RTV Pančevo: Simbol hrabrog novinarstva devedesetih potonuo u laži i hajke na neistomišljenike

Već na osnovu letimičnog pogleda na Kodeks novinara Srbije, jasno je da se radi o neprofesionalnom i neetičkom izveštavanju. U prilozima je vidljiva naklonost jednoj političkoj opciji, dok se druga diskredituje. Cenzolovka je pisala o tome da su zaposleni na Radio-televiziji Pančevo morali da potpišu pristupnicu Srpskoj naprednoj stranci, te da je novinar RTV Pančevo Miroslav Milakov 18. aprila 2015. godine izabran za predsednika Saveta za informisanje Srpske napredne stranke. Nakon privatizacije, u avgustu 2015. godine, postao je glavni urednik RTV Pančevo.

Predsednik Gradskog odbora SNS Željko Sušec za Cenzolovku kaže da Savet za informisanje više ne postoji, već da u stranci funkcioniše internet tim, koji nema predsednika.

Kodeks novinara Srbije propisuje da je „otvoreno zalaganje za jednu političku stranku ili opciju“ nespojivo sa novinarskom profesijom, kao i „rad u PR i marketinškim agencijama, agencijama za lobiranje, državnim organima i institucijama, kao i političkim partijama“.

Poznata po odličnim novinarima i kritičkom stavu za vreme Miloševićevog režima, kada se sa pažnjom pratila i u Beogradu, Radio-televizija Pančevo u širim nacionalnim okvirima postala je ponovo prepoznatljiva 2017. godine, ali po seriji priloga protiv Stanke Simonović, predsednice Višeg suda u Pančevu.

Kampanju protiv nje Radio-televizija Pančevo pokrenula je nakon što je Stanka Simonović poništila presudu Osnovog suda u Vršcu protiv Stefana Cvetkovića, novinara koji je po tužbi tri naprednjačka funkcionera osuđen na dve godine i tri meseca zatvora, i na novčanu kaznu od 2,15 miliona dinara.

Tada je Visoki savet sudstva ocenio da je „grubim narušavanjem samostalnosti i nezavisnosti sudija kao najviših ustavnih garancija direktno napadnut ustavni poredak Republike Srbije i izvršeno ometanje pravde, kao krivično delo propisano Krivičnim zakonikom Srbije“.

Sve se završilo na osudama, dok je Radio-televizija Pančevo nastavila da emituje priloge o sudiji Stanki Simonović.

Žrtva mizoginih i seksističkih priloga bila je poslanica Narodne skupštine Marinika Tepić, koja je zbog ovakvih sadržaja u prilogu pod naslovom „Ljubavni dvojac Marinike Tepić“ od 13. juna 2017. godine, podnela pritužbu poverenici za zaštitu ravnopravnosti Brankici Janković, kao i Komisiji za žalbe Saveta za štampu.

Stanka Simonović i Ružica Beč, bivša direktorka PU „Dečja radost“ Pančevo, tužile su RTV Pančevo zbog neprofesionalnog izveštavanja.

Od Regulatornog tela za elektronske medije (REM) pokušali smo da dobijemo odgovor na pitanje da li je i koliko prijava podneto protiv RTV Pančevo u poslednje tri godine, te kako su one rešene, ali do zaključenja teksta nismo dobili odgovor.

Sudeći po spisku medija kojima je izrečena mera upozorenja ili opomene, dostupnim na sajtu REM-a, Radio-televizija Pančevo od 2015. godine do danas nije snosila nikakve sankcije za neprofesionalno izveštavanje.

GRAĐANI TREBA DA BOJKOTUJU MEDIJE KOJI LAŽU
„Većina medija je stavljena u službu vlasti jer njihov opstanak zavisi od takvog funkcionisanja. Mediji se moraju izmestiti iz pozicije služenja posebnim interesima vlasti i medijskih vlasnika u poziciju služenja javnim interesima. Novinari moraju poštovati profesionalna i etička pravila i gađanima pružati one informacije koje će im pomoći da shvate realne procese u društvu i povoljne i nepovoljne aspekte opcija za njegov razvoj. Samo profesionalizam u javnom interesu, a ne partikularnim političkim i ekonomskim interesima, može doneti kredibilitet domaćim medijima“, smatra Jovanka Matić.

Ona ističe da građani i građanke mogu doprineti osvajanju medijskih sloboda kroz bojkotovanje medija koji lažu, izmišljaju, prećutkuju, lakiraju i krše etička pravila novinarstva i kroz ekonomsko pomaganje medija koji neguju profesionalno i odgovorno novinarstvo.

