Četiri pančevačka javna preduzeća su tokom 2019. i 2020. godine, potrošila oko tri miliona dinara na informisanje i reklame. To pokazuju podaci do kojih su došli Balkanska istraživačka mreža (BIRN) i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), u okviru istraživanja o državnom finansiranju medija preko direktnog ulaganja, pod nazivom „Poslovi 1 na 1 sa državom”. Sav novac sa računa pančevačkih javnih preduzeća otišao je u ruke medijima koji su i ranijih godina dobijali novac i koji su naklonjeni vlastima u izveštavanju.
Više od polovine ukupnog novca dobio je izdavač portala epancevo.rs, Open view doo iz Vršca – oko 1, 7 miliona dinara, a dobro je prošao i Start pres, izdavač nedeljnika Start 013 (223.500 dinara), kao i nedeljnik Pančevac (212.000 dinara), dok je manji deo novca dodeljen Kreativnom kulturnom klubu, izdavaču Starčevačkih novina (160.000 dinara), i RTV Pančevo (22.368 dinara).
Prema prikupljenim podacima, javno-komunalna preduzeća „Mladost”, „Vodovod i kanalizacija” i „Zelenilo”, kao i javno preduzeće „Urbanizam”, novac obezbeđen za reklamu dali su Starčevačkim novinama, nedeljnicima Start 013 i Pančevac, portalu epancevo.rs i RTV Pančevo.
Istraživači i istraživačice BIRN-a zatražili su i od Gradske uprava Grada Pančeva ugovore i narudžbenice sa medijima, ali dokumentaciju nisu dobili, iako je lokalna samouprava dopisom produžila rok za dostavu informacija sa 15 na 40 dana.
Podaci pokazju i da je nastavljena praksa dodeljivanja sredstava istim medijima kao i u prethodnom periodu, od 2016. do 2018. godine, kako je pre dve godine otkrila Cenzolovka. Ipak, „pobedičkoj petorci”, u 2019. i 2020. godini pridružile su se i Starčevačke novine, u kojima takođe nemoguće naići na kritičku misao.
Početkom 2020. godine JKP „Mladost” je zaključilo ugovor sa firmom Open view doo iz Vršca, kojoj je za redovnu promociju usluga sportskih i drugih aktivnosti na terenima i objektima tog preduzeća, uplaćeno 597.600 dinara sa pdv-om.
Prošle godine Open view je profitirao i u javnom preduzeću „Urbanizam” i u JKP „Vodovod i kanalizacija”. Sa prvopomenutim preduzećem zaključili su ugovor o pružanju usluga marketinškog predstavljanja i publikovanja aktivnosti preduzeća za 2020. godinu u iznosu od 499.998 dinara sa pdv-om. Ugovorom se izvršilac obavezao da medijski prati aktivnosti i rad naručioca, objavljuje i publikuje vesti i događaje od značaja za njegov rad kao i sve vrste servisnih informacija do kraja godine. Kako piše u dopisu JP „Urbanizam” ovaj ugovor zaključen je bez postupka javne nabavke, s obzirom na vrednost usluga koja je manja od 500.000 dinara.
I JKP „Vodovod i kanalizacija” je bilo darežljivo prema istoj firmi i mediju – Open view i portalu epancevo.rs. Petog marta 2020. potpisana je narudžbenica radi nabavke usluge reklame i propagande vredna 597.600 dinara sa pdv-om. Open view se obavezao da će emitovati propagandni sadržaj, te da će pratiti i oglašavati informacija o redovnim aktivnostima preduzeća, i objavljivati direktne reklame preko banera.
„Vodovod” je prošle godine novac za reklamu dao i Kreativnom kulturnom klubu, odnosno Starčevačkim novinama, u iznosu od 100.000 dinara, za obaveštenja i oglase. Sa Start presom ugovor je zaključen još u avgustu 2012. godine, do daljeg na iznos od 4.500 dinara mesečno, za praćenje aktivnosti preduzeća. Prošle godine su zaradili 58.500 dinara.
JKP „Zelenilo” nije imalo tendere za medijske usluge, već su takođe koristili narudžbenice. Izvodi iz analitičkih kartica u koje smo imali uvid, pokazuju da je tokom 2020. godine Kreativnom kulturnom klubu uplaćivano svakog meseca po 5.000 dinara za oglase i reklamu, što je ukupno 60.000 dinara. Od „Zelenila” novac su dobili i stari znanci – Start pres (izdavač nedeljnih novina Start 013), Pančevac i RTV Pančevo. Nedeljniku Pančevac tokom 2019. i 2020. godine uplaćeno je na ime oglasa preko 212.000 dinara, dok je RTV Pančevo dosta skromnije prošlo – krajem 2019. godine uplaćena je čestitka za novogodišnje praznike u iznosu od 22.368 dinara sa pdv-om. Start pres je mesečno tokom 2019. i 2020. godine dobio od „Zelenila” 165.000 dinara za uslugu PTS kako piše na jednoj dostavljenoj fakturi.
Državno finansiranje medija je nekontrolisano i netransparentno
Pomenuto istraživanje BIRN-a i NUNS-a pokazalo je da više od 55 miliona dinara javnog novca potrošeno na direktne ugovore kojima javne institucije i preduzeća naručuju medijske usluge.
