Zašto u Brnu javni saobraćaj radi i kad opozicija protestuje?

Autotransportno preduzeće (ATP) je na dan velikog opozicionog protesta u Beogradu obustavio svoju najprofitabilniju liniju Pančevo-Beograd pod izgovorom da nema dovoljno goriva i vozača. Ako je tačno da je Bojan Bojanić, v.d. direktora ATP-a, izjavio da autobusi nisu iznajmljivani za potrebe prevoza SNS mitingaša, samo nedelju dana nakon ove obustave polazaka, mogu vam reći da laže. Lično sam video barem pet ATP-ovih autobusa parkiranih na Novom Beogradu.

Mesec dana ranije su protestanti upali u RTS i najavili protest ispred Predsedništva. Ispred SNS u Pančevu se okupilo stotinak pristalica spremnih da brane Velikog Vođu. ATP im je u roku od 24 sata obezbedio pet autobusa. Pošto je kontraudar otkazan, autobusi su se provozali do okretnice kod Filter stanice Vodovoda i vratili u garaže. Prethodno su dopustili nekolicini naprednjačkih partijskih vojnika da uđu u autobuse sa transparentima i da se slikaju.

Dakle kada protestuje opozicija, JAVNO komunalno preduzeće je onemogućilo SVE Pančevke i Pančevce da putuju do prestonice, bez obzira na to da li idu na protest, na posao ili možda u posetu nekome u bolnicu. Istovremeno za vladajuću stranku ne postoji ni nestašica benzina ni manjak vozača, autobuse dobijaju kad im se ćefne. Da li još neko misli da je ovo nepošteno, podlo i pokvareno? Sabotiraš jednu stranu, povlađuješ drugoj, a osnovao te je Grad da bi bio na usluzi podjednako svima; glavna stanica u Pančevu čak ima i višejezičnu tablu na svom ulazu.

Da u našem gradu i zemlji mediji nisu totalno devastirani, možda bi neko mogao i da proveri da li je SNS autobuse stvarno platio ili su ih dobili džabe. Dok me ne ubede u suprotno, ja živim u ubeđenju da smo te vožnje platili svi mi građani koji koristimo usluge ATP-a. A kako izgleda ta usluga? Autobusi su prepuni, ponekad čak ne mogu ni da prime sve putnike. Godinama je na liniji PA-BG saobraćao autobus koji je ispuštao izduvne gasove u kabinu sa putnicima, kao da se vozimo u dušegupki. Kao hemičar znam da iz auspuha izlaze gasovi koji sadrže otrove poput ugljen-monoksida, ali i kancerogene supstance kakvi su polikondenzovani aromatični ugljovodonici. Voziti putnike među kojima su većina mladi studenti u takvom autobusu bilo je ravno zločinu, a mogu misliti i kako je bilo kondukterima i vozačima koji su u njemu provodili ceo dan.

Karta u jednom pravcu do Pančevačkog mosta trenutno košta 200 dinara i plaćaju je svi putnici. Beograđani se pak voze istom rutom na liniji 108, jedino par kilometara manje, polu-praznim autobusima, platiće samo 89 dinara i to ako su raspoloženi. Kako je moguće da Beograd ima dovoljno para i da dotira prevoz svojih građana i da razbacuje milione na karpiciozne gluposti poput gondola, jarbola, novogodišnje rasvete i jelki čija se cena bliži iznosu od 100.000 evra? Kad im ponestane para dobijaju od Republike dodatna sredstva iz rebalansa budžeta, dok se naš autoprevoznik gura u javno-privatno partnerstvo i dere svoje putnike. Van pameti je da vozači napuštaju ATP zbog mizernih plata, a da je karta toliko skupa da mi se jednako isplati da do Beograda idem sam, praznim automobilom! Ako nije u stanju da radi svoj posao direktor ATP treba da priloži svoju ostavku. Ali ne samo on, već i gradonačelnik Pančeva, pogotovu zato što nije ni zucnuo kad su upropastili Beovozovu vezu Pančeva sa Beogradom. Planira se da beogradski metro ide čak do Inđije, dok mi ne možemo bez presedanja ni do Krnjače!?!

