Peđa Stojadinov, onaj koji mlati neistomišljenike

Kako regionalna RTV Pančevo saznaje direktor JKP-a „Mladost” i funkcioner SNS-a u Pančevu Predrag Stojadinov napadnut je jutros oko 6 časova u blizini kuće.
Na njega je fizički nasrnuo, prema tvrdnjama Stojadinova aktivista jedne opozicione političke stranke. Stojadinov je više puta udaren, a jedan od udaraca bio je i u predelu vrata. Nakon zadobijenih povreda Stojadinov je zbrinut u pančevačkoj bolnici.
Direktor JKP-a „Mladost” prijavio je napad policiji, a našoj televiziji rekao je da ne želi da iznosi više detalja o celom slučaju dok se istraga ne završi. (TV Pančevo, 19. februar 2018. godine videti ovde)

U ovih osam redova „vesti” koje je TV Pančevo emitovalo toga dana krije se apsolutna laž, ali na tako nešto smo od TV Miće navikli; ova „vest” ne pruža odgovore na neka od osnovnih novinarskih pitanja: gde je Stojadinov tačno napadnut, na kojoj adresi, gde je ta blizina (njegove?) kuće, što sugeriše da je Stojadinov nastradao u klasičnoj sačekuši? Kako se zove aktivista jedne opozicione političke stranke i koja je to stranka? Nema ni odgovora zašto je nezaštićeni i nedužni Stojadinov postao žrtvom prekomerne upotrebe sumanute opozicione fizičke sile? Nije objašnjeno ni koliko su ozbiljne povrede Stojadinova, da li su okvalifikovane kao lakše ili teže, niti šta tačno podrazumeva zbrinjavanje? Kako to da se majstor borilačke veštine u odličnoj formi nije branio od napada ovog opozicionog huligana? I kakav to borac treba da bude da bi savladao šampiona? Na kraju, „novinar” Milakov se zadržao na informaciji koju je dobio od samo jedne strane, „oštećenog” Stojadinova.

Lakoverni gledalac ove medijske lakrdije mogao bi, dakle, da pomisli da je nekadašnjeg zlatnog u apsolutnoj kategoriji na planetarnom šampionatu u karateu održanom u Madridu 2002. godine, Predraga Stojadinova, trenutno direktora JKP „Mladost” i naprednjačke ne samo sportske vedete, uglednog građanina, čoveka tihog i mirne naravi, ničim izazvano, bar ne ičim racionalnim, oko 6:20 ujutro jednog sasvim običnog ponedeljka u životu, napalo neimenovano lice u širem centru pitomog i pitoresknog banatskog gradića Pančeva. Pravo je čudo da TV Mića nije, kao u onom starom vicu, opisao da je karatista „dobio batine” tako što je njegovu pesnicu „batinaš” snažno udario svojom nausnicom, toliko da je ona od siline tog udarca pukla, pa je „napadač” na šampiona morao da zatraži intervenciju Hitne pomoći i lekara pančevačke Opšte bolnice, gde su mu hirurzi zašili posekotinu, o čemu postoji validna dokumentacija. „Napadnuti” Stojadinov se danima potom šetao po gradu i Institucijama Sistema sa povezom na šaci i longetom na podlaktici, mora da ga ruka jako bolela od tog udarca tuđom vilicom.

Istina je sasvim drugačija. I, pretpostavljate, sasvim obrnuta od ove zvanične verzije TV Miće, koju je odmah, od reči do reči, preuzeo fantomski medij juznibanat.rs.

