Saga o parku u Banatskom Brestovcu

Park u centru Banatskog Brestovca je mesto na kome su se generacije mladih okupljale i kome je svaka generacija dala neki svoj pečat. Devedesetih godina prošlog veka jedna klupa je čak dobila i ime. Zvala se Mars. Simbolično, Mars je okupljao one koji su bežali od ružnih dešavanja u tom periodu i stvarali svoju marsovsku atmosferu. Muzika, druženje, šala, muvanje, svega je bilo na Marsu. Taj park je imao bujnu vegetaciju, žbunje, drveće sa krošnjama, i bio je dobro koncipiran. Imao je nekoliko ulaza, jer se nalazio u slopu prostora nekadašnje katoličke crkve koja je dominirala u centru sela, a koja je srušena nakon Drugog svetskog rata. Taj destruktivni momenat sada je prenesen na park. Sujeta kao jedan od glavnih nosilaca bezumlja i agresije dovela je do uništenja ovog parka u centru sela, koji je odolevao mnogim prethodnim nosiocima „funkcija” zaduženim za uređivanje tog parka i održavnje čistoće sela. Sve do momenta dok na čelo preduzeća JKP „Kombrest” nije došla, kao v. d. direktorica, Tatjana Cvetanović…

Seča na osnovu rešenja starog dve godine

Najbrojniju populaciju ptica na ovoj lokaciji čine gačci. Želja da se oni unište je bila veća i jača od zakona koje propisuje Republika Srbija. Najveći greh tih ptica je što su crne boje, što proizvode ružan zvuk i fekalno se prazne sa grana po parku. Otkud toliki Gači u parku koji tendenciozno zadaju strašne muke tada v. d. direktorici, a sada pravoj direktorici Tatjani Cvetanović, to pitanje ona naravno nije postavila. Odgovor je vrlo jednostavan. Zbog nezakonite seče obodnih šuma, uništavanjem staništa oko sela, gačci su se preselili na koncentrisano drveće u centru parka i tu formirali zavidno veliku koloniju. Neupućena i nestručna v. d. direktorica predvodnica ne zna da su gačci izuzetno bitni za ekološku nišu faune ptica, jer se u njihova gnezda naseljavaju strogo zaštićene vrste ptica, na prvom mestu ptice grabljivice, sova mala utina, vetruška i noćna vetruška. One čuvaju svoj deo ravnoteže u ekosistemu – grabljivice se u lancu ishrane prvenstveno hrane glodarima. Mada i taj nemili, ružni, crni, graktavi gačac je Zakonom zaštićen.

U proleće 2019. godine, nestručna lica zaposlena u tom preduzeću, predvođena direktoricom jurišnicom – nastavnicom ruskog jezika i njenim administrativnim borcima, sumanutom su i nestručnom sečom stabala i grana ozbiljno oštetili park i doveli u opasnost sve ptice koje ga nastanjuju. Oni su taj čin pravdali Rešenjem od 21. aprila 2017. godine, u to vreme starim dakle dve godine, ali kada Rešennje izda Sekretarijat za inspekcijske poslove grada Pančeva, Odeljenje za komunalne poslove, pa ga još potpiše komunalna inspektorka Viktorija Malajmare, ono traje večno, toliko večno da njegovo izvršenje možemo očekivati za narenih dvadeset godina, jer je ono jednom izdato i potpisano.

Pomenuto Rešenje komunalne inspektore Viktorije Malajmare nalaže da JKP ,,Kombrest” u roku od trideset dana od dana dostavljanja tog Rešenja, izvrši uklanjanje suvih i trulih stabala lišćara i četinara kao i orezivanje – formiranje krošnji preraslih stabala koja se nalaze na javnoj površini u centru Banatskog Brestovca. Tim Rešenjem su seoski komunalci mahali, popunjavali prostor na Facebook-u, kako imaju sve crno na belo. Tada na scenu stupa v. d. direktorica koja po svom nahođenju bez stručnog nadzora kreće u akciju ogoljavanja parka, sve pod sloganom da neka grana decu ne pobije i kako bi onemogućila gačce da se prazne u svom prirodnom okruženju, jer tako prljaju i uništavaju parkovski inventar koji je drastično smanjen po volji v. d. direktorice da omladina ne bi premeštala klupe i kante. Epilog svega je park pun stubova od stabala koji će za nekih par decenija možda izrasti u krošnje. Da apsurd bude još veći, na ono preostalih stabala još ima gačaca, tako da nisu uspeli da unište čitavu koloniju koja je tu bila nastanjena. Ni tada, ni jedna ni druga od dotičnih gospođa nisu bile upućene da je u periodu od 1. marta do 31. jula zabranjeno uništavanje staništa faune ptica, jer je to period u kojem se ptice gnezde i izvode mlade ptiće.

