Parlamentarna praksa u Skupštini Grada Pančeva: Odbornička pitanja izgubila legitimitet

Skupština, kao zakonodavn organ, usvaja različite propise koji su važni za funkcionisanje zajednice, a poslanici, odnosno odbornici, predstavljaju i zastupaju interese građana. Zato je neophodno imati u vidu koje su to odluke, ko ih predlaže, ko glasa za njih (a ko protiv), kako bi se procenilo da li su one svrsishodne i da li su njihovo usvajanje i sprovođenje zaista u interesu građana. O svim ovim, kao i mnogim drugim pitanjima o funkcionisanju grada, odbornici i odbornice mogu postaviti odbornička pitanja. Taj institut, međutim, poslednjih godina u Skupštini Grada Pančeva skoro i da ne funkcioniše, a prošle godine ih gotovo nije ni bilo.

Poslovnik Skupštine grada Pančeva, u članu 131. predviđa da odbornik ima pravo da postavlja pitanja u vezi sa poslovima Grada, usmeno ili pismeno.

Usmena pitanja postavljaju se na kraju sednice Skupštine, a pismena se dostavljaju sekretaru Skupštine.

Članom 132. previđeno je da se na postavljeno pitanje odbornika, odgovor daje na istoj ili na narednoj sednici.

„Izuzetno, odgovor se može dati i kasnije, ukoliko ga onaj kome je pitanje upućeno (organ, ustanove, preduzeće i sl.), i pored urgencije sekretarijata Gradske uprave nadležnog za skupštinske poslove, nije na vreme dostavio”, navodi se u članu 132. poslovnika.

Skupština može odlučiti da se lice kome je pitanje postavljeno pozove na sednicu Skupštine da usmeno da odgovor ili tražena obaveštenja. Ono ima pravo da u toku pretresa dobije reč radi davanja naknadnih obaveštenja ili svoga mišljenja.

Nepostojanje odborničkih pitanja – nepostojanje dobre parlamentarne prakse

Javno dostupni zapisnici sa sednica pokazuju da na sednicama Skupštine grada Pančeva od juna do kraja novembra 2022. godine, nije postavljeno nijedno odborničko pitanje. Na pitanje zbog čega, Tigran Kiš, predsednik Skupštine Grada Pančeva od 2016. godine do danas, kaže da su odbornička pitanja uvek na dnevnom redu i da svaki odbornik ima pravo da na kraju sednice da postavi pitanje. Zašto ih nema – pitanje je za odbornike, navodi Kiš.

„Ne sumnjam da je tačno da se danas postavlja manje odborničkih pitanja na sednicima, ali niko od nas nema nameru da ih spreči, niti da ne odgovori na pitanja. Moguće da na sva nije odgovoreno, ali garantujem da su sva prosleđena nadležnima”, zaključio je Kiš.

U želji da proverimo koliko je odborničkih pitanja postavljeno od 2016. godine do danas, koja su to pitanja bila, na koliko njih je odgovoreno i u kom roku, poslali smo zahtev za pristup informacijama od javnog značaja Sekretarijatu za skupštinske poslove Grada Pančeva, ali odgovor nismo dobili.

Ipak, naša analiza dostupnih odborničkih pitanja na sajtu Skupštine Grada Pančeva, pokazuju da u prethodnim sazivima Skupštine Grada Pančeva od 2016. do 2020. godine, odbornici i odbornice nisu bili „lenji” kao sada, te da je na gotovo svakoj sednici postavljano čak do 20 pitanja.

Sastav lokalnog parlamenta takođe bi mogao da bude odgovor zbog čega u sazivu od 2020. do danas ima vrlo malo odborničkih pitanja, nasuprot sazivu od 2016. godine. Naime, u sazivu od 2016. godine u Skupštini je bilo daleko više opozicije. Saziv su činili odbornici SNS, SPS, Demokratske stranke, Radikala, Dosta je bilo, Lige socijaldemokrata i Saveza vojvođanskih Mađara, dok su u sazivu od 2020. odbornici SNS (47), Radikali (2), Grupa građana Pančevci 2020. (10), SPS (9), Savez vojvođanskih Mađara (2).