Monitoring je pokazao da najveći broj javnih preduzeća naručuje oglase, promociju, marketing, javne kampanje i slično preko ovog mehanizma koji ne predviđa nikakav javni ili kompetetivni proces pre dodele ugovora. Ovakvi poslovi sa medijima, napominje se u istraživanju, dodatno mogu da utiču na percepciju informacija, jer se promotivni sadržaj može predstaviti kao novinarski i dovesti građane u zabludu.
Istraživanje je urađeno na uzorku od 20 gradova sa najvećim brojem stanovnika (obuhvaćene su lokalne samouprave i javna/javno-komunalna preduzeća) kao i 10 ministarstava/kancelarija. Analizirano je 199 ugovora koje je realizovalo 95 medija tokom 2020. godine. Najskuplji ugovori vrede i po više desetina miliona dinara, dok najmanji ne prelaze desetak hiljada. Milionskim iznosima mogu da se nadaju samo nacionalni i regionalni elektronski mediji, dok su usluge koje pružaju ostali lokalni i onlajn mediji zapravo jako jeftine.
Za ovaj način finansiranja medija karakteristično je da se ne raspisuje javni poziv; da ne postoje javno dostupni kriterijumi za odabir medija koji će pružiti određenu uslugu; o dodeli usluga odlučuje se diskreciono, nema nezavisne komisije; ne postoje javno dostupni dokumenti, ugovori koji su potpisani sa medijima koji su dobitnici; ne postoje javno dostupni izveštaji o realizaciji medijske usluge; žalbeni mehanizam, kao i prava i obaveze, regulišu se pojedinačnim ugovorima.
Nekontrolisano i netransparentno državno finansiranje, a naročito direktno ugovaranje koje se odvija u zakonskoj „sivoj zoni”, ima negativan uticaj na medijsko tržište, navodi se u istraživanju. Ovaj problem konstatovan je i u Medijskoj strategiji (Strategiji razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period 2020-2025. godine) u kojoj se navodi da „putem mehanizama državne pomoći (projektno sufinansiranje), javnih nabavki, ugovora o poslovnoj saradnji javnog sektora i (izdavača) medija, netransparentna i nejasna kreditiranja poreskih i drugih obaveza (izdavača) medija prema javnom sektoru, te drugi vidovi (posrednog i neposrednog) finansiranja medija i dalje u velikoj meri utiču na tržište.”
Kako su u pitanju direktni ugovori, bez prethodnih procedura, nije jasan kriterijum odabira medija s kojima se sklapa ugovor, šta ih kandiduje kao najbolji izbor – da li je to velika gledanost/čitanost/posećenost, kvalitet produkcije ili naklonjenost/nenaklonjenost strukturama vlasti u redovnim izveštavanjima.
Indikativno je, kako piše u istraživanju, da su medijske kuće, dobitnice ugovora, po uređivačkoj politici (na primer Pink) ili direktnim ili indirektnim vlasničkim vezama (na primer, Studio B, RT Kragujevac, Novosadske TV i sl.) bliske vladajućoj stranci i u stručnoj javnosti označene kao glavni nosioci propagande. Direktni ugovori su još jedan način da se ovi mediji nagrade za lojalnost i „prijateljsko” izveštavanje tako što će imati otvoren put i ka ovoj liniji budžetskog novca, smatraju autori publikacije.
Koliko je ceo proces netransparentan govori i iskustvo istraživača BIRN-a da gotovo ništa od podataka nisu našli na zvaničnim sajtovima institucija i javnih/javno-komunalnih preduzeća, pa je tako celokupna dokumentacija za potrebe istraživanja prikupljena na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja. Ugovori sa opisom naručenih usluga i obavezama obe strane, kao i računi za sprovođenje konkretnih usluga su jedina dokumentacija, a po pravilu vrlo su retki izveštaji o realizaciji (ugovori koji su im bili dostupni u toku istraživanja pokazuju da tek poneke institucije traže izveštaj kao uslov za plaćanje računa); ekonomske analize potreba za oglašavanjem i potrošnjom novca za usluge oglašavanja; analize medijskog i oglašivačkog sistema; i dostupnih ponuđača za određeni tip posla.
Preporuke
U okviru istraživanja date su i preporuke državi, medijima, ali i lokalnim samoupravama kako da unaprede proces direktnog ugovaranja.
Pre svega neophodno je doneti interne propise koji osiguravaju transparentnost, efikasnost, ekonomičnost u potrošnji novca.
U osmišljavanju ovih procedura voditi se pravilima koja se primenjuju za javne nabavke. Osigurati javnost i pristup informacijama u vezi sa ovim ugovorima, kroz postojeće kanale komunikacije (na primer, zvanična veb prezentacija, informator o radu i sl.). Sprovoditi ekonomske analize i analize potreba koje će ukazati na najekonomičniji i najefikasniji način potrošnje novca za oglašavanje i kupovinu medijskih usluga. Nakon sprovedene analize, potrošnju za ove usluge predvideti u godišnjim budžetima (u tekućoj za narednu godinu). Urediti sistem evaluacije i izveštavanja o kvalitetu naručenih usluga, kao i o namenski potrošenom novcu. Usluge snimanja sednica skupštine naručivati putem javnih nabavki, ne direktnim ugovaranjem. Potrošnju za ovaj tip usluga redovno prijavljivati Registru medija, u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Tekst je preuzet sa sajta PanPress. Oprema teksta PST
