Naprednjački recept: razumu podsmeh, budžetu trošak, narodu demagogija i zabava

Eto i to se dogodilo – naš drug Branko (od Malovića) je u 47. godini života i u četvrtoj godini upravljanja južnim Banatom kao poverenik/gubernator/namesnik/guverner/gaulajter doživeo kosmičke trenutke: da ga nakon laskavih reči tzv. gradonačelnice okupiranog grada Vršca Dragane Mitrović par stotina naprednjačkih botova pozdravi stojećim ovacijama. Dotična je na svečanoj akademiji (ili kako bi se to već zvalo) održanoj 29. maja u „Milenijumu” povodom gradske slave Svetog Teodora Vršačkog (u tome su Vrščani napredniji od Pančevaca – „našu” slavu mi tek treba da izmišljavamo) glasom punim patosa i patetike, kao nekad na pionirskim priredbama, doslovce rekla: „Posebna mi je čast je što je danas sa nama, uprkos brojnim obavezama, čovek čijim zalaganjem smo na izborima stekli poverenje građana da sprovodimo program napretka i razvoja, čoveka koji nas stalno podseća da nikada ne smemo zaboraviti da su građani na prvom mestu, da smo mi tu zbog njih, da svakim danom radimo još više i još bolje. Pozdravimo jednim velikim aplauzom…” pa je krenulo nabrajanje titula (Branku je u međuvremenu pridodata i titula koordinatora za Moravički okrug), koje je naišlo na oduševljenje ulizičke publike i samo je nedostajalo ono „and now one and only”, mada je naprednjačkom narativu primerenije „Mi smo Brankovi, Branko je naš”, pa da ritual hranjenja Brankove sujete bude kompletiran. Kakva nezamisliva počast za bivšeg preduzetnika, danas uglednog poslovnog čoveka, kakav put od novobeogradskog kafedžijskog trnja do srpskih političkih zvezda, kakav uzlet od petrović petra do čoveka čije se ime skandira! Neko neupućen bi još pomislio da je naš drug Branko čovek visoke političke kulture, neko ko vredno i bezinteresno radi u korist građana, neko ko je posvećen dobrobiti zajednice, neko ko je svoj nesporan autoritet izgradio na časti i vrlini, a on je, u stvari… (završite rečenicu sami, po sopstvenom nahođenju…) A video gledajte do 14.30.

Neki Brankovi drugari su, međutim, bili kraćih živaca i brzi na obaraču. Serija oružanih incidenata u koje su na ovaj ili onaj način umešani članovi i simpatizeri ove interesne grupe koja se u javnosti predstavlja kao politička partija i spolja na to liči, produžena je događajem koji se zbio 10. juna u teretani na Kotežu 2. Da ne bismo prepričavali i tumačili, evo opisa kolege Vuka Z. Cvijića, koji je objavio NIN, onoga šta se i zbog čega desilo tog kobnog jutra.

Već dva dana kasnije, 12. juna, Branko je bio bolje sreće, pojavio se u sviti zvanica na otvaranju fabrike ZF kod Nadine krivine. Stoji Branko kao svoj sa svojima, iako nema nijednu zvaničnu funkciju u gradovima i opštinama južnog Banata, niti bilo gde drugde, što pokazuje kolike su razmere privatizovanja države i relativizacije institucija. Kako Branko ima samo stranačka dostojanstva, da li su po tom osnovu tom događaju mogli da prisustvuju, recimo, potpredsednici izvršnih odbora stranaka onih izdajnika Đilasa, Jeremića, Obradovića i Trifunovića i zašto ne mogu? Nemački vlasnici su odbacili mogućnost da organizovani bataljoni Brankovih poslušnika, ovi licemeri koji „moraju”, prisustvuju ovom svečanom činu, ljudi ukapirali da od jednog korporativnog događaja ne treba da se pravi komeNdija. Vlastela je bila odevena u tisućuevarska odela, a narodna poslanica Sandra Božić je, specijalno za susret sa predsednikom, prošetala par šanelovih bižuterijskih minđuša, čisto da definiše status. Kako su se u javnosti pojavile različite spekulacije o medijskom tretmanu tog modnog incidenta omoljičke vedete, da razjasnimo: nije problem u vrednosti odela i naušnica, nego u neopisivoj svudaprisutnoj i opštevidljivoj demagogiji koju naprednjačka elita prosipa gde god stigne, pa i na otvaranju proizvodnih pogona. Propaganda priča o nikad većim uspesima Srbije, a Srbija u nikad većem beznađu. Vlada plati stranom investitoru od nekoliko do desetak hiljada evra po radnom mestu, gradska vlast mu pokloni zemljište (!?), otvori se par stotina radnih mesta za po par stotina evra, što onda omogućuje visoko pozicioniranim pripadnicima kartela braće Vučić opstanak na vlasti, što dalje znači milionske prihode na dnevnoj osnovi. Kasa je otvorena, a primera zloupotrebe njenog sadržaja je bezbroj – od ove siće za rekonstrukciju javnog vecea, preko nameštenih gradskih konkursa za ovo i ono, do sponzorstva čuvenog sportskog asa Dušana Borkovića, da ne idemo na veće sume od milion evra godišnje… Dan žalosti, ne zbog otvaranja fabrike – valjda ti Nemci znaju šta rade – nego zbog posete vrhuške okupatorskog režima, završen je besplatnim koncertom Željka Joksimovića na platou ispred Gradske kuće i spektakularnim vatrometom, kao uvodom u višednevno dalje pacifizovanje pučine jeftinom zabavom…