Odbornička pitanja u sazivu od 2016. do 2020. postavljali su gotovo samo predstavnici opozicije, a odbornička pitanja su postavljana na gotovo svakoj sednici. Postavljalo ih je po nekoliko odbornika i to po nekoliko pitanja. Interesovale su ih razne teme, od funkcionisanja javnih preduzeća, Apoteke Pančevo, rada predškolske ustanove, do pitanja u vezi sa ponovim uspostavljanjem linija Beovoza.

S obzirom na to da su pojedini odbornici na više sednica ponavljali ista pitanja, nameće se zaključak da nadležni na njih nisu odgovarali.

Odbornik Slobodnog Pančeva Nikola Ćebić, na sednici u aprilu 2018. godine postavio je i pitanje – zašto predsednik Skupštine ne odgovara na odbornička pitanja, pa potom ponovio ovo pitanje i u maju. Ćebić navodi da su odgovore na neka važna pitanja, kao što je funkcionisanje Regionalne agencije za razvoj južnog Banata, on i njegove kolege nikada nisu dobili. Odbornici Slobodnog Pančeva interesovali su se između ostalog za stanje u Apoteci Pančevo, dodeli novca medijima na konkursnom sufinansiranju, kao i poslovanje Autotransportnog preduzeća Pančevo (ATP).

Zbog toga što nije dobio odgovor, odbornik Oliver Petković iz Lige socijaldemokrata Vojvodine je u 2016. godini, na tri sednice postavljao ista pitanja koja su se ticala Javno-komunalnog preduzeća u Glogonju i smene direktorke Doma kulture u ovom selu.

Odbornike opozicije interesovalo je i ko je odgovoran kada ne rade semafori u gradu, zašto pojedine ulice nisu asflatirane, ko je zakupio Staru pivaru Pančevo, zbog čega je ukinut skupštinski prenos preko interneta, opasan otpad, kada će biti završeni radovi na rekonstrukciji Potamišja, zašto medijima nije dozvoljeno prisustvo sednicama Gradskog veća Pančeva…

Neka pitanja su i dobila odgovore – javno dostupni zapisnici koje smo analizirali pokazuju da se na njih čekalo od jednog dana do dva meseca.

Predstavnici vlasti „gluvi” i „nemi” na mnoga postavljena pitanja

U aktuelnom sazivu, odbornička pitanja postavljaju uglavnom odbornici iz odborničke grupe Srpske radikalne stranke (SRS), koji su najviše insistirali na uspostavljanju linija Beovoza. Pitanje kad će biti rešeni problemi sa Beovozom odbornik radikala Petar Jojić, postavljao je više puta tokom 2020, 2021. i 2022. godine.

Njegov stranački kolega Slobodan Mrđen, odbornik SRS-a u sadašnjem sazivu, svedoči da je njegovo iskustvo u postavljanju odborničkih pitanja i njegovog stranačkog kolege Petra Jojića veliko i bogato, ali da je nažalost reakcija skupštinske službe i predsedavajućeg sednicama Skupštine Grada „nikakva”.

Predstavnici vlasti ostaju „gluvi” i „nemi” na mnoga postavljena odbornička pitanja ili se odgovori daju na kašičicu, kaže Mrđen za naš portal.

