanje, insistirati na odgovoru, tužakati kod ombudsmana da bi se dobio odgovor… Koji je onda smisao sistema? Smisao je da ga uruše, kako ne biste pitali – zašto, kako, zbog čega i kada će? Najbolje je da građani ne pitaju uopšte. Najbolje, za vlast naravno.
Sve faul za faulom
Da ne bude da sam izostavio sledeće naprdnjačke neuspehe (nije greška u kucanju): propast i uništenje kompletne Azotare, prodaja u bescenje Promistu, lagerovanje amonijum nitrata u staroj Staklari uprkos zabrani, pa ogroman požar u toj istoj Staklari, razvlačenje MTS optike po naseljima i nakon toga ostali upropašćeni trotoari i biciklističke staze, uništenje i bankrot pančevačke Apoteke, postavljanje nadzornih kamera po celom gradu da bismo vas kontrolisali, ignorisanje postojanja Weifertove pivare koja se raspada naočigled svih (jer zašto bismo nešto korisno uradili za kulturu i istoriju grada), prodaja i uništenje do temelja nekadašnjeg pogona Slavine u centru grada, ignorisanje nedovršene zgrade Zavoda za zaštitu javnog zdravlja, uništenje FK Dinamo Pančevo, plan regulacije naselja Tesla gde se planiralo uzurpiranje ogromnih zelenih površina i seča platana u Miloša Obrenovića i dalje možete slobodno da nabrajate sami do u nedogled… Siguran sam da primera opštih i vama ličnih, dragi čitaoče, možete koliko god i dokle god vam sećanje doseže.
Zaključite sami
Dragi sugrađani, nadam se da ste svesni koliko faulova i žutih kartona ova vlast ima. Žutih na taj način namerno napisano – jer koliko su njima žuti krivi (naravno, ne mislim na istočnoazijske narode, ko nije shvatio) za sve što je problematično, za sve što su nasledili od njih i za sve što moraju da ispravljaju (a ustvari dodatno iskrivljuju) – toliko su ti isti žuti u njihovim redovima, napredovali su, prihvaćeni su oberučke na svim nivoima – gradskom, pokrajinskom i republičkom, utopili su se i uvukli u ono mesto gde je najtoplije. Tamo gde sunce ne sija.
Ako ne shvatate koliko se grad raspada, koliko je prljav i ukaljan, koliko problema ima sa kojima se suočavamo, koliko nam je život otežan, bezbednost i sloboda ugrožena, koliko se sa ljudima koji ga vode ne može na jednoj istoj ravni sa razumevanjem razgovarati – onda samo otvorite oči. Pogledajte oko sebe. Pogledajte lica ljudi sa kojima ste u kontaktu. Poslušajte taj glas, to beznađe koje ćete osetiti, šta god vam ljudi pričati. Pogledajte sebe u ogledalu i recite sebi kako se osećate.
Da li ste srećni, ispunjeni, zadovoljni, bezbrižni, tj. sve ono ružičasto što vam se servira svakodnevno iz kuhinje državnih i gradskih vladara, očuha koji se prema gradu i vama ponašaju kao prema najomrznutijem pastorku. Ili se osećate nesrećno, prazno, uplašeno za svoju budućnost i budućnost svoje porodice, svog posla, obraza, časti, za sve ono što znate i umete i želite da doprinesete ovom društvu. Doprinesite, molim vas lepo. Već 3. aprila dajte svoj doprinos da živimo slobodnije, nasmejanije, zadovoljnije, sigurnije, bezbižnije, pravednije.
Orvel
RIP lepim secanjima i zivotu u Pancevu pre SNS pandemije.