U stvari, ne bi trebalo trošiti kilobajte i karaktere sa spejsom na komentarisanje najnovijih banalnih bedastoća koje stižu sa nekad ugledne Televizije Pančevo, ali ovo što je TV Mića sebi dozvolio tzv. prilogom o osnivanju Gradskog odbora Nove stranke prošle srede ispisuje nove stranice novinarskog beščašća u našem malom gradu koji provodi teške dane pod naprednjačkom okupacijom. To sveže razbacano medijsko smeće dalje uništava osnovne postulate novinarske profesije, otvara nove prostore za neslućen manipulativni uticaj na mozgove ionako raspamećenih gledalaca koji još uvek nisu uklonili ovaj kanal iz rasporeda na daljinskom upravljaču, i otvoreno poziva na hajku prema svima koji na bilo koji način ugrožavaju okupacionu vlast, iz njene paranoične perspektive. Najnoviji TV Mićin uradak pod poetičnim i nerazumljivim naslovom „Bunda, bilder i preletači” je zaista teško prepričljiv, pa je najbolje da se sami suočite sa ovom gebelsovštinom na linku, uz svesno prihvaćenu posledicu u vidu povećanja gledanosti ovog etarskog treša. Nekoliko fotografija sa društvenih mreža, najblaže rečeno neprimeren komentar i izostanak ijedne jedine informacije šta se, zapravo, desilo u „Kupeu” pre pet dana, to su osobine TV Mićinog reporterskog remek-dela. Ne mora gledalac da bude novinar, dovoljno je da bude častan čovek, sa elementarnom dozom zdravog razuma, pa da uvidi koliko se otrova i zagađenja prosipa u mentalni prostor ovakvim neodgovornim „informisanjem”. Naprednjačka bratija i njihova lokalna TV perjanica još nisu ukapirali da njihova okupacija neće trajati večno; a da im se sloboda uopšte neće dopasti.
Okupacija, pak, TV Pančeva, i prestrojavanje ovog javnog dobra iz poseda građana Pančeva u naprednjačke strukture, počela je 3. avgusta 2015. godine, kada je kontroverzni kruševački bizMismen i lični Keramičarev prijatelj Radojica Milosavljević na aukciji organizovanoj u tadašnjoj Agenciji za privatizaciju, kupio do tada javno radio-difuzno preduzeće po početnoj ceni od 87.142 evra. Druga dva konkurenta za učešće ne licitaciji su diskvalifikovana zbog nekih proceduralnih nepravilnosti, je l’ da, što je Radojici otvorilo brisan prostor ka korporativnom preuzimanju RTV Pančeva. Dotični je istog leta osetio nezajažljiv poriv za širenjem svoje poslovne imperije na medijsko tržište, pa je, gle čuda i kako to, koristeći zapravo zdravu ideju da državne strukture na svim nivoima vlasti privatizacijom medija budu onemogućene da na njih otvoreno ili prikriveno utiču, postao vlasnik i RTV Kragujevac, RTV Kruševac, TV Požega, Centra za informisanje Novi Kneževac, RTV Caribrod, TV Pirot i RTV Brus. Novopečeni medijski magnat do današnjeg dana nije obišao firmu koja je u njegovom formalnom vlasništvu, čisto da se rukuje sa zaposlenima, popije kafu sa urednicima, čuje šta ima novo i vidi šta je, zapravo, kupio. Umesto njega, čistku tada već nepodobnih kolega sproveo je TV Mića, na jedan zaista nesvakidašnji način: onima za koje je procenio da će izvršavati naprednjačke zadatke ponudio je, uz ugovor o radu i pristupnicu SNS-u, što je najveći deo njih, u trenutnom nedostatku izbora i alternativnog zaposlenja, nažalost, prihvatio, bez ikakvog naprednjačkog ubeđenja, dakle samo iz ličnih egzistencijalnih motiva. Bilo je i onih koji su nepristojnu ponudu odbili, kao što ima i onih za koje, zapravo, nije jasno zašto i dalje daju legitimitet boleštini u RTV Pančevu, imajući u vidu da su čitav radni, novinarski i urednički vek proveli boreći se protiv primitivizma, bahatosti i banalnosti koje su naprednjaci podigli na pijedestal vrline, o nedeljenju političkih stavova da i ne pričamo.
