Zaustavimo uništavanje vojvođanske železnice!

Vojvođansko društvo za železnicu već duže vremena prati zlokobna dešavanja sa železničkim saobraćajem i prugama u Vojvodini. Dugo pripremanim merama stvoreni su uslovi za ostvarenje najcrnjih slutnji, ZAPOČELO JE UNIŠTENJE VIŠE OD JEDNE TREĆINE ŽELEZNIČKIH PRUGA, PRUŽNIH KORIDORA, njihovo BRISANJE SA TLA I MAPE VOJVODINE ZAUVEK. Decenijskom nebrižljivošću i neulaganjem mnogi delovi ovog velikog sistema dovedeni su u stanje takozvane „ekonomske neisplativosti”, na mnogim prugama saobraćaj je odavno obustavljen, ali sada je nastupila NOVA SITUACIJA. Krenulo se putem da se zarad sitnog ćara pored starih šina, rasprodaju pruge, stanice, zemljišne parcele i drugo, i zauvek uklanjaju, a sutra mogu zatrebati. Ne možemo prihvatiti činjenicu da su između gradova kao što su na primer Zrenjanin i Vršac, gde je železnički saobraćaj obustavljen, a šine koje su u relativno dobrom stanju daju na rasprodaju (kao „otpadni materijal” za 12,14 dinara po kg), što nije dovoljno, već da treba i sam pružni koridor zauvek uništiti. Slično je na mnogim drugim deonicama.

Pored niza pruga Potiskih opština za koje je otvoren put da se za svagda unište celokupni železnički koridori, posebno skrećemo pažnju na SLUČAJ BEČEJA. Prestaju sledeće pruge: Bečej – Vrbas (odakle vodi put brzom prugom Beograd – Subotica – Budimpešta); Bečej – Senta (odakle vodi pruga za Suboticu, Budimpeštu); Bečej – Žabalj (odakle vodi pruga za Novi Sad), Bečej – Čurug. Sve što je moglo oko Bečeja predaje se na uništenje. Ovim Bečej ostaje izolovani centar, centar saobraćajne pustinje, što se železnice tiče, zauvek. Razaranjem železnice u Vojvodini razara se i njena društvena i ekonomska povezanost, socijalna i kulturna kohezija, a Bečej bi bio možda najveća pojedinačna žrtva.

U svim prostornim i strateškim dokumentima na nacionalnom i pokrajinskom nivou se ističe da je železnica, između ostalog, nosilac regionalnog i ravnomernog privrednog i drugog razvoja. Ovakvim potezima ruši se taj oslonac. Nepoštovanjem i nedoslednom primenom navedenih strateških opredeljenja, Vojvodini se nanosi ogromna šteta po njen privredni i kulturni razvoj u sadašnjosti i budućnosti, koju treba sprečiti.

* * *

Vojvodina je nastala na dva bitna infrastrukturna sistema, to su: HIDRO-SISTEM i ŽELEZNIČKI SISTEM. Svojevremeno je železnička mreža na teritoriji Vojvodine bila jedna od najgušćih u Evropi, čemu je doprinela povoljna geografija ravničarskog područja, ali i ekonomska moć (trebalo je proizvesti terete za prevoz, imati mobilno i platežno sposobno stanovništvo, sve u dovoljnoj meri za ekonomski opstanak tako guste mreže). Izgradnja i ekonomska održivost železnice u Vojvodini zasnovana je u najvećoj meri na preduzimljivosti i radinosti pojedinaca i samog stanovništva. Nedovoljno je poznato da je Ugarska kao država izgradila samo nekolicinu državnih pruga, po oceni svojih interesa i o svom trošku, te da su većinu pruga činile „vicinalne” – odnosno, regionalne i lokalne pruge. Vojvodina je 1918. „unela” u Kraljevinu 1.953 km železničkih pruga, od toga su bile državne u dužini od 589 km (30 %), dok su ostale – 1.364 km ili 70 % – bile vicinalne pruge. Ove pruge gradila su akcionarska društva svetskim kapitalom, ali su ih gradile i lokalne i regionalne samouprave, Bačko-Bodroška županija sa sedištem u Somboru, Torontalska županija sa sedištem u Zrenjaninu i druge. Dakle, teret njihove izgradnje, u osnovi kroz poreze i rad, te njihovu ekonomsku održivost, snosilo je stanovništvo na ovom području, snosili su građani Vojvodine i u tom smislu to su pruge i železnica Vojvodine. Sama država stimulisala je ovu masovnu gradnju, uz neophodnu regulativu pružala je i veliku pomoć, stručnu, a i materijalnu, kao i putem raznih povoljnosti i stimulansa. Zauzvrat, tamo gde je stizala železnica, stizao je i progres, stizala je i kultura.

Pojavom i razvojem putnog, motornog saobraćaja, železnica je izgubila svoj apsolutni primat, ali je opstala kao umnogome nezamenjiva i čak se ponovo revitalizuje. Održali su je brzina, masovni prevoz, tačnost, rad u svim uslovima, niski troškovi, bezbednost, ekološka povoljnost.

