Profesorski „greh” i naprednjačka kazna

Nema znakova da su predstojeći izbori za savete mesnih zajednica u opštini Bela Crkva podigli političku temperaturu. Nema onih kafanskih pitalica „Ko će koga”. Zašto, pitamo jednog građanina: „Zašto? Zato što su kandidati sve ‘moj do moga’”. Dušan Anukić, odbornik LSV-a ovako objašnjava situaciju: „Vladajuća SNS je sve učinila da izbori budu gotovi i pre nego što su počeli. Tek dva dana uoči raspisivanja obavešteni smo o proceduri za kandidovanje. Dakle, nemoguća misija.” Talase u „banatskoj Veneciji” digao je jedan drugi slučaj. Odbijanje dve profesorke ovdašnje Gimnazije da budu šrafovi u lokalnoj naprednjačkoj botovskoj mašineriji. Čak i pod pretnjom otkaza. Slučaj koji je, ovih dana, medijska top tema u južnom Banatu i šire.

Zato smo „trbuhom za informacijom” u Beloj Crkvi. Subota, 14. septembar. Gradski park gde se u pet do podne okupilo stotinak ljudi da bi protestovali u znak podrške profesorkama Mariji Stanković i Mirjani Mitrović. Prva je dobila otkaz kao predavač Engleskog jezika. Druga, matematičarka, nije baš dobila otkaz, ali joj je radni status doveden u pitanje. I – zdravlje!, pokazaće redovi koji slede. A sve zato što nisu htele da kleknu pred naprednjački oltar i komentarima na društvenim mrežama hvale Vučića i SNS. Pokretač protesta je novinar Stefan Cvetković. Za njega nema dileme da iza maltretiranja prosvetnih radnica stoji lokalni naprednjački establišment koji on naziva „organizovanom kriminalnom bandom”.

A kakva je uloga Gimnazijskih vlasti (pod krovom Gimnazije je i Ekonomska škola prim. nov.). Po svedočenju profesorke Marije Stanković, uprava škole je samo, rekli bismo, batina u ruci opštinskih čelnika. Ako smo dobro razumeli njenu priču, ugovor o radu nije joj obnovljen posle pet punih godina prosvetarskog službovanja, jer nije htela da bude naprednjački bot – onaj koji piše komentare podrške SNS-u. Kaže da njen status profesorke Engleskog jezika nije bio doveden u pitanje, sve dok nije došlo do smene direktorke. Umesto Mirjane Pančić Bužek, koja je odstupila zbog pritisaka naprednjaka, prvi čovek je sad Adela Stanković, članica SNS-a. Otad je Marija počela da dobija „prijateljske savete”, kako bi bilo dobro da se, kad je reč o produženju radnog statusa, obrati Darku Bogosavljeviću, predsedniku Opštine. Kakve veze ima on sa mojim prosvetnim angažmanom, pitala se Marija. Ima, ima… itekako. Kako nije pristala da botuje (doduše nisu joj tražili da se učlani u SNS), kad se vratila sa godišnjeg odmora saznala je da joj ugovor o radu nije produžen. Dobiće samo dopis od direktorke da je njeno diskreciono pravo koga će da zaposli na mestu predavača Engleskog jezika. I tako Marija je odbranila pravo da bude „svoj čovek”, ali je morala da kaže „gudbaj” svojim đacima.

I drugi slučaj, gotovo manijačkog nastojanja vladajuće stranke da sve i svakog stavi pod totalnu kontrolu je ilustrativan. Mirjana Mitrović, profesorka matematike, kaže da je odlučno odbila poslušnički odnos. Da se pretvori u (ro)bota Vučićeve internetske vojske. Da prisustvuje stranačkim poselima. Kaže njena deviza je „misli svojom glavom”. Tako podučava i đake. Nije joj zaboravljeno i da je bila učesnik opozicionih protesta. Onda su do nje doprili glasovi iz čaršije da je pred otkazom . Kaže to nije čula u školi od direktorke i zaposlenih, ali neki, dobro obavešteni, znali su da joj visi nad glavom Damoklov mač gubljenja posla.

