Pančevo je neponosno i nedostojanstveno proslavilo svoj tzv. Dan

Došao je, obeležen je 8. novembra i prošao (o, zar već?!) još jedan Dan Grada Pančeva. Takozvane praznične događaje i ove godine pratio je čitav niz laži, obmana, prevara, pogrešnih kvalifikacija i očiglednih manipulacija – od onih koje se odnose na sam izbor 8. novembra za Dan grada, preko oficirskog čina Petra Aračića (od kapetana naglo postade general!) do samih pravnih i političkih pojmova, recimo okupacija i oslobađanje (što sve zaslužuje analizu u posebnom tekstu). Ali nisu li laži i prevare tako svojstvene i drage, zar na njima ne opstaje antinarodna naprednjačka gradska vlast, koja je ovaj turobni trandibal i organizovala?

Ovogodišnje mazanje očiju građana Pančeva povodom Dana grada počelo je toga jutra kada je dvočlana delegacija predvođena večitim, nepomerivim i dopenzionim predsednikom Skupštine Grada Pančeva Tigranom Kišom (izdrži, legendo!), položila venac na spomenik palim borcima u Prvom svetskom ratu na Starom pravoslavnom groblju. Zbog opširnosti, Tigijevu izjavu prepunu protivrečnosti, logičkih grešaka i istorijskih neistina potražiti na nekom od gradskih režimskih sajtova.

Nedugo nakon parastos-izleta na groblju, pristupilo se svečanoj sednici Skupštine grada i isto tako svečanoj akademiji na kojoj je onaj-koji-se-predstavlja-kao-gradonačelnik Aca Frizurica Stevanović nešto mađijao „da je danas dan za slavlje, ali i da je dan da se podsetimo svega što je urađeno u našem gradu i što predstoji za ubuduće”, o čemu je pančevačko pučanstvo promptno, a uzbuđenim glasom informisala preko talasa režimskog TV Pančeva izvesna Vesna Zdravković.

Usledila je sama dodela tzv. Novembarskih nagrada za izuzetne doprinose ovom i onom koje su, kao, pružili pojedinci i ustanove u ovom žalosnom gradu. Tu je nastala nova pometnja – svega nekoliko dana ranije, 3. novembra, Marija Jević, neko ko se predstavlja da je većnica za kulturu (i pretenduje da nešto zna o tom poslu), sva je ushićena objavila da je Žiri (u sastavu Marija Jević, Tatjana Božić, Nemanja Rotar, Jasna Vulović, Vuk Vučković, Jasna Jovanov, Bojan Boljanac, Snežana Manasić, Miroslav Prvulj, Nenad Heraković, Violeta Peštanac, Predrag Stojadinov i Aleksandra Trajkovski Gavrilov) imao težak zadatak, ali da je od 11 pristiglih kandidatura, odabrao četiri srećna dobitnika…

…a kada su počeli da izlaze na pozornicu, pred prepunom salom razdraganih naprednjaka pojavilo se njih čak sedam. Tačnije, osmorica (ove godine, dakle, nijedna žena nije uradila ništa značajno za Pančevo, osim one ženice koja je tokom ceremonije dodavala Frizurici tamnoplave valjkaste kutije…)