Na drugoj strani, kako izgleda javni prevoz u uređenim zemljama s podnošljivim nivoom korupcije?

Nedavno sam imao priliku da putujem vozom između Brna i Praga. Voz ide brzinom od 160 km/h, vagoni su čisti, imaju wi-fi i utičnice za struju. Ukoliko vas mrzi da odete do vagona za ručavanje, stjuart će vam lično doneti kafu ili čaj. Voz dozvoljava prevoz kućnih ljubimaca, a ima i poseban vagon u kome je zabranjen glasan razgovor. Kondukter poseduje aparat za očitavanje kreditnih kartica, a cena karte košta otprilike koliko i karta na relaciji Beograd-Niš. U pitanju je državna kompanija, dok konkurentski privatni prevoznik ima instalirane TV ekrane sa pozamašnim izborom filmova, muzike i radio programa ispred svakog sedišta i još jeftinije karte.

Lokalni prevoz u Brnu funkcioniše 24 sata, polasci u špicu idu na svakih pet minuta, a prevoz je neverovatno precizan i poštuje red vožnje ne samo na početnoj, već i na svim ostalim međustanicama. Karta košta manje od jednog evra, a cena je ista i u noćnom i u dnevnom prevozu.

Ono što autobuska stanica u Brnu nema, to je naša čuvena stanična „usluga”. Zapravo, putovao sam autobusom do Praga, Beča, Bratislave i nigde nisam video da se ulaz na stanicu naplaćuje. Besmisleno je govoriti o usluzi, pošto za nju ne dobijamo apsolutno ništa, npr. besplatni internet, upotrebu toaleta, garantovano mesto za sedenje u autobusu. Zimi se smrzavamo, leti pečemo ispod onog štrokavog plastičnog krova, a cele godine gledamo naslage skorenog ulja i prljavštine na peronima. Dotični harač služi samo da nas dodatno maltertiraju prilikom kupovine karata i naravno da se izmuzu pare. Porez na budale koji svi ćutke plaćamo ni zbog čega.

Kako je moguće da Česi imaju drastično bolju uslugu po istim cenama kao i mi? Pa za početak, ne vozaju ih da u zamenu za jedan sendvič izigravaju statiste na megalomanskim sletovima namenjenih veličanju egomanijačnog vođe, proizvodnji obmana o lažnom uspehu i jeftine propagande. Oni svojim parama plaćaju uslugu, mi izdržavamo gomilu partijskih parazita, finansiramo botove i ko zna šta još. Za vreme Vučićevog mitinga, ceo Novi Beograd, čitavi kvartovi su bili pretvoreni u parkirališta za „iznajmljene” autobuse u nepreglednim kolonama. Za te pare spucane na prevoz (koje budirečeno SNS ne može da nam objasni kako su ih uopšte i stekli) je mogla čitava jedna nova škola da se izgradi. Dok u Češkoj funcioniše konkurencija, kod nas vladaju namešteni tenderi, a tajkunskim kompanijama je oprobani put do uspeha slizavanje vlastima. Česi imaju uređeni sistem u kome su gorepomenute mahinacije ATP-a nezamislive.

Četvrtina građana naše zemlje igra nepošteno i prljavo. Polovina sve to (ne)gleda nezainteresovano, a poslednja četvrtina se nešto buni i gunđa, više nam je dosta svega. Ovakvo stanje ima svoju cenu, mi kao društvo starimo i trulimo iznutra, dok nas oni sposobniji, mlađi i/ili pošteniji, bez stomaka za nepravdu u kojoj se davimo, napuštaju. Vučemo se polako ali sigurno putem izumiranja, navijam da na opustele njive i u poluprazne gradove dođu neki Česi, jer greota je da zvrje prazni. Mogu da nam podignu spomenik, neka bude brutalno ogroman i od betona, u duhu komunističke ere koja je zajednička za obe nacije (ali na žalost, ne i dalji razvojni put). Predlažem da bude u obliku sendviča.