Prethodni deo teksta možete pročitati ovde
Akteri
Ostvarivanje preporuka u realnom životu nastalo bi kao posledica vibrantne komunikacije različitih aktera društvenog života koji su na različite načine uključeni i po različitim osnovama zainteresovani za realizovanje omladinskih politika. Taj zamišljeni presek skupova aktivnosti donosioca odluka u lokalnoj zajednici, entiteta koje utiču na formiranje javnog mnjenja, učitelja, diplomatskog osoblja, trebalo bi da znatno podigne nivo kvaliteta života i zadovolji set potreba omladine u oblasti javnog informisanja, i kao kreatora i kao „potrošača” informacija. Na ovom nivou istraživanja, kao takvi su, na osnovu opisa ovlašćenja, nadležnosti i svrhe postojanja, kao i do sada registrovanih aktivnosti u javnosti, prepoznati:
Ambasade (Nizozemske, Rumunije, Severne Makedonije i Francuske, kao i ambasade zemalja koje podržavaju medijske projekte);
Vlada Autonomne Pokrajina Vojvodine
Vlada Republike Srbije (prema trenutnom sastavu Vlade, to su ministarstva informisanja i telekomunikacija; kulture; prosvete; turizma i omladine);
Gradska uprava (Gradsko veće, posebno većnici zaduženi za obrazovanje, i za kulturu i omladinu; Kancelarija za mlade; Komisija za ocenu projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja; Komisija za vrednovanje programa i projekata od javnog interesa u oblastima omladinskog sektora; Komisija za vrednovanje projekata/programa iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja; Odeljenje za podršku projektima; Savet za mlade);
Evropska unija (Fondovi Evropske unije namenjeni obrazovanju i mladima);
Zbratimljeni gradovi (Bulonj Bijankur u Francuskoj, Zanštat u Nizozemskoj, Kumanovo u Severnoj Makedoniji i Rešica u Rumuniji);
Medijsko sklonište Pančevo (i medijska skloništa u drugim gradovima u Srbiji);
Nacionalna služba za zapošljavanje (Filijala u Pančevu);
Nezavisni intelektualci (ugledni novinari iz drugih sredina, teoretičari medija, komunikolozi, stručnjaci za različite oblasti povezane sa novinarstvom (provera činjenica, grafički dizajn, računarstvo, fotografija…) i komunikologijom (propaganda, medijske manipulacija, medijska pismenost), filmski reditelji…)
Novinarska udruženja (reprezentativna, u Beogradu, Novom Sadu i u regionu, ali i novinarske inicijative u drugim sredinama);
Obrazovne ustanove (osnovne i srednje škole u Pančevu, zbratimljene škole i Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu);
Redakcije profesionalnih medija u Pančevu (iako autor preporuka ima stav po ovom pitanju, ali nije oportuno licitirati) i Beogradu;
Redakcije omladinskih medija na rumunskom jeziku (Bucuria Copilor) i na makedonskom jeziku (Sonce) u Pančevu;
Redakcije omladinskih medija u zbratimljenim gradovima;
Regulatorna tela (Regulatorno telo za elektronske medije);
Samoregulatorna tela (Savet za štampu);
Specijalizovani novinarski entiteti (Novosadska novinarska škola);
Ustanove kojima je Grad Pančevo osnivač (Dom omladine Pančevo, domovi kulture u selima, Tursitička oganizacija);
Ustanove za neformalno obrazovanje (Regionalni centar za talente „Mihajlo Pupin”);
Udruženja građana, nevladine organizacije (Građanska akcija Pančevo, UG za opštu kulturu i slobodno informisanje „Omnibus”, Pančevački centar za borbu protiv side KOMPAS, SINHRO hub, Unija srednjoškolaca) i fondacije (Lokalna fondacija Pančevo i fondacije koje podržavaju medijske projekte);
I za sada nepoznat broj drugih već postojećih aktera koji do sada nisu praktikovali medijske aktivnosti i onih koji će se tek okupiti s namerom da se na bilo koji način uključe u medijsku scenu.