Ladies and gentlemen, nakon izbegnutog skandala (poput onog iz 2014. godine, kada je u Gradskoj kući stolovao Pavle Radanov, seća li ga se iko više?) i realizovanog skandala (napredna matematika volšebno pretvara četiri u sedam), laureati ovog prestižnog priznanja, za prostu 2023. godinu su: Za doprinos i rezultate na polju socijalnog rada prota Radoslav Radmanović, koji je bio radostan kad je saznao za nagradu. Za izuzetan razvoj unapređenju medicine i razvoju zdravstvene zaštite priznanjem je ovenčan direktor Opšte bolnice (i nosilac liste SNS-a na lokalnim izborima 2020. godine) Slobodan Ovuka, koji u svojoj izjavi nije propustio da kaže da je u svom uspehu „imao podršku Aleksandra Vučića lično… i da nije njega ne bi ni…” Sledeći primalac, za izuzetne rezultate u oblasti socijalnog rada (!) je načelnik PPU Stevan Čigoja, a za humanitarni rad, komandant Vatrogasno-spasilačke jedinice Boro Majkić. Komisija je bila posebno vickasta kada je nagradila i Kulturni centar, a takva je, šaljiva, ali s namerom da bude ozbiljna, bila i Šumarova izjava. Kako je sve izuzetno, tako je i izuzetan doprinos u oblasti sporta dao i FK „Železničar”. Da budemo korektni, zahvaljujući na nagradi, predsednik superligaša g. Zoran Naunković, NIJE najavio da će klub promeniti naziv u FK „Napredak”…

Ostalo je nejasno šta je Buču i Kesidiju bio potreban ovaj blamaž sa primitkom hartije bez vrednosti (i neke sitne love pride) za „doprinos u umetnosti”; momci odlično i samostalno grade prepoznatljivu muzičku karijeru u zemlji i regionu i zaista nije jasno zašto su dozvolili da ih tu kojekakvi gulanferi svojataju. Bilo bi sasvim rokerski da su se darodavcima zahvalili na dobroj volji i poverenju, ali da su oni raspoloženi da primaju samo nagrade koje im daruju kolege muzičari i umetnička udruženja. Ako je stiglo dotle da i rokeri paze da se ne zameraju kojekome, onda smo predaleko odmakli sa one way ticket u džepu…

Daleko ozbiljniji od prethodnih komičnih događaja, bio je standardan, izvestan, stoput viđen i pomalo bajat tzv. kulturno-umetnički program (red KUD-a „Stanko Paunović” NIS RNP s gradskim igrama, red Sanje Čukanović, red ansambla „Panartist” s klasičnom, red solistkinje opere Narodnog pozorišta u Beogradu Ljubice Vraneš sa „Tamo je Srbija”, red Dua Krstić, red Pančevačkog srpskog crkvenog pevačkog društva sa svojim repertoarom i red hora „Vokal kids” s pesmom o Pančevu). Nekom dobra vežba, nekom dobra tezga… Nego, kad reče tezga, gde nestade Milenko Pavlov, da nam nešto odrecituje?

Iz scenarija nekreativnog autora (ili više njih), ovoga puta je, srećom, izostao onaj mitski performans dodvoravanja njegovom preosveštenstvu Branku pl. Maloviću (iz Šavnika, Montenegro). Sećate se, ono kada je Mikin Sestrić ekskluzivno upriličio da neki KUD izvede crnogorsko oro, tada je šou bio kompletan. Možda zato što dotični, (koga je ovim povodom 2018. ili 2019. godine sa scene Kulturnog centra, prvog, sve sa „poštovani potpredsedniče Izvršnog odbora Srpske napredne stranke”, pozdravio tadašnji gradonačelnik u pokušaju Saša Pavlov, kakvi crni poštovani građani, kakve crne drage Pančevke, dragi Pančevci) nije bio nazočan; njegovo odsustvo iz prvih redova je bilo više nego uočljivo… Nego, zna li neko kako nam je Branko, da l’ se muči u sred izborne kampanje, ’oće li mu iko pomoći da naprednjaštvom zabludele ili potkupljene Pančevce privremeno prijavi u Beogradu?

Za sam kraj, neka kao ilustracija za ceo ovaj cirkus (koji zapravo kompromituje bilo kakvu normalnu predstavu o autentičnoj proslavi Dana grada, koji bi za Pančevce bio dan ponosa i dostojanstva) posluži, neka o dometima i značaju ovih nemilih događaja posvedoči jednostavno pitanje koje svako od nas može da postavi samom sebi: Sećate li se ko je dobio Novembarske nagrade prošle godine, da ne idemo dalje u prošlost?