Pobedimo zagađenje plastikom – Svetski dan zaštite životne sredine 2023.

U velikom smo problemu. Planeta izgleda kao da je umotana u celofan. Pijanista

Svetski dan životne sredine – World Environment Day (WED) je vitalna platforma Ujedinjenih nacija za podsticanje ekološke svesti i akcija za zdravu životnu sredinu i svake godine učestvuju u njemu milioni ljudi u više od 140 zemalja. Ustanovila ga je Generalna skupština UN prvog dana Štokholmske konferencije o čovekovom okruženju koja je održana 5. i 6. juna 1972. godine. Dve godine kasnije, prvi WED je proslavljen pod sloganom „Samo je jedna Zemlja”. Od tada se Dan zaštite životne sredine obeležava svake godine 5. juna i sprovode se različite aktivnosti za podizanje svesti i aktivnosti u vezi zaštite životne sredine. Godine 1987. odlučeno je da se rotiraju domaćini aktivnosti Dana životne sredine.

Obala Slonovače u partnerstvu sa Holandijom domaćin je programskih aktivnosti Svetskog dana zaštite životne sredine 2023. godine sa temom „Rešenja za zagađenje plastikom”, koristeći haštag i slogan #BeatPlasticPollution (pobedite zagađenje plastikom ), naglašavajući potrebu za rešavanjem rastuće krize zagađenja plastikom angažovanijim i bržim delovanjem vlada, kompanija i svih nas.

Zašto je ovogodišnja tema važna?

Zagađenje plastikom je redovno u vestima zbog njegovih katastrofalnih posledica po životnu sredinu i zdravlje ljudi i životinja, a koje detaljnije otkrivaju dokumentarne serije poput Plave planete. Kod nas je novinar Jovan Memedović snimio nekoliko izvanrednih emisija Sasvim prirodno: Dva lica reke Drine za RTS, o zagađenju naših reka plastikom, kada je pokrenuo veslačku ekspediciju rekom Drinom, u nameri da prikaže kako izgleda jedna od najlepših dolina i kanjona u ovom delu Evrope. On je sa još nekoliko prijatelja, veslao kanuima i kajacima od nastanka Drine do ušća u reku Savu, ukupno 350 kilometara.

Međutim, kako je sam rekao, ubrzo se veslačka ekspedicija pretvorila u ekološku patrolu, jer su naišli na ogromnu količinu otpada i plastike koja pluta Drinom. Time je rekao ono što većina ljudi vidi, ali malo ko o tome priča – naša najlepša reka je zagađena. I ne samo ona, već i mnoge druge o čijim blagodetima i potencijalima se govori, ali se obično prećutkuje kakvo je ekološko stanje na njima, a pretvorene su u plutajuće deponije. Oko splavova se taloži smeće, a na društvenim mrežama neretko se nalaze fotografije labudova koji gaze po đubretu na površini vode.

Šta je zagađenje plastikom?

Zagađenje plastikom se odnosi na nakupljanje plastičnog otpada u životnoj sredini. Svake godine se širom sveta proizvede više od 400 miliona tona plastike, od čega je polovina proizvedena sa svrhom da se koristi samo jednom, kao što su plastične kese, slamčice za piće i boce za vodu.Od te količine samo manje od 10 odsto bude reciklirano. Odbačena ili spaljena plastika za jednokratnu upotrebu šteti zdravlju ljudi i svih živih bića na planeti. Uticaj plastičnog zagađenja na divlje životinje i morski život je razoran, pritom zagađuje vodene tokove, oštećuje ekosisteme i najzad, utiče na zdravlje ljudi. Mikroplastika – sitne plastične čestice prečnika do 5 mm – pronalaze svoj put u hranu, vodu i vazduh. Procenjuje se da svaka osoba na planeti unese u svoje telo više od 50.000 plastičnih čestica godišnje. Problem je postao toliko ozbiljan da je sada prepoznat kao globalna kriza i potrebna je hitna akcija za njegovo rešavanje.

Plastični otpad nije biorazgradiv jer se plastika ne raspada. To znači, da je sva plastika koja je ikada proizvedena i koja je završila u životnoj sredini još uvek prisutna u ovom ili onom obliku. Kao rezultat toga, plastični otpad se akumulira na deponijama i vodenim putevima. Odbačena ili spaljena plastika šteti ljudskom zdravlju i biodiverzitetu i zagađuje svaki ekosistem od vrhova planina do dna okeana.

Kako pobediti zagađenje plastikom?

Smanjenje, ponovna upotreba i recikliranje su tri čuvena R – reduce, reuse and recycle, koja pomažu u smanjenju zagađenja plastikom. Da bi se smanjio obim plastičnog otpada, važno je svesti na minimum upotrebu plastike za jednokratnu upotrebu i preći na dužetrajniju alternativu, ali takođe i nastojati da upotrebljena plastika završi u postrojenjima za preradu, a ne na deonijama i u životnoj sredini odakle kroz lanac ishrane dospeva i u organizam čoveka i životinja. Reke se često „ začepe” plastičnim otpadom, uzrokujući poplave i zagađenje. Zato je reciklaža plastičnog otpada ključni korak u smanjenju ovog zagađenja jer smanjuje potrebu za proizvodnjom novih plastičnih proizvoda. Prateći tri R, svi možemo da doprinesemo smanjenju zagađenja plastikom. Na primer, u Škotskoj se primenjuje depozitni sistem za povrat ambalaže. To je sistem u kojem potrošači pri kupovini pića plaćaju dodatni iznos za samu ambalažu koji mogu da povrate pri ponovnom odlasku u prodavnicu ili drugo mesto gde postoji mogućnost povrata novca. Tako se krajnji kupac finansijski motiviše da učestvuje u sistemu. Škotska, koja je je po veličini približna Srbiji, zahvaljujući ovom sistemu pritom godišnje uštedi 12 miliona evra!

