Zakon o javnom informisanju i medijima, koji je donesen 2014. godine, zajedno sa još tri medijska zakona, predviđao je privatizaciju medija i kako je tada najavljeno „stvaranje uslova za slobodan razvoj nezavisnih, profesionalnih medija i medijskog sistema, koji treba da omogući najšire zadovoljavanje potreba građana, bez diskriminacije, sa informacijama i sadržajima iz svih oblasti društvenog života”.
Predviđen je i prelazak sa direktnog budžetskog finansiranja pojedinih medija na sistem projektnog, konkursnog sufinasiranja, za sve medije, odnosno izdavače medija koji su upisani u registar medija, pravna lica, odnosno preduzetnike i nezavisne produkcije, koji su registrovani za proizvodnju medijskih sadržaja.
Nakon šest godina sprovođenja zakona, jasno je da pomaka nije bilo i da su mediji i informisanje u još gorem stanju nego ranije.
Medijski radnici su često na meti političara, nosilaca vlasti, ali i različitih moćnika, neukih građana, od kojih trpe razne pritiske i zastrašivanja. Društvena klima zagađena partijskim interesima, ne dopušta objektivnim i nezavisnim novinarima da profesionalno obavljaju svoj posao, prema kodesku novinara, a i ukoliko im to dopuste, budu proglašeni za izdajnike i strane plaćenike.
Ipak, za svoj nezavidan položaj krivi su i sami pripadnici medijske branše. Veliki broj novinara i novinarki svakodnevno „gazi” moralnе, etičkе i profesionalnе standardе, što za posledicu ima loše informisanje javnosti. Televizije sa nacionalnom frekfencijom nude propagandu, umesto objektivnog novinarstva, a tabloidi „pucaju” u javni interes objavljanjem lažnih vesti, manipulisanjem građana, i unošenjem panike i straha među ljude, dok pojedini mediji prećutkuju probleme i emituju samo pozitivne sadržaje.
Ovakvi mediji godišnje dobijaju destine milione dinara na konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja. Konkursi su osmišljeni tako da se iz budžeta Republike, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, obezbeđuje deo sredstava za oblast javnog informisanja. Tim novcem se podržava proizvodnja medijskog sadržaja koji nedostaje u javnom prostoru (sredstva ne bi trebalo da se koriste za dnevni rad redakcija), a trebalo bi da se dodeljuju medijima koji su privrženim etičkim i profesionalnim standardima i imaju dobru ideju. Komisije koja ocenjuje projekte trebalo bi da čine medijski stručnjaci, sa ozbiljnih iskustvom u medijima.
Načelno dobra ideja konkursnog sufinanisranj je tokom godina sve više obesmišljavana, ali i zloupotrebljena, jer se stotine miliona dinara godišnje troši netransparentno, finansirajući tako u velikom broju slučajeva propagandne sadržaje, višestrurke prestupnike kodeksa novinara, i medije koji imaju izrečene mere nadležnih regulatornih tela. Članovi komisija koji se biraju u najvećem procentu su zapravo poslušnici, koji ne odlučuju po pravilu struke, već u skladu sa ličnim interesima moćnika na vlasti.
Nagrade za kršenje zakona i novinarskih standarda
Svi ti problem nisu zaobišli ni grad Pančevo. Tačnije ovaj grad na Tamišu je jedan od upečatljivijih primera kako konkursno finansiranje ne treba da izgleda. Uz to, Pančevo u odnosu na druge lokalne samouprave izdvaja veliku količinu novca za sufinansiranje medijskih sadržaja, ali veći deo te sume nažalost odlazi fantomskim medijima, koji nemaju redakciju, novinare, ali i Radio televiziji Pančevo. Grad Pančevo ne zaboravlja na tabloide i svake godine šakom i kapom deli novac najvećim beogradskim žutim glasilima, čija je osnovna delatnost zaobilaženje istine i targeritranje javnih ličnosti koje nisu PR menadžeri trenutne vlasti.
Podaci do kojih smo došli uvidom u dokumentaciju realizovanih projekata tokom prethodnih godina, potkrepljuju prethodnu priču.
Od 183,5 miliona dinara, koliko je između 2016. i 2019. godine iz lokalnog budžeta potrošeno za informisanje, čak 125,5 miliona dobili su mediji koji krše zakone pravilnike, i novinarski Kodeks, i imaju izrečene mere regulatornih tela, i razne produkcije koje emituju program na RTV Pančevo, te tabloidi i lokalni mediji koji nikad ne kritikuju vlast.
