Salman Ruždi, proslavljeni anglo-indijski pisac, jednom prilikom je izjavio da je najdragocenija „knjiga” koju poseduje njegov pasoš.
U to vreme, Ruždi je već objavio na desetine dela, uključujući romane, kratke priče, eseje i putopise, koji su izazvali veliko priznanje, ali i veliku kontroverzu u svetu. Ipak, priznao je da mu je upravo njegov britanski pasoš, koji „radi svoje poslove efikasno i nenametljivo”, omogućio da nastavi književnu karijeru na svetskoj sceni.
Nasuprot britanskom, Ruždi je svoj indijski pasoš, koji je imao kao dečak pedesetih godina prošlog veka, posmatrao kao „bezvrednu stvar”. „Umesto da imaocu ponudi: Sesame, otvori se!, bilo gde u svetu”, prisećao se on, „u njemu je grubim birokratskim jezikom rečeno da važi samo za putovanja u određenu – i uznemirujuće kratku – listu zemalja”.
S druge strane, pisac Vladimir Nabokov, bio je prinuđen da podmiti „pravog pacova u nekoj kancelariji”, po njegovim rečima, kako bi dobio izlaznu vizu za sebe i svoju suprugu. Nakon što mu je oduzeto rusko državljanstvo, putovao je sa izbegličkim pasošem koji su mu izdale Ujedinjene nacije. Nabokov ga je mrzeo i kasnije u svojim memoarima Govori, sećanja opisao kao „izuzetno inferioran dokument, nezdravo zelenkaste boje”. Nažalost, mnogi drugi, nisu bili te sreće da ga imaju.
Danas je globalna mobilnost u porastu, a pod globalnom mobilnošću podrazumevamo kretanje pojedinaca širom sveta koji prelaze iz jedne zemlje u drugu, obično, ali ne uvek, radi posla i promene mesta boravka. Prema The Passport Index, interaktivnom alatu za rangiranje koji je kreirala investiciona firma Arton Capital, „skor svetske otvorenosti” stalno raste. To znači, da vlasnici pasoša širom sveta dobijaju dozvolu da putuju u više zemalja bez prethodnog dobijanja vize mnogo više nego ikada ranije.
Ipak, još uvek postoji ogroman jaz u mobilnosti između najmoćnijih i najmanje moćnih pasoša – i to ima velike implikacije na to gde ljudi mogu da putuju, borave i rade.
Ujedinjene nacije mogu da proglase da „svako ima pravo da napusti svaku zemlju, uključujući svoju vlastitu, i da se vrati u svoju zemlju” (član 13. tačka 2. Univerzalne deklaracija o ljudskim pravima, 1948), ali činjenica je da nisu svi pasoši jednaki niti se tretiraju sa jednakim poštovanjem.
Rangiranje pasoša – da li je prelazak granice privilegija?
Uprkos tekućim migrantskim krizama, epidemijama bolesti, vojnim sukobima, ekonomskim izazovima i rastućim nacionalističkim pokretima, svet teži ka većoj otvorenosti. Ipak, međunarodna zajednica je posvetila malo napora ublažavanju upornih nejednakosti u globalnom režimu pasoša.
Hteli mi to ili ne, naši pasoši definišu ko smo u geopolitičkom poretku. I nije iznenađujuće da vlasnici pasoša svetski bogatih država imaju bolje izglede.
Firme kao što su Arton Capital i Henley & Partners, koje se bave indeksima rangiranja pasoša, pojavile su se poslednjih godina da procene ove izglede. Oni takođe savetuju investitore, poslovne ljude i druge imućne pojedince o načinima kako da dobiju drugi pasoš kada je to povoljno.
Henley Passport Index (HPI) predstavlja globalno rangiranje zemalja prema slobodi putovanja koju uživaju vlasnici običnih pasoša te zemlje. Broj zemalja kojima određeni pasoš može da pristupi postaje njen „bod” za bezvizni režim. Henley pasoški indeks je zasnovan na podacima koje je obezbedila Međunarodna uprava za vazdušni saobraćaj (IATA) i pokriva 199 pasoša i 227 destinacija za putovanja. Ažurira se u realnom vremenu tokom cele godine, kako i kada promene vizne politike stupe na snagu.
Passport Index kompanije Arton Capital uzima u obzir pasoše 193 zemlje članice Ujedinjenih nacija i šest teritorija – Tajvan, Makao, Hong Kong, Kosovo, Palestinska teritorija i Vatikan. Teritorije pripojene drugim zemljama su isključene. Ažurira se, takođe u realnom vremenu, onoliko često kako se primenjuju nova ukidanja viza i promene.
Na vrhu Artonove rang liste moćnosti pasoša, vlasnici pasoša Ujedinjenih Arapskih Emirata mogu putovati bez vize ili dobiti vize po dolasku u 181 zemlju i teritoriju. Vlasnici američkih pasoša rangirani su nešto niže, sa pristupom u 173 zemlje.
