SLAPP tužba udara jače od šamara

Gušenje slobode izražavanja, represija, sistemske i dirigovane kampanje protiv medija i organizacija civilnog društva pokazatelji su pravog stanja u društvu. Ko su žrtve SLAPP-a? Da li je država najveći slaper? Ključna reč u zaštiti jeste solidarnost.

Kao fenomen, SLAPP je sve prisutniji u našoj svakodnevici bilo da se pojavljuje u obliku tužbe, sa kojima se najviše susreću mediji i organizacije civilnog društva, ili pak u nekim drugim aktivnostima kojima se pritiskaju i zastrašuju pojedinci i pojedinke što istupaju u javnom prostoru, glasno se boreći za dobrobit društva.

O takvim postupcima bilo je reči na tribini „SLAPP tužbe – izazovi i odgovori” 15. aprila u Kafe-klubu „Kupe” u Pančevu, a svoja iskustva izneli su ekspertkinja za medijsko pravo Kruna Savović, novinari Bojan Elek (KRIK) i Nenad Živković (Pančevo Si Ti) uz moderaciju novinarke Ivane Predić (Panpres).

Pančevačka publika bila je u prilici i da pretpremijerno vidi BIRN-ov film „Šamaranje u ime naroda“, a kasnije i da prisustvuje kratkom razgovoru Dragane Obradović Žarković sa autorkom filma Jelenom Zorić i rediteljem Nebojšom Babićem.

Reč – potencijalna pretnja

Nakon mesec dana od upotrebe „zvučnog topa” na velikom protestu u Beogradu javnost i dalje spekuliše šta se stvarno desilo, kao što je to činila i neposredno nakon događaja. Više javno tužilaštvo hitro je reagovalo zbog „neistinitih informacija koje su se širile”, te su svi oni koji su javno istupili mogli da se nađu pred tužilaštvom zbog krivičnog dela izazivanja panike i nereda.

Kruna Savović pomenula je da se o elementima SLAPP-a može govoriti i u pogledu ovog događaja, jer postoji želja da se ućutka svaka priča o tome, kao što se svojevremeno dešavalo i tokom velikih poplava u Srbiji, kada je tužilaštvo pozivalo ljude da daju iskaz zbog širenja panike, tj. razmenjivanja informacija na Fejsbuku o tome šta su videli i iskusili. Pravnicima i advokatima bilo je tada jasno da se „lovi u mutnom” i da postoji ideja da se suspenduje priča o tome.

„Kada je reč o SLAPP tužbama, treba da vodimo računa o onome što govorimo i o temama koje nas zanimaju i tangiraju i, u skladu s tim, da očekujemo da nam može stići neka tužba na vrata. Danas smo svi ili građanski novinari i novinarke – izražavamo svoje mišljenje putem društvenih mreža, ili profesionalni novinari i novinarke, koji izveštavaju o određenim temama od javnog značaja, te je svaka izgovorena reč potencijalna pretnja“, rekla je advokatica Kruna Savović.

SLAPP tužbe (strateške tužbe protiv učešća javnosti) samo su vid moćnika i korporacija da za primer ućutkaju i zastraše novinare i novinarke, aktiviste i aktivistkinje, pa i da demonstriraju silu. Indikatora za prepoznavanje ovih tužbi ima desetak, ali su svi oni okvirni, kako je naglasila Savović. Što ih ima više, veća je verovatnoća da je reč o SLAPP tužbama.

Naopake postavke

SLAPP tužbe moćnici često podnose zbog tzv. povrede ugleda i časti, međutim, ima i slučajeva kada komercijalni medij podnosi tužbu protiv medija iz neprofitnog sektora, kao što je to učinio Kurir protiv KRIK-a, tvrdeći da su nelojalna konkurencija i da im KRIK urušava ugled.

Upravo Mreža za istraživanje kriminala i korupcije KRIK rekorder je među medijima u pogledu SLAPP postupaka koji su pokrenuti protiv nje. Novinari i novinarke ove redakcije na meti su državnih funkcionera bliskih SNS-u i predsedniku države kao što su Bratislav Gašić, Predrag Koluvija, Nikola Petrović, Dijana Hrkalović, Jelena Tanasković, ali i sudija Apelacionog suda Dušanka Đorđević.

Protiv KRIK-a se trenutno vodi 18 postupaka, što remeti rad redakcije, iscrpljuje resurse pošto novinari moraju da se bave pravnim stvarima. Iako im je opala produkcija dnevnih sadržaja, a i broj istraživačkih priča im je manji, novinari i novinarke KRIK-a ne odustaju od profesionalnih standarda, niti podležu autocenzuri.

Bojan Elek je rekao kako su proteklih deset godina radili u lošem okruženju, što podrazumeva različite pritiske, blaćenje preko tabloida, praćenje, obijanje stanova… Od 2021. godine ih je zapljusnuo talas koordinisanih tužbi, a odnedavno su počeli da se suočavaju i sa nepredvidivim ishodima suđenja i da gube sudske procese.

Nedavno je Apelacioni sud pravosnažno osudio KRIK po tužbi Bratislava Gašića, bivšeg direktora BIA. Prema obrazloženju sudija, Gašić je ministar, na odgovornoj funkciji, i novinari treba da budu pažljiviji kada o njemu izveštavaju zato što građani od njega očekuju visoke moralne i profesionalne standarde, što je potpuno naopačke postavljeno, tvrdi Elek.