Nekako je u senci ovih vesti o neverovatno uspešnoj i učinkovitoj predsednikovoj ekonomskoj aktivnosti, kao da je to u opisu njegovog radnog mesta, prošla vest da se već dan kasnije ispred ulaza u nekadašnju fabriku okupilo stotinak radnika „Azotare”, čisto da čuju šta može da bude sa njihovom firmom. Kakva može da bude budućnost fabrike koja em nije ekonomski (energetski, tehnološki, ekološki…) održiva, em je decenijama unazad surovo iscrpljivama (da ne kažemo pljačkana)… pa je sada zapalo naprednjacima, tim otvaračima radnih mesta, da je dokrajče, kako bi na tržištu napravili mesta za svoje poslovne partnere koji se bave istim biznisom, ali uvoze đubrivo iz Ukrajine i Rusije. Osnovni sud u Pančevu je, inače, još decembra prošle godine, na predlog Osnovnog javnog tužilaštva, doneo rešenje o obustavljanju krivičnog postupka protiv odgovornih lica preduzeća „Promist” N. P. i G. K, pokrenutog na osnovu krivične prijave koju je podneo gradski Sekretarijat za zaštitu životne sredine, a zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo unošenja opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno prerađivanje i odlaganje, skladištenje opasnih materija. „Prikupljeni dokazi tokom krivičnog postupka ukazali na to da nema mesta krivičnom gonjenju ovih lica za navedeno krivično delo”, kaže tužilaštvo. „Promist”, to je ona novosadska firma koja je protivno svim zakonima, pravilnicima i srodnim dokumentima i mimo svih procedura, skladištila desetine hiljada tona KAN-a, pod vedrim nebom na placu nekadašnje Staklare.

Ah da, Svetski dan zaštite životne sredine 5. jun prošao je potpuno nezapaženo, program uobičajen – cveće, drveće, leptirići i bubamare, Katarina Banjai, većnica i Danilo Bjelica, direktor, sade javorove, kao da živimo u Vankuveru, a ne u jednom od najzagađenijih gradova u Evropi…

I kao što se nimalo ne plaše realnog rizika da se to silno đubrivo zapali na ovim visokim temperaturama, jer koga još brine zdravlje građana, njihova bezbednost i kvalitet života, naprednjačka vlast se grdno uznemirila zbog toga što je nepoznato lice (ili više njih) u noći između četvrtka i petka od AV na jednom baneru zakačenom na banderu u Ulici vojvode Putnika, napravilo Antisrpska Vlast, a s druge strane zalepilo papir s siluetom vlasnika Srbije i natpisom „Ideš u zatvor”. Uznemirili se progresivci, toliko da su tri polismena obavila uviđaj, pa su kao rezultat ove akcije duž cele ulice poskidani „brže, jače, bolje” baneri, verovatno da i ostali ne bi dobili ovako podsmešljive komentare. A možda je i zbog predstojećeg karnevala, treba pokačiti sve one raznobojne trakice…

Onu paradu pijanstva i kiča pod nazivom „Dani Vajferta” jedva da smo preživeli, prepijeni pivom i zapišanih ajnfora, sad nas čeka pučka zabava zvana „Pančevački karneval”, da to preguramo pa da se prepustimo čarima letnje dokolice u nadi da će se i naprednjaci raspustiti, pa da će manje raditi „u interesu građana”; svaka njihova aktivnost tog tipa po pravilu se završi nesagledivom štetom po javni interes, opšte dobro i budžet Grada Pančeva. A i naš drug Branko ima pravo da ode negde na zasluženi odmor…

Naslovna fotografija: 013info / Aleksandar Stojković