Aktivisti Udruženja ,,Zeleni most” su 10. aprila 2019. godine sprečili dalje uništavanje parka. Oni su se obratili Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine, inspektorki Lidiji Hornjik, kao i Pokrajinskom Zavodu za zaštitu prirode koji je na poziv pokrajinske inspektorke poslao dr Slobodana Puzovića, da daju stručno mišljenje. Oni su konstatovali prisustvo više vrsta zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta ptica čija su staništa ovom sečom ugrožena i uništena. Pored pomenutih grabljivica, tu su i seoski detlić i velika senica.

U izveštaju stručnog nadzora napominje se više zakona kojima je tačno definisano kako se i šta radi, kako se pribavlja planska i projektna dokumentacija, a da su one u skladu sa merama i uslovima zaštite prirode. Napomenuto je da je na osnovu čl. 7. Odluke o zelenim površinama na teritoriji grada Pančeva (Sl. list grada Pančeva, br. 23/2018) javne zelene površine, gde spadaju i parkovi, uređuju, održavaju i štite na osnovu srednjoročnog i godišnjeg programa. Srednjoročne i godišnje programe donosi Nadzorni odbor Komunalnog preduzeća.

U istom izveštaju stručnog nadzora je napomenut i član 127. Zakona o zaštiti prirode (Sl. Glasnik RS br. 36/09, 88/10, 91/10, 14/16 i 95/18 – dr. zakon) u kome stoji: „Novčanom kaznom od 25.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u državnom organu, organu teritorijalne autonomije, organu jedinice lokalne samouprave i imaocu javnih ovlašćenja ako: 1) U postupku za donošenje planova i programa ne pribavi uslove zaštite prirode ( čl. 9. st 1. i 2.)”.

Da li je dokumentacija kompletna?

Nakon izvesnog vremena od pokretanja prekršajnog postupka 13 PR 7501/19 Prekršajni sud u Pančevu doneo je presudu 29. januara 2020. godine kojom je JKP-u „Kombrest” Banatski Brestovac izrekao Opomenu, jer postoje okolnosti koje u znatnoj meri umanjuju odgovornost počinioca. Ostaje nada da će prekršajni postupak 13 PR 7502/19 protiv odgovornog lica komunalne inspektorke Viktorije Malajmare, naići na oštru kaznu i da neće doći do zastarenja ovoga slučaja. Da li je olako shvatila seču u tamo nekom selu gde žive manje bitni ljudi i njime upravljaju nestručna lica? Da li je zanemarila spostvenu struku što je dovelo do sadašnjeg stanja parka? U novembru prošle godine je odobrila još jednu seču novim Rešenjem. Ostalo je nepoznato da li je pribavljena planska dokumentacija, projekat uređenja parkovskih površina, kao i da li je pribavljeno Rešenje za ovako radikalno orezivanje drveća.

Za sve ove radnje moraju da postoje pisani tragovi. Isti Sekretarijat za komunalne poslove grada Pančeva izdaje rešenja i za druge mesne parkove, npr. u Omoljici i u Starčevu, ali su stabla u tim parkovima zadržala krošnje. Da li to znači da je zbog nepostojanja nadzora stručnog lica, tada v. d. direktorica, nastavnica ruskog jezika Tatjana Cvetanović dala sebi umetničku slobodu i od parka napravila lakrdiju sa totemima?

Evo jedne male digresije za kraj: Uporedimo se sa Japancima: za razliku od njih, koji su od posmatranja drveća, čekanja cvetanja trešnjinog cveta, stvorili kulturni događaj koji su izuzetno turistički valorizovali, mi prirodu zdušno uništavamo. Trebalo bi da se ugledamo na njih i od našeg parka u kojem ima više vrsta strogo zaštićenih ptica napravimo prostor koji mogu posrećivati ljubitelji prirode, u kome bi flora i fauna ostale sačuvane i od čega bi korist imali svi, i ljudi i biljke i životinje…

Galeriju fotografija parka u Banatskom Brestovcu nakon seče videti ovde.