Vraćajući se iz treće smene Damjan Novaković (45), radnik „Petrohemije”, parkirao je toga jutra, kao i obično, privatni automobil u onom delu Ulice dr Kasapinovića između ulica Vojvode Bojovića i Žarka Zrenjanina, u šabačkoj mlekari kupio potrepštine i sa kesama u rukama se uputio kući u obližnjoj pešačkoj zoni. U Ulici dr Kasapinovića, na kolovozu naspram kućnih brojeva 7a i 14 presreo ga je muškarac srednjih godina čija je glava bila pokrivena kapuljačom, ali ni ona nije uspela da sakrije crte lica i užareni pogled svetskog šampiona. Nakon nekoliko minuta „neprijateljskog ubeđivanja” oko postova koje je ostavio na svom (!) Fejsbuk profilu prošle jeseni o tome da Stojadinov i Borković baš i ne spadaju u znamenite Pančevce, Novaković je pokušao da prekrati očigledni besmisao daljeg nastavka rasprave i zaobiđe sagovornika, ali je u tom trenutku Stojadinov potegao „čvršće argumente” u vidu svoje gvozdene pesnice čije se kretanje završilo na mekom tkivu Novakovićevog lica. Nakon što se pribrao, Novaković je mogao samo da primeti kako Stojadinov trkom, junački, herojski takoreći, beži sa poprišta sukoba u svoj u blizini, odmah iza ugla parkiran automobil. Baš je čudan taj „džoging” u ranim jutarnjim satima, taj „trening” pod okriljem zimske noći, to „sparingovanje” sa autorom objava čiju sadržinu sujeta šampiona nije mogla da otrpi…

O ovom događaju policijska patrola je uredno sačinila zapisnik, Novaković je u utorak dao izjavu u policijskoj stanici „Jug”, a izgleda da je istu vrstu susreta sa plavima imao i Stojadinov, mada to naš sajt nije mogao direktno da proveri jer je „Karate Kid” izjavio da neće davati izjave do okončanja istrage, pa tako ne možemo ni da saznamo njegovu verziju događaja. Istine radi, treba spomenuti još jednu neistinu iz priloga tzv. TV Pančevo: Novaković nije član nijedne stranke.

Na kraju, postavlja se nekoliko pitanja: pod osnovanom pretpostavkom da ovu akciju nije organizovao Gradski odbor SNS-a predvođen koordinatorom Malovićem, a izvela potčinjena stranačka „paravojna formacija”, nego da je to bio izolovan i samoinicijativan „lični čin” dotičnog (a jeste), kakve će posledice počinitelj incidenta snositi? Ako prođe nekažnjeno, da li će Gradska uprava uputiti poruku da je premlaćivanje neistomišljenika legitimno, dozvoljeno, maltene poželjno? Zašto se sportska javnost još uvek nije ogradila od suludog postupka Stojadinova i osudila njegovo „nesportsko ponašanje”? Zar vrednostima demokratije posvećen deo javnosti treba da čeka da ovakvi slučajevi postanu svakodnevica da bi reagovao? I neće li tada svaka reakcija biti zakasnela? Da li takav čovek, koji po gradu batina (političke i, da tako kažemo, vrednosne) neistomišljenike može da uživa bilo kakvo poverenje bilo kog sportiste i sugrađana? Kakvi su odnosi u lokalnoj zajednici, kada se pesnicama poravnavaju razlike u mišljenju? I da li će Skupština Grada zbog ovog više nego grubog faula smeniti nasilnika sa mesta direktora javnog preduzeća? Ili će on sam shvatiti da je takvo ponašanje nespojivo sa obavljenjem bilo kakve javne funkcije, pa će napustiti direktorsku fotelju na sopstvenu inicijativu i na lični zahtev? Kada će, konačno, odgovornost za rečeno i učinjeno postati korektiv ideje o ničim ograničenom „može mi se” rezonu? Uz sve to, Stojadinov je dozvolio sebi da mu proključa krv usred kampanje za beogradske izbore u kojoj predsednik lično, u pauzama između obilaska beogradskih mesnih zajednica i zaselaka, na onoj drugoj medijskoj propasti, TV Happy, nacionalno-pokrivajućoj sestri Radojičine TV Pančevo, kvalifikuje kao neprihvatljivo i kritikuje navodnu, neproverenu i nedokazanu tvrdnju da je neki oficir Vojske Srbije fizički napao naprednjačke obijače pragova birača na Zvezdari, kojima je otvorio vrata dok su prosili glasove za Malog i Vesića?

Naposletku, vi, roditelji, da li biste svoje dete prepustili siledžiji, da ih uči tajnama karatea i viteštvu u sportu?

(Nastavak, sa novim detaljima, očigledno, sledi…)

Fotografije: Ivana Ogrizović, www.prastanjeuspeha.rs