Mediji ucenjeni i korumpirani
„Odavno već upozoravamo da se konkursno sufinansiranje medijskih sadržaja pretvorilo u svojevrsni udruženi zločinački poduhvat kojim se, po svemu sudeći, upravlja iz partijske centrale. Cilj je dvostruki – prvi je ordinarna pljačka novca građana, a drugi je naravno kontrola medija. Sistem je uspostavljen tako da su mediji istovremeno i ucenjeni i korumpirani. Ako su kooperativni i poslušni, gazda će pronaći način da ih finansira, pa makar i preko fantomskih firmi koje valjda treba da obezbede privid ‘različitosti’. Ako su neposlušni, doživeće pravu noćnu moru“, ocenjuje za Pancevo Si Ti Nedim Sejdinović, novinar nedeljnika Vreme.
Najveći miljenik gradskih vlasti je privatna RTV Pančevo, koja je od 2016. godine do danas, zajedno za produkcijama, na konkursima zaradila 62,829.000 dinara. Posebno je problematično što je ova televizija od prošle godine do danas dobila ukupno četiri mere upozorenja od Regulatornog tela za elektronske medije (REM), od toga tri zbog medijskog napada na pančevačkog novinara Nenada Živkovića, i na Stanku Simonović, predsednicu Višeg suda u Pančevu.
Od 40 miliona dinara, koliko je lokalna samouprava podelila na ovogodišnjem konkursu za sufinansiranje medijskih projekata, čak 19 miliona dobile su produkcije koje će emitovati program na Radio-televiziji Pančevo.
Mehanizam „prelivanja” novca sa računa produkcija ili agencija koje dobijaju sredstva na konkursima, veoma je popularan kod određenih medija, pa i kod RTV Pančevo. Funkcioniše tako što tako na konkursima po nekoiko miliona dobiju vrlo često tek osnovane produkcije i agencije, koje emituju medijski sadržaj na pančevačkoj televiziji. Iz finansijskih izveštaja, u koje smo imali uvid, može se zaključiti da gotovo sav novac koji preduzetnik, agencija ili produkcija dobije na konkursu, zapravo završi na računima RTV Pančevo. Sve ovo sprovodi se zbog pravila „de minimis” državne pomoći, koja može da iznosi 23 miliona dinara u toku tri godine, čiju je granicu RTV Pančevo doseglo, dobijajući sredstva na ranijim konkursima, i to ne samo u Pančevu, već i u drugim opštinama južnog Banata.
Svi paradoksi medijskih konkursa
Ove godine, kao i prethodnih, novac je dobio i portal epancevo.rs (1,7 miliona dinara), i pored toga što ga je 2019. godine Saveta za štampu kaznio sa devet opomena zbog nezapamćenog medijskog progona novinara Nenada Živkovića, zajedno sa RTV Pančevo. Takođe, Pančevo već po tradiciji finansira i beogradske tabloide – Informer i Srpski telegraf i ove godine su dobili po 500.000 dinara, a izdavač portala Srbija danas, News media team inkasirao je million dinara od Grada Pančeva.
Na ovogodišnjem konkursu lepo su prošli i pančevački mediji koji objavljuju isključivo pozitivne sadržaje, bez ikakve kritike vlasti, što je jedan od osnovnih postulata novinarstva. Jedan od njih je Start pres, izdavač pančevačkog nedeljnika Start 013 i istoimenog portala, koji je i ove godine zaradio skoro pet miliona dinara u opštinama Bela Crkva, Kovačica, Opovo, Plandište, Kovin, i gradovima Vršcu i Pančevu, gde je dobio i najviše – 2.150.000 dinara. U društvu Start press-a su i pančevački mediji koji samo proizvode pozitivne sadržaje – Moj kraj, Lokalne vesti i Zeleni minuti, koji su zaradili čak 3.390.000 dinara. Kao i svake godine, za isti projekat Mulitijezični dodatak, nedeljnik Pančevac dobio je pet miliona dinara.
Sredstva su otišla i u Novi Sad, Beograd, Vršac, tako da su pančevački mediji, od ukupno 40 miliona dinara dobili samo 13,7 miliona.
U Pančevu su se desile i neke od najapsurdnijih situacija, poput one kada je tabloid Informer na konkursu u 2017. godini dobio million dinara, i za taj novac proizveo šest tekstova, što znači da je svaki od njih u proseku plaćen 166.000 dinara. Jasno je da u pitanju nisu bili analitički ili istraživački tekstovi, već kratke najave, izveštaji i jedna reportaža. Posebno interesantno je što je u predlogu projekta pisalo da će se pisati o manifestaciji Regata na reci Tisi, pritom zanemarivši činjenicu da kroz Pančevo ne protiče Tisa već Tamiš.