Štamparije (u Beogradu);
Finansiranje omladinskih medijskih aktivnosti
Ove aktivnosti moguće je finansirati iz više različitih izvora, čime bi se obezbedila njihova raznovrsnost i održivost, a dodatne dobre posledice komunikacije unutar donatorske zajednice mogu dovesti do novih projekata i rezultata koji imaju ishodište u ostvarivanju javnog interesa i opšteg dobra, a koje trenutno ne možemo ni da pretpostavimo. Izvori finansiranja su, dakle:
Budžet Grada Pančeva:
1) Redovna sredstva namenjena aktivnostima Kancelarije za mlade;
2) Sredstva namenjena konkursnom sufinansiranju projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja, tako što bi 20 odsto sume bilo rezervisano za projekte namenjene informisanju mladih;
3) Sredstva namenjena konkursnom su/finansiranju programa i projekata od javnog interesa u oblastima omladinskog sektora, tako što bi 20 odsto sume bilo rezervisano za projekte jačanja kadrovskih i materijalnih kapaciteta omladinskih organizacija koje rade na informisanju mladih.
4) Sredstva namenjena konkursnom sufinansiranju projekata/programa iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, tako što bi 10 odsto sume bilo rezervisano za projekte namenjene informisanju mladih i za projekte jačanja kadrovskih i materijalnih kapaciteta omladinskih organizacija koje rade na informisanju mladih.
Ako se/kada se budu pojavili omladinski mediji i/ili kada budu dovoljno ojačali kapaciteti omladinskih redakcija u tradicionalnim medijima, treba razmišljati o pokretanju zasebnog konkursa za finansiranje medijskih projekata namenjenih mladima.
Budžet Doma omladine i domova kulture u selima: Osim novčanh sredstvava, ostvarenih iz dotacija Grada Pančeva ili sopstvenim programima, ove ustanove mogu da doprinesu realizaciji ovih smernica besplatnim ustupanjem resursa kojima raspolažu – prostorom, tehnikom, angažmanom zaposlenih, uspostavljanjem kontakta sa svojim saradnicima van Pančeva i sela, saradnjom u realizaciji zajedničkih programa…;
Konkursi koje raspisuju ministarstva Vlade Republike Srbije i sekretarijati Vlade Autonomne pokrajine Vojvodine, kao i konkursi koje raspisuju ambasade, donatori, fondacije, domaća i regionalna novinarska udruženja i drugi finansijeri, na koje mogu konkurisati Grad Pančevo, udruženja građana i nevladine organizacije i škole;
Projekti namenjeni obrazovanju i mladima koje podržava Evropska unija, program Erasmus i drugi finansijeri (aktivna uloga gradskog Odeljenja za podršku projektima) na koje mogu konkurisati Grad Pančevo, udruženja građana i nevladine organizacije i škole.
Projekti namenjeni jačanju kapaciteta medija koje dobiju udruženja građana i nevladine organizacije na konkursima;
Sopstveni prihodi aktera, ako ih bude i ako naplata roba i usluga bude principijelna i po umerenim cenama. U principu, svi programi bi trebalo da budu besplatni za korisnike i učesnike, a realizatori treba da budu pristojno nagrađeni za svoj rad.
Nulto stanje informisanosti
Kao prvu, uvodnu aktivnost u realizaciju ovih smernica, trebalo bi obaviti opsežno istraživanje na reprezentativnom uzorku stanja (ne)informisanosti mladih ljudi, koje bi dalo odgovor na pitanja koliko su mladi prosečno informisani, koji su im izvori informisanja, za koje teme ispoljavaju interesovanje, da li prate medije i koje, da li u tim medijima pronalaze sadržaje koji ih zanimaju, koliko su zadovoljni medijskom ponudom, koji sadržaji u medijima koje prate izostaju, u koje medije imaju poverenja, da li prepoznaju teorije zavera i medijske manipulacije, na koji način društvene mreže utiču na njiihovu informisanost, ali i na stavove i ponašanje… i sva druga koje stručni istraživači procene da bi mogla da daju odgovore o nultom stanju informisanosti mladih u Pančevu. Jer, neinformisana ili pogrešno informisana mlada osoba ne može da produktivno funkcioniše ni u jednoj oblasti omladinskog života – izazovima odrastanja, očuvanju zdravlja, praktikovanju rekreacije, obrazovanju, zapošljavanju, kulturi, bezbednosti i izbegavanju sukoba sa zakonom, volonterizmu i građanskom aktivizmu, ekologiji i održivom razvoju, doživljaju interkulturalizma, korišćenju slobodnog vremena, i učešću u donošenju odluka.
(U sutrašnjem nastavku: Strateško planiranje, Informisanje mladih na selu, Neformalno obrazovanje, Omladinsko novinarstvo u osnovnim i srednjim školama, Vršnjačka edukacija, videti ovde)
Preporuke su pisane kao aktivnost projekta Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj” u čijoj realizaciji je partnerski učestvovao i sajt PanPress, uz pokroviteljstvo Kraljevine Švedske