„Kad si tužen, odmah pomisliš šta je to trebalo da uradim drugačije da se zaštitim, i tu uvek ima nešto što može da se popravi, da se malo utegne. Ali poenta ovih tužbi jeste da nije bitno šta mi pišemo. Ne zavisi ni od standarda ni od kvaliteta novinarstva, već će bilo koji povod, čak ne mora ni da ga bude, biti razlog da nas tuže – kazao je Elek.

Najbolja zaštita od SLAPP-a jeste stav javnosti, ali i solidarnost među kolegama i koleginicama, među medijima, medijskim udruženjima i organizacijama civilnog društva. Tako su nedavno KRIK, BIRN i Slavko Ćuruvija fondacija formirali mrežu novinarske solidarnosti u zajedničkoj borbi protiv SLAPP-a, a među važnijim aktivnostima jeste izveštavanje s ključnih suđenja kako bi javnost bila upoznata sa svim dešavanjima.

Slaperi kao medijski predatori

Govoreći o stanju pančevačke medijske scene, kao i o stanju u južnom Banatu u pogledu SLAPP tužbi, Nenad Živković je rekao da mnogi slučajevi u manjim sredinama uglavnom prolaze ispod radara jer nisu pod svetlima velegrada. Od 2018. godine tuženo je tri medija, četiri novinara i podneto je osam SLAPP tužbi. Dve tužbe podneo je koordinator SNS-a za južni Banat Branko Malović zbog povrede ugleda, časti i dostojanstva, pa ih je povukao. Aleksandar Čupić iz Vršca podneo je četiri istovetne tužbe protiv Cenzolovke, Panpresa, medija 013info i Građanske akcije kao osnivača PST-a. Takođe je pomenuo i slučaj novinara Slobodana Dukića iz Kovina, koga radnik Opštinske uprave Kovin krivično goni zbog objavljivanja ličnih podataka (zbog teksta o kupovini diplome), a tužila ga je i direktorka Predškolske ustanove u Kovinu.

„Slapere često nazivamo medijskim predatorima, jer nema drugog objašnjenja za tolike pritiske i hajke na lokalne novinare osim njihovog besa što ne mogu apsolutno da kontrolišu medijski prostor – od nacionalnih medija do ovih naših u malim sredinama, što prosto imaju patološku potrebu da u potpunosti kontrolišu javni prostor. Srećom, kako vreme protiče, posebno poslednjih meseci, počinje da se organizuje otpor na tu vrstu sistemskog pritiska na novinare i novinarke koji se našim poslom još bave profesionalno“, rekao je Živković.

On je naglasio da je važno senzibilisati javno mnjenje u pogledu SLAPP-a, jer priče o SLAPP tužbama nisu samo strukovne priče. Problemi novinara i aktivista nisu samo problemi medijske zajednice, već problemi čitavog društva. Gušenje slobode izražavanja pokazuje koliki je nivo dostignutih demokratskih standarda u zemlji i veoma je važno braniti ljudska prava. U slučaju SLAPP postupaka, bitno je da se informacije šire iz lokalnih sredina, da se obaveste novinarske organizacije, kako nacionalne, tako i regionalne i međunarodne.

Šamaranje u ime naroda

Nakon tribine okupljeni su pretpremijerno odgledali BIRN-ov dokumentarni film „Šamaranje u ime naroda“. On je prikazao kako na delu izgleda kada se „teški pravosudni čekić” nađe u rukama moćnika, kada neko nekome trajno uništava život i kada neko, a u ovom slučaju to su aktivisti i aktivistkinje, dođe u situaciju da svojim telom brani državu Srbiju i njene prirodne lepote.

Film „Šamaranje u ime naroda“ je obuhvatio priče o organizacijama i njihovim članovima koji se bore za pravo na zdravu životnu sredinu i njeno očuvanje – kako na planini Starica kod Majdanpeka, gde rudari kineska kompanija Ziđin, tako i u šumama Fruške gore.

Kada SLAPP tužba udara, ona udara jače od šamara. O tome su u filmu pričali Dragana Arsić (Odbranimo šume Fruške gore), Aladin Paučinac, aktivisti udruženja Ne dam – Nu dau iz Majdanpeka, kao i njihovi advokati.

Kroz plastične primere, novinarka BIRN-a Jelena Zorić pokazala je kako se postaje žrtva SLAPP-a, žrtva ogromnog zastrašivanja i maltretiranja, a prikazala je neverovatnu snagu, zalaganje i srčanost ovih aktivista i aktivistkinja, koji su „jedina brana otetoj državi”.

Ukoliko je društvo lišeno pravih informacija, tim društvom može vrlo lako da se manipuliše, napomenula je Jelena Zorić. Jedino rešenje u borbi protiv SLAPP-a, zajednički je zaključak učesnika i učesnica ovog događaja, jeste da treba negovati solidarnost u odbrani demokratskih vrednosti i prava na slobodu govora.

Tribina „SLAPP tužbe – izazovi i odgovori” deo je aktivnosti projekta „Jačanje otpornosti medijskih radnika u južnom Banatu na SLAPP tužbe”, koji Panpres realizuje uz podršku Partnera Srbija, BIRN-a, Mreže odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS i Evropske unije.

Ovaj tekst objavljen je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za njegovu sadržinu odgovoran je sajt Panpres i on nužno ne odražava stavove Evropske unije.