Napredno unazađivanje javnog prevoza

Od tri vesti koje se odnose na saobraćajne veze Pančeva i Beograda, dve su vrlo konkretne i najavljuju veoma značajne, a pritom negativne promene koje pogoršavaju kvalitet svakodnevnog života građana Pančeva. Treća je, pak, sasvim maglovita, nejasna, ne govori ništa novo i iz nje se ne može zaključiti slede li poboljšanja na planu međugradskog javnog transporta ili se kao do sada nastavlja povratak unazad punom parom.

S obzirom na to da smo minulih godina više puta gledali i slušali čelnike dva susedna grada kako slavodobitno i ponosno obznanjuju narodu pančevačkom i beogradskom kako su postigli istorijski sporazum o uspostavljanju jedinstvenog sistema prevoza, o čemu je redakcija sajta Pančevo Si Ti već pisala (videti ovde), većina nas je potpuno mirno i ravnodušno dočekala nedavno pristigle novotarije. Znamo ko nam vodi državu, pa bi bilo krajnje naivno i klinački nadati se boljitku. S druge strane, veliki broj naših saplemenika sluđen je i anesteziran silnim sadržajima koji nam se ciljano plasiraju s najgledanijih televizijskih kanala i iz vodećih novinskih listova stavljenih u službu propagadne mašinerije populističkog, bezidejnog i nekompetentnog rukovodstva mile nam otadžbine. Ti omađijani i pasivizirani konzumenti naprednjačke promidžbe su najveći problem, ne primete da ushićeni i opijeni šarenim lažama vlastodržaca i oligarha zajedno s nama nezaraženima srljaju u provaliju.

Brojne negativne reakcije i komentari na vest o ukidanju stajališta kod Skupštine i u Admirala Geprata preplavile su društvene mreže (izvor: www.facebook.com/pzt.pancevo)

Posle više od decenije nazovi normalnog funkcionisanja autobuskog prevoza između našeg grada i prestonice Srbije, koji je obavljan u ionako otežanim uslovima zastarelosti voznog parka „Autotransporta Pančevo”, ovom javnom preduzeću onemogućeno je da se zaustavlja na stajalištu GSP-a kod Doma Narodne skupštine. Grad Beograd je, naime, zvanično zabranio međugradskim prevoznicima korišćenje gradskih stajališta u tom gradu. Tom odlukom nisu pogođeni samo Pančevci koji su izlazili kod Skupštine već i korisnici stajališta u Ulici Admirala Geprata. Ovo znači da će se od sada vršački autoprevoznik „Stup”, kao i kovinsko preduzeće koje se bavi istom delatnošću zaustavljati samo na BAS-u, glavnoj beogradskoj autobuskoj stanici, i kod Pančevačkog mosta. Pored pomenuta dva stajališta pančevački ATP će koristiti i Dunav stanicu.

Pooštrenje saobraćajnih pravila kome je pribegla beogradska gradska vlast uoči izbora za novi saziv Gradske skuštine i u toku naprasnog infrastrukturnog ulepšavanja prestonice s ciljem da se zamaskira i zataška hrpa političkih promašaja, bezbroj silovanja Ustava i zakona ove države, bahanalije, korupcionaške afere i nestručnost kadra koji upravlja Beogradom i Srbijom, treba da pokaže da u ovoj državi navodno postoji red o čijem poštovanju brigu vode upravo oni i njihovi partijski pajtaši. Istina je da na ovaj način dotični funkcionerčići i aparatčici zapravo sprovode silu i iživljavaju se nad građanima koji svakodnevno iz čitavog južnog Banata putuju u Beograd na posao, zbog studija, kod lekara ili iz drugih opravdanih razloga.

Običan svet nema u svojim rukama dovoljno efikasne mehanizme pomoću kojih bi poništio po njega štetne odluke, a ponajmanje je u mogućnosti da se bori protiv ljudi koji ih donose. Naši izabrani predstavnici u lokalnoj vlasti, sugrađani koji obavljaju funkciju poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i ostali Pančevci na odgovornim državnim pozicijama plaćeni su da ćute i slepo slede direktive iz stranačkih centrala. Njihovo podaničko stanje uma najbolje oslikava zaključak direktora ATP-a Nebojše Gajića iznet na kraju njegove izjave medijima povodom najnovijih izmena režima međugradskog javnog saobraćaja. Pomirivši se s beogradskom odlukom on je rekao kako će je njegovo „preduzeće poštovati jer ne želi da rizikuje plaćanje kazni s obzirom na to da inspekcije Grada Beograda uveliko kontrolišu sprovođenje nove regulative”. Ni slova o ugroženom interesu Pančevaca čije je ATP javno komunalno preduzeće, a kamoli o tome šta je kao rukovodilac učinio da donosiocima ove odluke predoči njene negativne posledice po normalno funkcionisanje stanovništva južnog Banata koje gravitira Beogradu!

