Većina ispitanika koji imaju prebivalište na teritoriji Južnobanatskog okruga a koji su se odazvali pozivu Udruženja građana za opštu kulturu i slobodno informisanje Omnibus da popune anketu, smatra da je bezbednost novinara i drugih medijskih radnika ugrožena, i da je prvenstveno ugrožavaju predstavnici stranaka na vlasti. Ova organizacija je, naime, u periodu od 20. juna do 12. jula ove godine sprovela svojevrsno istraživanje kako bi se upoznala sa percepcijom bezbednosti novinara i medijskih radnika u Pančevu i Južnom Banatu. Internet anketa, u kojoj je učestvovalo 219 ispitanika, bila je postavljena na našem sajtu i FB stranici, a partnerske organizacije i mediji su preko društvenih mreža pozivali građane da učestvuju u ovom ispitivanju stavova dela javnog mnjenja. Ispitanici, koji su popunili internet anketu, uglavnom su višeg i visokog obrazovanja, srednje životne dobi i stariji, bilo je više žena (55 odsto) nego muškaraca, velikom većinom iz Pančeva (čak 83 odsto). Statističkim rečnikom rečeno, uzorak je iskrivljen jer obuhvata jedan segment populacije, pa se dobijeni podaci ne mogu generalizovati na celokupnu populaciju Južnobanatskog okruga, ali daju dragoceni uvid to na koji način treba nastaviti sa razvijanjem partnerstva sa građanima u cilju zaštite bezbednosti novinara.
Većina ispitanika smatra da je bezbednost novinara i medijskih radnika ugrožena, a prepoznaje i mehanizme koji se u tu svrhu koriste, poput verbalnih pretnji, pretnje imovini, i, u manjoj meri, fizički napadi. Na osnovu rezultata dobijenih u anketi, oni koji tu bezbednost novinara ugrožavaju jesu predstavnici stranaka na vlasti, a oni koji je štite su novinarska udruženja, nevladine organizacije i drugi mediji. Zabrinjavajući podatak do koga se došlo u istraživanju jeste da veoma mali broj ispitanika vidi državne institucije, poput policije i sudova, kao one koji štite bezbednost, a gotovo trećina ispitanika smatra da medijske radnike ne štiti niko. Slična je situacija i kada govorimo o percepciji slobode lokalnih medija. Anketirani građani smatraju da su lokalni mediji u velikoj meri neslobodni, a kao najvernije saveznike medija vide upravo sebe tj. građane, novinarska udruženja i nevladine organizacije.
Kada je reč o sredstvima informisanja, čak 90 posto ispitanika odgovorilo je da informacije prevashodno nalazi na internet portalima i društvenim mrežama. Ipak, kada govorimo o poverenju u ove izvore, situacija se drastično menja. Na pitanje „Kojim izvorima informisanja potpuno verujete?”, čak 21 posto ispitanika je navelo da potpuno veruje samo svojim najbližima, dok svega dva do četiri odsto anketiranih u potpunosti veruje drugim izvorima informisanja. Anketa je takođe otkrila da 42 posto anketiranih uopšte ne veruje u ono što vidi na televiziji, a 32 odsto ispitanika ne veruje u ono što pročita u dnevnoj i periodičnoj štampi.
Kako bismo došli do podataka o bezbednosti novinara i drugih medijskih radnika, čitaoce našeg sajta najpre smo pitali kakav je njihov doživljaj o sopstvenoj bezbednosti. Na osnovu tog pitanja, želeli smo da saznamo da li će osećanje veće ili manje bezbednosti biti slično kao i percepcija bezbednosti novinara i drugih medijskih radnika. Najveći broj ispitanika odgovorio je da se oseća ni bezbedno ni nebezbedno, dok je šest posto anketiranih reklo da se oseća krajnje nebezbedno, a devet posto je onih koji su izjavili da se osećaju krajnje bezbedno. Kada je reč o percepciji bezbednosti novinara, priča je sasvim drugačija. Najveći deo ispitanika rekao je da su novinari i medijski radnici nebezbedni, a samo pet posto anketiranih smatra da su u potpunosti bezbedni.
Čak 81 procenat ispitanika smatra da predstavnici političkih stranaka na vlasti ugrožavaju bezbednost novinara, a slede ih lokalni kriminalci i državni ili opštinski funkcioneri. Sa druge strane, 41 posto anketiranih smatra da novinarska udruženja štite bezbednost novinara, 26 posto smatra da to rade nevladine organizacije, a 22 odsto ispitanika tvrdi da medijske radnike štite zapravo drugi mediji. Zanimljivo je i da je veliki broj ispitanika, čak 32 odsto, rekao da novinarima i medijskim radnicima niko ne štiti bezbednost. Treba dodati i da je samo osam posto ispitanika navelo policiju kao nekog ko štiti bezbednost novinara, a samo četiri posto anketiranih smatra da to radi sudstvo. Kao oblike ugrožavanja bezbednosti, ispitanici prepoznaju verbalne pretnje i pritiske, a u manjoj meri i fizičke napade i pretnje ličnoj imovini i imovini medija.
Sloboda lokalnih medija percipira se na sličan način kao i njihova bezbednost – čak 38 odsto ispitanika vidi lokalne medije kao krajnje neslobodne, a samo četiri odsto anketiranih smatra da su lokalni mediji u potpunosti slobodni. Slobodu medija, kao i bezbednost novinara, a na osnovu rezultata ankete, najviše ugrožavaju predstavnici političkih stranaka na vlasti i u tome je saglasno 90 posto anketiranih. Isto kao i kada je reč o zaštiti bezbednosti novinara, 41 odsto učesnika istraživanja smatra da slobodu lokalnih medija brane novinarska udruženja, a slede ih nevladine organizacije i obični građani. Na sva pitanja na kojima je zbir procenata veći od sto, postojala je mogućnost davanja dva odgovora.
Istraživanje je pokazalo da su, za razliku od donatorske zajednice ili političko-ekonomske elite, građanima slobodni i bezbedni mediji stalan interes. Zbog toga se može slobodno reći da upravo na tom polju mediji-građani treba razvijati najsnažnije odnose i partnerstvo.
Ovaj tekst je proizveden uz finansijsku podršku Evropske unije. Njegov sadržaj je isključiva odgovornost Udruženja građana „Omnibus” i ne odražava nužno stavove Evropske unije.
Projekat „(Ne)bezbednost novinara u Pančevu i južnom Banatu” podržan je u okviru programa podrške „Safejournalist.net”.