Na dnu liste je Avganistan, čiji vlasnici pasoša imaju direktan pristup u samo 39 zemalja. Samo nešto bolje prolaze vlasnici sirijskih, iračkih, somalijskih i bangladeških putnih isprava.
U stvari, Artonov indeks pasoša je kodificirao disparitet na koji je Ruždi ukazao. Čak i danas, nakon izlaska Britanije iz Evropske Unije, pasoš Ujedinjenog Kraljevstva i dalje omogućava putovanje u 173 zemlje bez prethodne vize. Indijski pasoš omogućava pristup samo u 71. Po ovom indeksu Srbija je na 29. mestu i naš pasoš omogućava pristup u 136 države. Prošle godine bili smo na 28. mestu.
Po podacima kompanije Henley & Partners, po Henley pasoškom indeksu za 2023. godinu, koji je najpoznatiji kod nas, Singapur ima „najmoćniji” pasoš na svetu, a prvi put posle pet godina na čelu ove globalne rang liste nije više Japan. Građani Singapura mogu da posete 193 destinacije od 227 širom sveta bez viza. Srbija se nalazi na 35. mestu i naši građani mogu da putuju na 137 destinacije bez vize i ovde beležimo blagi pomak jer se prethodne godine Srbija nalazila na 36. mestu.
Kako se prolazi na granici sa „dobrim” pasošima, a kako sa „lošim” pasošima?
Pasoši nisu samo dokumenti ili čak izraz nacionalnog identiteta, već nešto mnogo ličnije, nešto poput talismana. Mi smo vezani za naše pasoše kao da smo nešto posebno uradili da ih dobijemo. Možete to videti u redu za dolaske na graničnim prelazima; vlasnici „dobrih“ pasoša sa sažaljenjem gledaju na one čiji su pasoši „loši” i koji će, gotovo sigurno, biti dodatno ispitani kada dođu na red.
Poznata nemačka koreografkinja Helena Voldman istražila je ovu podelu u svom plesnom delu Dobri pasoši, loši pasoši, u kome postavlja seriju dramatičnih susreta između dve grupe plesača, ponekad razdvojenih zidom od drugih izvođača, koji evocira granične prelaze, granične patrole, provere pasoša i druge aspekte globalne migrantske krize.
Njena inspiracija bila je nejednakost u mogućnosti mobilnosti ljudi. Putujući sa plesačima i ekipama iz raznih delova sveta, često je bila svedok kašnjenja onih sa „lošim” pasošima i podvrgavanju intenzivnom ispitivanju. U međuvremenu, sa svojim „dobrim” nemačkim pasošem, Voldmanova se brzo i lako snalazila u carinskom i imigracionom procesu.
Dobri pasoši, loši pasoši završava se izuzetnim gestom ljudske solidarnosti. Kada spektralni glas izjavljuje: „Verujem da jednog dana nacionalne granice neće postojati”, cela glumačka ekipa stupa na prednji deo bine, spaja ruke i gleda u publiku.
Čuveni kineski umetnik Aj Vejvej bavio se ovim pitanjem u svom nagrađivanom dokumentarcu iz 2017. Ljudski tok, koji prikazuje ogromne razmere migrantske krize. U upečatljivoj sceni, snimljenoj u, od jake kiše potopljenom, migrantskom kampu na grčko-makedonskoj granici, Aj razgovara sa sirijskom izbeglicom. Da bi demonstrirali svoje bratstvo, svoju jednakost i besmislenost podela, muškarci vade svoje pasoše, smeju se i razigrano nude da ih razmene na licu mesta.
To je razorna parodija poznatog rituala pasoške kontrole. Umesto da pregleda dokument i ispita vlasnika, Aj pokazuje gest radikalnog gostoprimstva. On nudi, makar samo simbolično, svoj pasoš, svoje državljanstvo – svoje mesto u svetu.
Alternativni „pasoš” – možemo li da zamislimo svet bez granica i pasoša
Svet bez granica ili pasoških kontrola može biti utopijski san, ali to nije sprečilo i druge umetnike da ga zamišljaju.
Malteški pisac Antoan Kasar objavio je 2009. godine svoju protestnu poemu pod nazivom Pasoš štampanu u malom formatu i ukoričenu u crvenu kartonsku koricu koja imitira malteški pasoš. Umesto da priloži fotografiju, lične podatke i legalizam nacionalne države, ona sadrži oko 250 redova stihova koji se protive štetnoj snazi međunarodnog pasoškog sistema i njegovim često brutalnim oblicima isključenja i proterivanja.
Pasoš, kako kaže Kasar, predviđa „svet bez carine i kontrolnih punktova, bez granične policije koja će vas ščepati u zoru, bez potrebe za obrascima, dokumentima ili biometrijskim podacima… Svet bez potrebe da se bosih nogu prelazi pustinja, niti pluta na splavu, na putu nade koji je prebrzo uništen realnošću ucene i eksploatacije”.