„Građani nisu u fokusu današnjih domaćih medija. Oni su više dekor za sporedne teme, posebno na televiziji. Mediji moraju uspostaviti intenzivniju i direktnu komunikaciju sa svojim korisnicima, što im omogućuju moderne tehnologije“, smatra Jovanka Matić.

Ona dodaje da građani shvataju da je ugrožena njihova mogućnost – iako je to prvenstveno njihovo pravo – da dobijaju pouzdane i sveobuhvatne informacije o svemu što se u društvu događa, a što utiče na njihovo poimanje sveta, sebe samih i odluka koje donose u svakodnevnom životu.

Progon i diskriminacija se odomaćili

Poslednja u nizu je hajka protiv novinara Nenada Živkovića, o kojem je do sada objavljeno šest priloga autora Miroslava Milakova, urednika RTV Pančevo, u kojima se Živković naziva pogrdnim imenima i optužuje bez dokaza.

Od Milakova smo zatražili komentar na pomenute priloge, kao i osvrt na uređivačku politiku RTV Pančevo, ali on nije odgovarao na pozive i poruke.

Za Tamaru Skrozzu ovi medijski sadržaji su „prostački, uvredljivi i urađeni protivno svim profesionalnim standardima, odredbama Zakona o javnom informisanju i Kodeksu novinara Srbije“.

„Njihov je jedini cilj diskreditacija kolege Živkovića. U tom smislu, ovo je već mnogo puta viđen način proganjanja novinara koji javno iznesu bilo šta što se ne sviđa rukovodstvu ili aparatčicima vladajuće stranke. Laži, primitivan rečnik, otvorena politička kampanja, progon i diskriminacija potpuno su odomaćene pojave na srpskoj medijskoj sceni, a kolega Živković, nažalost, nije ni prvi ni poslednji koji to doživljava“, ocenila je Skrozza za Cenzolovku.

Ona navodi da u ovakvom izveštavanju „nema nikakvog javnog interesa – kako god definisali taj inače problematičan pojam“.

„Čim imamo posla sa ovakvim medijskim sadržajem, gubi se svaka potreba za debatom o eventualnom javnom interesu. Ovo je samo i jedino bezočna politička kampanja i poziv na progon čoveka koji je počinio greh koji se u Srbiji skupo plaća – rekao je šta misli“, ističe naša sagovornica.

Za ovakvo izveštavanje posledica po medij nema, kaže Skrozza, pošto u „državi nema normalnog regulatora elektronskih medija, baš kao ni ministarstva koje bi se bavilo primenom medijskih zakona“.

„Jedine posledice, i to u vidu narušavanja porodičnog mira i lične sigurnosti, osetiće – opet nažalost – samo Nenad Živković“, zaključuje ona.

Ovakve medijske sadržaje plaćaju građani i građanke Srbije, jer se RTV Pančevo delom finansira preko konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja. Tako su na gradskim konkursima 2016. godine dobili 16,5 miliona od ukupno 33,3 miliona dinara koji su dati medijima, godinu dana kasnije preko tri agencije dobijaju 14,8 miliona, a prošle godine u kasu se slilo 14,2 miliona. Novac su dobijali i u drugim opštinama.

LJUDI SU NAM VEROVALI
Tokom bombardovanja 1999. godine Radio-televizija Pančevo je u jednom trenutku bila glavni izvor informisanja i u Beogradu, u vreme kada su i Studio B i B2 zatvarani. Kadrove prvih bombi palih na fabriku „Utva“, koje su zabeležili snimatelji i novinari RTV Pančevo, emitovao je i Sky News.

„Bila su to dragocena iskustva. Politička situacija je bila takva da je bilo moguće u odnosu na tadašnju republičku vlast biti potpuno otvoren, slobodan i zauzimati drugu stranu. Ljudi su nam verovali, i s pravom su imali poverenje u nas, jer nismo ništa krili. Tada je bilo ključno poverenje koje smo gradili godinama, i zbog toga smo i pored povremenih pritisaka bili tvrdi u tome da ga odbranimo“, priseća se Vukašinović.

Sirotinja od novinarstva

Gotovo svakoga dana na portalu RTV Pančevo moguće je naći bar po jedan prilog u kojem se diskredituju neistomišljenici, udarne vesti čine predsedničke aktivnosti i „uspesi“ naprednjačke vlasti, sa tek nekoliko lokalnih vesti.

Kako je RTV Pančevo, nekada servis građana i građanki Pančeva, simbol slobodnog i profesionalnog novinarstva, upao u propagandističku provaliju?