Iste godine desio se i skandal oko nepostojećih linkova. Naime, firma Brifing Banat d.o.o. iz Pančeva, koja je 2017. godine bila izdavač portala www.juznibanat.rs, i te godine dobila od lokalne samouprave četiri miliona dinara, u izveštaju je kao dokaz da je uradila ono na šta se obavezala u projektu, dostavila linkove koji nisu mogli da se otvore. Preduzeće za radio-difuziju i telekomunikaciju BUS d.o.o. Kovin, izdavač Radija BUS iz Kovina, otišlo je i korak dalje, pa su od 2,4 miliona dinara dobijenih od Grada Pančeva na medijskom konkursu, za održavanje internet stranice radija, veb-sajta, snimanje, obuke projektnog tima i izradu analitike, deo novca uplatili privrednom društvu Galone Chemicals, koje je u APR-u bilo registrovano za delatnost trgovine na veliko hemijskim proizvodima.
Ima li političke volje da se uvede red u medijsku sferu?
Do ovakve podele novca dolazi upravo zbog neadekvatnog sastava komisija. Od 2016. godine, od kada se u Pančevu sprovodi konkursno sufinanisiranje medija, ni u jednoj komisiji nisu sedeli predstavnici reprezentativnih udruženja novinara poput Udruženja novinara Srbije (UNS), Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine (NDNV), koji imaju kredibilitet i poštuju novinarske standarde. Umesto takvih imena, predstavnici komisija bili su članovi Udruženja elektronskih medija Comnet (čiji je član na primer RTV Pančevo), Udruženje turističkih novinara i pisaca u turizmu Srbije, Asocijacije elektronskih medija Vojvodine…
Pravilnik o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja propisuje da se za „člana komisije imenuje lice koje je nezavisni stručnjak za medije ili je medijski radnik”, bez dodatnih kriterijuma, zbog čega se ovaj član često zloupotrebljava.
Novac samo za podobne medije
Kakav je odnos gradske vlasti prema nezavisnim medijima, pokazuje i podela novca na ovogodišnjem konkursu za sufinansiranje medijskih sadržaja. Naime, kako je Cenzolovka objavila u julu, do tada lokalna samouprava je uplatila samo 18,3 od ukupno 40 miliona dinara, na račune devet medija, agencija, i produkcija, među kojim su i agencije koje emituju sadržaje na RTV Pančevo i portal e-Pančevo. Oba ova medija poznata su po tome što su ih tokom prošle godine više puta kaznila regulatorna tela zbog kršenja medijskih zakona, pravilnika i novinarskog Kodeksa. Pančevački mediji koji nepristrasno izveštavaju do danas nisu dobili novac, iako su projekti oročeni do kraja godine. Kako su birani mediji koji će dobiti novac, i koji su kriterijumi bili primenjeni, nije poznato, jer nam iz Gradske uprave nisu odgovorili na ta pitanja, kao ni na niz pitanja koja se tiču problematične raspodele novca na medijskim konkursima.
Ono što još „škripi” u konkursnom sufinansiranju medija je nedostatak evaulacije projekata koje se ne sprovode zbog nedostatka kapaciteta u lokalnim samoupravama. Čak kada se nedoslednosti i greške i nađu, oni se po pravilu ne sankcionišu.
Svi pomenuti problemi prepoznati su i u Medijskoj strategiji za period od 2020. do 2025. godine, usvojenoj početkom godine, a preporučene su i mere za otklanjanje nedostataka, precizno definisane u Akcionom planu za sprovođenje Strategije, koji je Vlada Srbije usvojila početkom meseca. Dokumentom je predviđena izmena više medijskih, ali i drugih zakona, koja bi trebalo da dovedu do unapređenja sistema javnog informisanja koji garantuje slobodu izražavanja, slobodu medija, bezbednost novinara. Ovi ciljevi, ipak prema mišljenju brojnih medijskih radnika i stručnjaka, umnogome će zavisiti od političke volje i spremnosti da se konačno uvede red u medijsku sferu.
Objavljivanje ove priče omogućeno je kroz projekat Platforma za odgovorno upravljanje javnim finansijama, koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), a finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).
Stavovi izneti u ovoj priči su stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) niti Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).
