Naprednjačko upravljanje Pančevom: pedeset nijansi crne

Ako postoje pedeset nijansi crne – a postoje, čim postoje komparativ crnja i superlativ najcrnja – onda će godine koje Pančevo provodi pod okupatorskim režimom interesne grupe koja sebe naziva Srpska napredna stranka biti opisane u istoriji našeg grada najcrnjim od najcrnjih slova; za dokazivanje te teze potrebna su, i dovoljna, dva dobronamerna svedoka/savremenika čijim očima neće promaći konstantno urušavanje urbanih struktura; da će neki budući istoričari naučno konstatovati isto ne treba ni sumnjati. Uništavanje Pančeva – njegovih duhovnih vertikala, građanskih vrednosti, pozitivnih tekovina neizmišljene tradicije, pokretnih dobara, nematerijalne baštine, multikulturalnog, -etničkog i -konfesionalnog iskustva, fizičkog izgleda, njegove siluete i njegovih lepota – ušlo je u novu fazu u kojoj dekonstrukcija urbanog u najširem smislu dostiže istorijski maksimum i u brzini i u intenzitetu. Nesumnjivu odgovornost za ovu autodestrukciju svojim činjenjem snose aktuelni gradoupravitelji, formalni, od Pavlova nadole, predvođeni neformalnim, našim drugom Brankom, i čitav taj preduzetnički kartel kome ništa što stvara i gomila novac nije strano, pa im zato ništa nije sveto ako se može unovčiti, uključujući vitalne gradske resurse; ali još više smo svojim nečinjenjem odgovorni mi, građani, čim dopuštamo da nam gomila tih jezivo sebičnih i u upravljanje i javne poslove neupućenih diletanata ne samo svakodnevno ruinira doživljaj iole dostojanstvenog života, i srozava nivo njegovog kvaliteta, umesto da ga kontinuirano podiže, nego se cinično sprda sa čašću, ponosom, elementarnom logikom i zdravim razumom građana. Preziranje demokratije i vladavine prava, podsmeh javnom interesu i opštem dobru u Pančevu je poprimio nepodnošljive razmere; pogledajmo na nekoliko primera kako radi državna služba koja nije vlast, ali kojoj je u opisu posla da suzbija kriminal, policija dakle: OK je, Popovac, sa stanovništa zakonitosti i fizičkog funkcionisanja društva, kada bismo živeli u Danskoj ili Irskoj, bilo bi u redu da pripadnici MUP-a onemoguće onemogućavanje odvijanja saobraćaja, mada su protesti zbog poskupljenja goriva bili sasvim opravdani i legitimni: između ostalog, poskupele su i usluge, od kad je najurena Kormanjoška, ponovo upropaštenog ATP-a. Ali onda, drugovi policajci, budite dosledni, pa sa istom pažnjom i predanošću saopštite sve detalje jutarnjeg puškaranja u blizini dečjeg vrtića, ili, na primer, koliko su službenih automobila javnih preduzeća i ustanova naprednjaci polupali tokom kampanje za beogradske izbore i na koji su sve način zloupotrebili javne fondove i resurse tokom te kampanje i pred glasanje u Smederevskoj Palanci?  Radi li taj Privredni kriminal išta? I dobro je što je ovdašnja Policijska uprava podnela krivičnu prijavu protiv Stefana Cvetkovića zbog lažnog prijavljivanja nestanka; na osnovu njene sudbine ćemo videti ko koga u ovoj nameštaljci namešta.

Vašar u centru grada: Dani Vajferta – Foto: Facebook / Dani Vajferta

Pokušajmo, dalje, da nabrojimo junske primere razgrađivanja grada u izvedbi naše naprednjačke bulumente, najpre u oblasti kulture, tačnije rečeno profane zabave: Manifestacija „Dani Vajferta”, ako je ikada imala nameru da zaista baštini i neguje sećanje na pre deset godina prekinutu tradiciju pivovarstva u Pančevu, već se u svom četvrtom izdanju toliko poprostačila, da ni izdaleka ne podseća na bilo šta što bi imalo bilo kakve veze sa ovim velikim pančevačkim sinom; ali šta drugo očekivati od vozača drona Nikole Stoilkovića, na funkciji direktora Turističke organizacije? „Dani Vajferta” toliko kompromituju časno Đorđevo prezime, da je bolje da se, ako i dogodine centar Pančeva drugog junskog vikenda pretvore u vašarsku ledinu, bar promeni naziv, iz stvarnog poštovanja prema svemu onome što su Vajferti učinili za naš grad. Ista je stvar i sa karnevalom, rezervisanim za treći vikend: lepo je što dođu gosti iz inostranstva u grad (gde spavaju, u kome od nekoliko pančevačkih hotela? :)) i što se pola južnog Banata slije u glavnu ulicu da bi gledalo šarenu povorku; ali karneval nije uspeo da iskorači iz okvira pučke zabave, što možda izvorno i jeste, što bi sve bilo u redu da ne izgleda tako ofucano i odrpano, tako provincijalno i varoški, sa naglašenim a i produženim o.