Napretkom nauke, vlade i kompanije mogu i moraju povećati i ubrzati akcije za rešavanje ove krize. Vlade svakako mogu pomoći u smanjenju zagađenja plastikom sprovođenjem politike i propisa koji ograničavaju proizvodnju i upotrebu plastike, pogotovo za jednokratnu upotrebu. Podržavajući takvu politiku, možemo podstaći i proizvođače i potrošače da pređu na održivije alternative.

Na Skupštini Ujedinjenih nacija za životnu sredinu održanoj 2022. godine, usvojena je Rezolucija o stvaranju pravno obavezujućeg instrumenta o zagađenju plastikom, uključujući i morsku sredinu, sa ambicijom da se pregovori o ovom aktu završe do kraja 2024. godine. Instrument će biti zasnovan na sveobuhvatnom pristupu koji se bavi punim životnim ciklusom plastike.

Kada otpad postane umetnost

Najkreativniji i najlepši oblik recikliranja su otkrili, naravno, umetnici! Umetnici mogu da koriste bilo koji materijal za stvaranje remek-dela, pa čak i otpad.

Umetnici izražavaju svoje emocije i ideje kroz širok spektar recikliranog stakla, limenki, plastike, CD-a, PET boca itd. da bi stvorili atraktivna dela savremene umetnosti. Reciklirana umetnost, dakle, iako je oblik ekološkog aktivizma, takođe je, u svom umetničkom smislu, sredstvo da umetnici zadovolje svoju žeđ za samoizražavanjem, pa to ovu umetnost čini ne samo lepom, već ovi umetnici svojim delima ukazuju publici da korišćenje ovih materijala u umetničkim delima čuva resurse i smanjuje količinu koja završava na deponijama.

Pored toga, reciklirana umetnost promoviše važnu poruku. Služi kao podsetnik na probleme sa kojima se suočava naša planeta i inspiriše druge da promene svoj životni stil i ponovo koriste svoje predmete na nove, kreativne načine.

Svetski poznati umetnici se bave ovom vrstom umetnosti, kao što su Wim Delvoye, Nick Gentry, Derek Gores, Khalil Chishtee i naravno, mnogi drugi.

Kod nas je svakako najpoznatiji arhitekta i umetnik Andrej Josifovski, poznatiji kao Pijanista. On je prepoznatljiv po svojim instalacijama koje je nazvao „Eko čikica”. To su osam metara visoke čelične konstrukcije, koje svaki put „presvlači” drugim otpadnim materijalom i već treću godinu, postavlja na deponijama sa ciljem da se mapiraju divlje deponije i podiže svest o važnosti edukacije o upravljanju otpadom i čuvanju životne sredine. Inspiracija mu je bila čuveni LEGO čikica jer mu je želja, kako kaže, da se svest o očuvanju životne sredine usmeri na najmlađe. Prvi Eko čikica, obložen kartonom koji se reciklira je bio izložen na deponiji u Bečeju, drugi, od plastike za reciklažu, na deponiji u Dolovu, a ove godine, obložen metalom i odbačenom belom tehnikom, na deponiji kod Inđije. Na nedavno završenom 45. Salonu arhitekture, u kategoriji istraživanje i eksperiment, ovaj njegov poslednji projekat: „Eko čikica – ovaj otpad nije igračka” („ECO figure – This WASTE is NOT a TOY”) je i nagrađen.

Zanimljivo je pomenuti da je Pablo Pikaso bio prvi koji je koristio upotrebljene predmete u svojim radovima. Svoj prvi Le Rêve (san na francuskom) 1908. godine, nacrtao je na kartonskoj podlozi na kojoj je zalepljena etiketa, a 1912. godine pronašao je odbačen konopac i njime uokvirio svoju sliku na platnu Mrtva priroda sa stolicom od trske. Korišćenje ovih predmeta u stvaralaštvu bio je u to vreme potpuno inovativan i revolucionaran koncept. Nešto kasnije, 1942. godine, odao je počast borbi bikova svojom čuvenom skulpturom Glava bika, u kojoj je koristio upravljač i sedište za bicikl.

Zašto je ovaj dan značajan?

Planeta Zemlja je jedini dom za čovečanstvo. Dan životne sredine ima za cilj da naglasi ovu jednostavnu činjenicu sa ciljem da podstakne sve više ljudi da se angažuju na njenom očuvanju. Podizanje svesti o pitanju zagađenja životne sredine je ključno u borbi protiv njega. Kod nas bi trebalo ozbiljno razmotriti otvaranje regionalnih (pod tim se misli na države bivše Jugoslavije) reciklažnih centara, odnosno deponija u koje će biti odvožen otpad i tretiran na pravi način. Do tada, čuvajte i negujte prirodu za lepšu i zdraviju sadašnjost i bolju budućnost.