Za Jovanku Matić, naučnu saradnicu Instituta društvenih nauka, ovo je primer tragične sudbine medija sa slobodarskom tradicijom.

„Postali su perjanica režimskog novinarstva upregnutog u blaćenje kritičara vlasti i rada na onemogućavanju formulisanja političke alternative. RTV Pančevo je dobar primer zloupotrebe procesa privatizacije koja je planski rađena tako da se uspostavi partijska kontrola nad medijima i da se i kadrovski veže za vladajuću partiju. Ovaj medij je poznat po direktnom uslovljavanju zapošljavanja novinara primanjem članskih karata SNS od strane partijskog kadrovika postavljenog za glavnog donosioca odluka. Ekstremne mere za ekstremno obuzdavanje slobodarskog potencijala. Novinari ovog medija zaista ne zaslužuju da se smatraju novinarima, ali publika treba da se angažuje da pomogne druge medije i novinare u Pančevu koji dostojanstveno brane svoju profesiju“, ocenjuje Jovanka Matić za Cenzolovku.

Problem današnjeg senzacionalističkog novinarstva Dragan Vukašinović, dugogodišnji novinar RTV Pančevo, sada dopisnik RTV-a, vidi u neuspeloj privatizaciji.

„Vlasnik se rukovodi samo profitom, i zarad toga je spreman da se oslobodi svega – i profesionalnih standarda, etike, zaposlenih. Novinarstvo se svelo na kopi-pejst, zapošljavaju se mladi ljudi koji ne znaju mnogo o poslu, koji su malo plaćeni i lako je njima manipulisati. Oslobodiš se velikog broja zaposlenih, ostaviš ono što ti je najnužnije, i na kraju dobiješ sirotinju od novinarstva“, ocenjuje Vukašinović.

On svedoči da se od 1997. do 2011. godine, koliko je proveo na RTV Pančevo, jedno vreme i kao glavni urednik radija, ali i televizije, praktikovalo profesionalno, istinito i slobodno novinarstvo.

Ipak, kako kaže, nisu svi novinari bili spremni da iskažu svoj stav. Smatra da ne bi trebalo idealizovati prošlost, ali dodaje da su ta vremena ipak bila mnogo bolja nego današnja.

„Sve vlasti koje su se promenile u tom periodu nastojale su da na ovaj ili onaj način utiču na uređivačku politiku, i svaka vlast je imala popust. Ali to nikada nije bio veliki popust, i pritisci nisu bili toliki da nismo mogli da se izborimo sa njima. Znali smo da se suprotstavimo, da uđemo u sukob zbog toga što smo radili svoj posao, zbog čega smo trpeli i posledice“, priča Vukašinović.

Prema njegovim rečima, urušavanje Radio-televizija Pančevo počinje 2011. godine. Medij u koji je decenijama ulagano mnogo truda, obuke, materijalnih sredstava da bi se to podiglo na što viši nivo, sada ne liči na sebe, zaključuje Vukašinović.

Nakon privatizacije, ovu medijsku kuću napustili su gotovo svi dugogodišnji novinari i snimatelji. Redakciju danas čini svega desetak novinara i nekoliko snimatelja. Zarade kasne po šest meseci. Na radiju je ostalo samo par emisija i jedna novinarka, a lokalne vesti zastupljene su još jedino u jutarnjem programu.

Građani i građanke su nekad znali kome da se obrate ukoliko imaju neki problem, i često su takvi problemi i rešavani. Znali su i da postoji medij koji pouzdano i istinito informiše javnost, kojoj bi trebalo i da služi. Problemi više nisu poželjni u novoj programskoj koncepciji.

Bitka za slobodu javne reči je svakodnevna, smatra Dragan Vukašinović i poručuje da svaki pojedinac mora da se izbori za ono što želi, jer to niko drugi neće uraditi za njega.

SPREČI HAJKU, PROBUDI REM
Slavko Ćuruvija fondacija i Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) pokrenuli su 2. marta akciju pod nazivom „Spreči hajku, probudi REM”. Oni su pozvali građane da Regulatornom telu za elektronske medije (REM) podnesu prijave protiv Televizije Pančevo zbog sistematske hajke koju taj medij sprovodi protiv novinara portala Pančevo Si Ti (pancevo.city) Nenada Živkovića. Do trenutka objavljivanja ovog teksta akciju je podržalo 284 građana i građanki. Prijave se mogu ispuniti OVDE.

Preuzeto sa: Cenzolovka.rs