Posle početnih kadrovskih peripetija, na mesto direktora preduzeća postavljen je izvesni Vuk Radović, za koga niko živi u gradu nikad nije čuo, a za izvršnu direktorku isto tako totalno nepoznata persona po imenu Tatjana Cuk, za koju se u međuvremenu ispostavilo da je šefica marketinga Džudo kluba „Crvena zvezda”, u šta su se uverile reporterske ekipe naše Televizije koje su svako malo snimale za arhivu i dokumentaciju džudo turnire u Beogradu. „Koleginica” Cuk, očigledno, nema rešenja za narasle probleme u poslovanju kuće koju zakonski zastupa, uprkos izdašnim donacijama iz gradskog konkursa za finansiranje medijskih sadržaja – za prošlu godinu, primera radi, preko 20.000.000 dinara (neto, dakle direktno RTV Pančevu 17.500.000, a bruto, pratećim projektima koji se na ovaj ili onaj način realizuju na ovim medijima još oko 2.730.000 dinara). Već se letimičnom i kombinovanom upotrebom osnovnih računskih operacija i kursne liste može zaključiti da je Radojicina firma dobila daleko više javnih para od sume koju je uložio ili „uložio” da bi je kupio. Iz za sada nepoznatih razloga, ovogodišnja tranša nije uplaćena na račun ovog režimskog medija, oko 20 miliona čeka Malovićevu odluku pa da prođe potrebne konkursne procedure. U novinarskoj javnosti se spominju višemilionski dugovi za struju, preko tri miliona dinara duga za neplaćen zakup poslovnog prostora, obustava isporuke gasa zbog neplaćenih računa i svako malo isključi-uključi službenih mobilnih telefona iz istog razloga. Zaposlene, pak, među kojima i dvoje teško obolelih kolega, najviše pogađa što su plate počele da ozbiljno kasne – prošle nedelje im je isplaćeno 60 odsto majske zarade i troškovi prevoza, a poslednjeg dana ovog meseca bi, prema ugovoru, trebalo da dobiju avgustovsku platu. Zato i ne čudi što je kolektiv počeo da se osipa, pa je tako od proleća radni odnos prekinulo četiri realizatora u režiji, tri montažera, četiri snimatelja, šest novinara, četiri portira, dve šminkerke i jedna čistačica. Oni su jednostrano raskinuli ugovor o radu, dakle dali otkaz, osim tri portira sa kojima je razlaz bio sporazuman. Oni koje je nova (Radojičina) firma preuzela nakon promene statusa preduzeća, potom su se prošetali do Vodne uprave da bi vratili članske karte SNS-a, ali se ekipa oko nastavnika praktične nastave konobaristike pravi nevešta, pa odugovlači s okončanjem procesa isčlanjenja; kasnije angažovanima lojalnost interesnoj udruzi koja se predstavlja i spolja liči na političku stranku, ovaj uslov nije postavljan.
Dokle će TV Mića nekontrolisano – i nekažnjeno – trovati javni prostor neodrživim nebulozama o političkim protivnicima SNS-a? Dokle će preostali zaposleni pristajati da rade za nula dinara? Koliko će ih još odustati i ko će ih zameniti, kad više nema ko? Dokle će poverioci čekati da naplate svoja potraživanja? Hoće li Radojica ostati vlasnik RTV Pančeva ili će u novom burazerskom dilu prodati/pokloniti/prebaciti firmu na drugo lice? Hoće li RTV Pančevo uopšte postojati? Odgovori na mnoga od ovih pitanja stići će vrlo brzo, već sredinom sledećeg meseca, kada ističe dvogodišnji period u kome Radoica ima obaveze prema firmi i zaposlenima. Sa svoje strane, sajt Pančevo Si Ti potražiće odgovore i na neka koja u javnosti još uvek nisu postavljena…