„To za mene nije bio politički problem, dok nisam otkrila da sam trudna.” Potonji događaju tekli su ovako: Doktorka ginekolog otvara joj bolovanje 29 avgusta. Mirjana potvrdu odnosi u školu. Mislila je „da je stvar tako rešena”. Da je na tretmanu održavanja trudnoće. Za 2. septembar imala je drugi zakazan pregled. Ali doktorka joj javlja da dođe 30. avgusta. I zaključuje joj bolovanje. Rečeno joj je da od 31. avgusta neće imati zdravstveno osiguranje. Kako? Zašto? „Pa, ja sam trudnica”, kaže Mirjana. Ali po njenoj priči doktorka je neumoljiva. Zaključuje joj bolovanje, sa napomenom da će opet da joj produži. Dakle, Mirjana Mitrović je bila na održavanju trudnoće samo dan. Tog 30. avgusta Nastavničko veće Gimnazije njene časove raspoređuje drugima. Njenog imena nema u rasporedu časova.

Istog dana joj je pozlilo. Zbog znakova koji su ukazivali na njeno teško zdravstveno stanje prebačena je u Vršac. U bolnici provodi 12 dana. Istina, kažu u njenoj porodici, ona nije dobila otkaz. Dobila je aneks ugovora o produženju ugovora o radu. Dodaju, retroaktivno. Sumnjaju da je to učinjeno posle saznanja da je imala teške zdravstvene probleme posle zaključenog trudničkog bolovanja. Da li je to bio rezultat neke sprege između zdravstvenih radnika u Domu zdravlja i školskih vlasti da naškode profesorki Mitrović zbog njenog odbijanja da botuje, teško je reći. Usput, Zakon o radu maksimalno štiti trudnice bez obzira u kakvom su radnom statusu. Zbog sumnje da joj je ugrozila zdravlje, porodica Mirjane Mitrović podnela je krivičnu prijavu protiv ginekološkinje Doma zdravlja dr Suzane Mitić.

Tog 14. septembra kad su građani solidarni sa profesorkama šetali gradom, dok su gimnazijalci nosili pano „Botovi pucajte , mi i dalje držimo čas”, ispraćeni su sa ulica bez znakova podrške prolazećih i šetajućih. A kako na „slučaj dve profesorke” gledaju u institicijama sistema. Dva dana posle protesta tražimo direktorku Gimnazije. „Neće dolaziti danas do kraja radnog vremena”, čujemo sa druge strane žice. Stari prepoznatljiv štos. Istog dana šaljemo elektronsko pismo Adeli Stanković, direktorki. Molimo je za njeno viđenje slučaja dve profesorke. Prošlo je dva dana. Nema odgovora, iako smo ostavili broj telefona.

Idemo dalje. Zovemo Valentinu Surudžija, opštinsku prosvetnu inspektorku. Pitamo, da li ima mesta i njenoj nadležnosti. Ima, odgovara. Ali mora da se konsultuje sa nadređenima, sa načelnikom Opštinske uprave. Načelnik Miroslav Šinžar nam kaže da nema potrebe za njegovom saglasnošću. Dakle, inspektorka i bez njegove dozvole može da reaguje. Prenosimo joj to. Ona nam odgovara da joj se javimo u utorak, 17. septembra. Želi još jednom sve da proveri. Javljamo se. Inspektorka potvrđuje nadležnost, ali dodaje da nema nikakve incijative, predloga i zahteva za njenim angažovanjem. I? Pa neće ništa preduzimati. Ostaje pitanje zašto nije postupila po saznanju da se desilo „to i to”. Valjda to piše u opisu njenog posla.

Profesorka Marija Stanković razmišlja da spakuje kofere i iseli se sa porodicom iz Bele Crkve. Mirjana Mitrović, posle svega što joj se dogodilo, živi pod stresom. I čeka bebu.