On nam je poslao preko 25 odborničkih pitanja upućenih Skupštini Grada na koje nije dobio odgovor. Dodaje da su usled nedoslednosti i kršenja Poslovnika o radu Skupštine Grada u vezi postavljenih odborničkih pitanja, nekoliko puta on i njegov kolega usmeno sa skupštinske govornice reagovali, pozivajući predsednika Skupštine Grada na ažurnost i u pismenoj formi pretećim tonom ukazivali, da će biti prisiljeni da se obrate Povereniku ili nadležnim institucijama pozivajući se na član 16. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

„Institut odborničkih pitanja time je poodavno izgubio svoj legitimitet i smisao postojanja, jer je uveliko u sutonu života zahvaljujući drskim bezobrazlucima pojedinih predstavnika lokalne vlasti, koji svesno guše duh parlamentarizma. Upravo, institut odborničkih pitanja ima ogroman značaj i težinu jer se na ista postavljena odbornička pitanja u osnovi moraju dostaviti, pružiti tačne i proverene informacije, kako svim odbornicima koji učestvuju u radu parlamenta, ali i predstavnicima medija koji prate tok sednica, baš kao i našim sugrađanima”, napominje Mrđen.

On je više puta tokom 2020. i 2021. godine, Skupštini uputio odborničko pitanje u vezi sa dodelom sredstava iz budžeta Grada Dušanu Borkoviću, postavljajući pitanje koliko je novca Borković dobio za period od četiri godine, a koliko je raspoređeno sredstava Savezu za školski sport. Radikali su postavljali pitanja u vezi sa Azotarom, vrtićima, finansiranjem RTV Pančevo, davali primedbe na Odluku o skidanju useva sa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, kritikovali rebalans budžeta, predlagali inicijativu za uređenje Zelene pijace, kao i vraćanje spomenika Kralju Petru I.

„Postojeća Zelena pijaca u našem gradu nalik je pijacama Bangladeša, Namibije ili Sudana. Pijačne tezge su iz prošlog veka, prekrivene najlonom i kartonom, a sa pojavom prvih većih kiša gotovo da se i ne može ući na njen prostor bez gumenih čizama. Neshvatljivo je da posle višedecenijske vladavine različitih političkih partija u našem gradu, niti jedna od njih, nije našla za shodno da ovo ruglo u najužem jezgru našeg grada pretvori u lep, kulturan i primeren ambijent, neophodan za pružanje pijačnih usluga našim sugrađanima. Srpska radikalna stranka zahteva, da se preispita poslovanje pančevačkih javnih preduzeća u čijoj se nadležnosti nalazi upravljanje i održavanje pijace. Postavljamo i pitanje gde i kuda odlazi novac od naplaćene pijačarine koju građani uredno plaćaju?! Prema mišljenju nas srpskih radikala, da je samo 10 procenata od naplaćene pijačarine ulagano u uređenje Zelene pijace, ona zasigurno danas ne bi bila ruglo i sramota,već ukras i ponos našeg grada. Ovim putem pozivamo nadležne gradske organe da hitno reaguju i u budžetu Grada Pančeva konačno izdvoje sredstva za uređenje pijačnog prostora”, stoji u jednom od odborničkih pitanja koje su Skupštini uputili radikali.

Posebno u uslovima kada lokalna samouprava se sve više zatvara za građane, a odluke i dokumente krije od očiju javnosti, što je slučaj u proteklih nekoliko godina u Pančevu, institut odborničkih pitanja posebno bi trebalo da bude „živ”. Međutim, u pančevačkom parlamentu danas nema skoro nikakve diskusije, pa ni ne čudi što je retkost da odbornik postavi odborničko pitanje, smatra Nikola Ćebić. Uzrok tome on vidi u posledici bojkota lokalnih izbora 2020. godine.

„Sve je to posledica stanja u kome se nalazi cela zemlja, a to je da moć odlučivanja nije u institucijama nego van njih”, ocenjuje naš sagovornik.

Ćebić napominje da je važnost instituta odborničkog pitanja u tome što su odbornika direktno izabrali građani, on ih predstavlja, te ima puno pravo da kao predstavnik građana, postavi pitanje bilo kom drugom organu lokalne vlasti ili preduzeću ili ustanovi čiji je osnivač grad i da očekuje odgovor.

Tekst je preuzet sa sajta PanPress
Oprema teksta PST