Na kraju, Grad Pančevo je finansirao i akciju „Aktivni za reke”, održanu povodom Dana Dunava, 16. juna, a tokom koje su volonteri skupljali razne otpatke sa obala Tamiša, koje su tamo ostavili neki zaljubljenici u reke i posvećenici očuvanja životne sredine, je l’ da. Plemenito je što se Grad Pančevo jednom godišnje seti svoje druge reke, ali bi bilo dobro da gradski oci znaju da postoji i Strategija Evropske unije za Dunavski region, na osnovu koje EU finansira razne projekte, za ozbiljne novce, sa ambicioznim ciljevima, ali ko će se time baviti, kad nema ko… Lakše je da našminkamo to malo obale a onda do sledeće godine, do sledećeg šminkanja da pustimo da kej i celo priobalje dalje propada…

Dunava se setimo jednom godišnje… – Foto: Facebook / Misha Timchenko

Narušavanju gradskog estetskog ugođaja, ionako odavno nepostojeće kategorije u osmišljavanju grada, doprinele su i one ružne crne kutijetine koje su pred karneval posejane po centru, za koje smo shvatili da su kiosci. Postoje li neki kriterijumi, neki pravilnik, za izbor spoljnog izgleda elemenata gradskog mobilijara, uključujući i ovako velike objekte ili taj odabir ide stihijski, od šeme do šeme, da li zavisi od toga čega ima na lageru i od toga šta je uvezeno na veliko pa se rasparčava širom zemlje Srbije? Odgovori su poznati, a vidimo i da se „Moj kiosk” nazaustavljivo širi po lokalnom tržištu…

Kada grad nije naš, onda je i kiosk moj

Do kojih granica ide spremnost na sakaćenje gradskog tkiva i naruživanje gradskog lica pokazuje i odluka Gradskog veća da promeni namenu Letnje pozornice Kulturnog centra u prostor predviđen za stambeno-poslovnu izgradnju (!) Većnici su 19. juna jednoglasno prihvatili Nacrt odluke o izmenama i dopunama Plana generalne regulacije, celina 1 – širi centar, čime je ova promena omogućena. Poznati demokratski kadar i „Cicin čovek” Đurica Dolovački, direktor gradskog javnog preduzeća „Urbanizam”, izjavio je da su se „nadležni na ovaj korak odlučili zbog potreba Grada”. Potreba Grada? Za novom zgradom sa, recimo, 36 stanova, garažom, pet lokala, bez zelenih površina i bez dečjeg igrališta, u, takoreći, strogom centru? Kao što su potrebe Grada da dopusti narušavanje siluete izdavanjem dozvola za one lepe, ali previsoke objekte u Ulici dr Kasapinovića, na početku Vojvode Bojovića, na početku Branka Radičevića, naspram Konjičke milicije, u Bate Mihailovića… Ako, dakle, i u Cara Lazara bude srušena Letnja pozornica, a izgrađeno takvo neko zdanje, biće jasno da je sa nekim od investitora dogovor postignut i pre formalnog podizanja većničkih ruku… po Malovićevom nalogu… a da Šumara nisu ni pitali… pošto se Mikin Sestrić složio…

A kultura? Ma ko… šiša kulturu…

Umesto Letnje pozornice novi stambeno-poslovni kompleks? – Foto: 013info.rs

I za sam kraj, novi udarac građanskoj pristojnosti nanela je današnja poseta čoveka koji je u praksi otišao nekoliko koraka dalje od analize Oca Nacije Dobrice Ćosića: „Lažemo iz ljubavi i čovečnosti, lažemo zbog poštenja. Lažemo zbog slobode. Laž je vid našeg patriotizma, potvrda naše urođene inteligencije. Lažemo stvaralački, maštovito, inventivno”. Ovaj ne laže Ćosićevski romantično, nego prečesto, doslovno i bez ustezanja laže pragmatično, programirano, manipulativno… Njegovom dolasku u grad, makar i iz tako naizgled korisnog razloga, postavljanja kamena temeljca nemačkoj fabrici (da li će i to do kraja da bude crno u crno, crveno u crveno, a žuto u žuto za minimalac, videćemo) mogu da se raduju samo naši hipnotisani progresivni sugrađani i ljubitelji sendviča koji su patetično „prepoznali energiju” čoveka čija dijagnoza glasi hronično zapaljenje ličnosti; i koji je sticajem okolnosti predsednik lažne države Srbije, u kojoj imamo nesreću da živimo.

Naslovna fotografija: Facebook / Crvena Jabuka band