Razvaline stajališta „Vojlovica” kao materijalni svedoci naše civilizacijske degradacije (foto: Dalibor Mergel)

Završna faza radova na sahranjivanju pančevačke železnice počela je 10. decembra. Od tog datuma putnici koji iz Pančeva vozom odlaze u Beograd mogu da se ukrcaju samo u one kompozicije koje saobraćaju iz Zrenjanina ili Vršca. Pruga koja prolazi pored Strelišta faktički više neće biti korišćena za putnički prevoz, pa će samim tim doći i do ukidanja dvaju do sada poslednjih železničkih stajališta u Pančevu. Žitelji Vojlovice i Strelišta tako će ostati bez mogućnosti da putuju Beovozom do Ovče i tamo presedaju u BG voz. U obrazloženju ove odluke koju je donelo preduzeće „Srbijavoz” navodi se da je ona bila neizbežna s obzirom na male prihode na liniji Vojlovica-Ovča s kojima se ne mogu pokriti troškovi pokretanja vozova. Ističe se i da bi povećanje broja polazaka vozova iz Pančeva iziskivalo veća finansijska ulaganja, kao i dotacije lokalnih samouprava uz pomoć kojih bi jedino mogao biti obezbeđen prevoz putnika železnicom. Međutim, kao i do sada, iz naše Gradske uprave začuo se gromoglasni muk. Iz mišjih rupa u koje su se u begu od odgovornosti sakrili naši čelnici i većnici nije poslat ni izraz žaljenja zbog ovakvog nesrećnog spleta okolnosti, a nema ni telegrama saučešća upućenog građanima direktno pogođenim ovom za stanovnike okoline glavnog grada liderske zemlje u regionu, nesvakidašnjom odlukom.

Opet će se katastrofalne posledice upravljanja našom zajednicom za koje je zaduženo rukovodstvo operisano kako od vizionarstva, tako i od pukog osećaja za svakodnevne potrebe svojih glasača, prelomiti preko leđa svih Pančevaca bez obzira na političko opredeljenje. Mnogima sada predstoje duga pešačenja od Strelišta, Vojlovice, Topole do glavne autobuske stanice, stiskanje u GSP-ovim vozilima uz dodatno Bus Plus dranje kože i pentranje beogradskim ulicama. Možda će neki uživajući u putešestvijama tog tipa dokučiti ko je kriv zbog toga što u 21. veku i pored postojeće pruge ne možemo da koristimo blagodeti železničkog putničkog saobraćaja, pa će se prilikom idućih izbora setiti tih faca zaslužnih za naš jad i odustati od zaokruživanja njihovih imena na glasačkim listićima.

Uvod u novo čekanje, najava boljitka ili samo predizborna prodaja magle? (izvor: 013info)

Dve godine i tri meseca nakon što je budući bivši gradonačelnik Beograda Siniša Mali u pratnji naše lokalne naprednjačke svite pristupio sadnji drveta prijateljstva u Narodnoj bašti, kako bi označio početak dobre saradnje dvaju gradova i ovekovečio sećanje na pritom data (a neispunjena) obećanja, napokon je stigao rezultatčić pomenutog sastanka i njemu sličnih domenaka i razgovora koji su za temu imali uspostavljanje jedinstvenog sistema javnog prevoza između Beograda i Pančeva.

Vredi li uopšte traćiti digitalni prostor na razmatranje jedne studije o opravdanosti nečega što je s takvim ushićenjem još septembra 2015. najavljivano da će se desiti uskoro? Zakasnelo pisanije naručeno od strane onih koji u međuvremenu nisu bili kadri niti da naprave pešačku stazu uz stari beogradski put koja bi Pančevcima omogućila bezbedan dolazak do stajališta autobusa GSP-a koji u pravcu Beograda saobraća na trasi 108, sadrži ništa do brojki, tabela, rezultata anketa. U njoj se ne navodi koje preduzeće bi vršilo prevoz na objedinjenoj međugradskoj liniji, ali se međutim kaže da bi personalizovana karta za zaposlene mesečno koštala 4.490 dinara, za đake i studente 2.000 dinara, ostale personalizovane mesečne karte bi stajale 2.000 dinara, a za nepersonalizovanu vremensku kartu od Pančeva do Beograda moralo bi se izdvojiti 179 dinara. Kao što se i dalo očekivati, oživljavanje Beovoza pogubno po preduzeća javnog transporta koja služe za uhlebljivanje poslušnika vladajuće partije indirektno je okarakterisano kao preskupo. O nadoknadi štete građanima prouzrokovane dugogodišnjim nemarom njihovih predstavnika vlasti i neobavljanjem posla za koji ih inače plaćamo, nema reči ni na jednoj od 75 strana ove ozbiljne studije!