Ne može se očekivati da železnički sistem u Vojvodini ostane celovit, netaknut. Međutim, njegovo propadanje tokom zadnje tri decenije u širokom obimu, s posebnim ubrzanjem u skorašnje vreme, ne predstavlja njegovo svođenje na racionalnu meru u novim uslovima, već devastiranje i uništenje sistema. Ono je umnogome rezultat neodržavanja i neinvestiranja, ne samo novca već i dužne pažnje i brige, što je rezultiralo zapuštenošću i devastaciji sistema.

Proces uništavanja vojvođanskog železničkog sistema pripremao se i sprovodio etapno:

A) Od obustave saobraćaja na pojedinim prugama, ekonomski neisplativim, što je vrlo upitno, pošto taj deo procesa nije propraćen nijednim odgovarajućim dokumentom o toj „ekonomskoj neisplativosti.

B) Prodajom „stare železničke infrastrukture”, šina, kolosečnog pribora i dr., kao „starog gvožđa”, što je sada u toku na 410 km pruga u Vojvodini.

C) Preko oduzimanja svojstva dobra u opštoj upotrebi, tj. prestanka svojstva železničkog upravljanja od javnog železničkog preduzeća (sa ŽTO Beograda, pa Železnica Srbije, a sada sa AD Infrastruktura železnice Srbije)

D) Donošenjem odluka o prelasku ingerencije nad prugama na Republičku direkciju za imovinu na dalje raspolaganje, čime je otvoren put za konačnu prodaju pružnih objekata kao što su železničke stanice, čuvarnice i dr. kao i katastarske parcele na kojima se pruge i objekti nalaze, što znači uništenje železničkih koridora i vraćanje na stanje od pre 100, pa i 160 godina. (Prva pruga u Vojvodini nastala je 1857. godine)

Tako je:

1. Odlukom AD Infrastruktura železnice Srbije od 21. oktobra 2016. g. „zbog nerentabilnosti” (vrlo upitno) obustavljen javni prevoz putnika i robe na 322 km pruga u Vojvodini.

2. AD Infrastruktura železnice Srbije donela je istog dana i Odluku o pokretanju postupka za oduzimanje svojstva dobra u opštoj upotrebi na 421 km pruga u Vojvodini.

3. AD Infrastruktura železnice Srbije je u toku 2016-2017. ponudila pruge na kojima „nema ekonomski interes” lokalnim zajednicama, tj. opštinama u Vojvodini, da preuzmu pravo upravljanja tim prugama – što se svelo na to da iste potpišu ugovor sa AD Infrastrukturom železnice Srbije o finansiranju saobraćaja na tim prugama, što predstavlja dodatni trošak koji osiromašene opštine nisu mogle prihvatiti.

4. Društvo za železnicu Vojvodine je 3. oktobra 2017. g. i ponovo 27. aprila 2018. g. uputilo apel Skupštini Vojvodine i njenom predsedniku i Izvršnom veću AP Vojvodine i njenom predsedniku, inicijativu da AP Vojvodina preuzme pravo upravljača na delu pruga u Vojvodini ili da pitanje železnice u Vojvodini, kojoj preti propast, stavi na razmatranje Skupštini i Vladi APV, kao i da o stanju i problemima upozna javnost i stavi pitanje na šire javno razmatranje, ali to nije učinjeno (na ove apele nismo dobili odgovor).

5. Narodna skupština Republike Srbije je 3. februara 2020. g. donela Odluku o oduzimanju svojstva dobra u opštoj upotrebi na 237,7 km pruga u Vojvodin sa svim pripadajućim objektima i katastarskim parcelama. Ovo znači izuzimanje ingerencija železnice, prestanak namene železničkog saobraćaja i prelazak ove imovine ne Republičku direkciju za imovinu.

6. Narodna skupština Republike Srbije 3. februara 2020. donela je Odluku o oduzimanju svojstva dobra u opštoj upotrebi na 409,8 km pruga u Vojvodini sa svim pripadajućim objektima i katastarskim parcelama.

Gore navedenih 237,7 km (tačka 5.) i 409,8 km – ukupno 647,5 km pruga u odnosu na 1.735,5 km, koliko iznosi ukupna dužina pruga u Vojvodini, predstavlja čak 37,3% – ovim je dakle, OTVOREN PUT ZA RASPRODAJU I UNIŠTENJE VIŠE OD TREĆINE  ŽELEZNIČKIH PRUGA I KORIDORA U VOJVODINI.

7. AD Infrastruktura železnice Srbije oglasila je 6. januara 2022. g. javni poziv za prodaju starih šina, starog kolosečnog pribora i starih skretnica, putem prikupljanja zatvorenih ponuda. Javnim pozivom predviđena je prodaja 19.500 tona starih šina, 1.370 tona raznih skretničkih delova i 3.755 tona starog kolosečnog pribora, odnosno ukupno 24.625 tona starog gvožđa i čelika. Početna cena po kilogramu ovog otpadnog materijala iznosi 12,14 dinara, a početna cena javnog nadmetanja prikupljanjem zatvorenih ponuda iznosi 298.947.500 dinara.Za depozit je potrebno uplatiti polovinu tog iznosa pre javnog otvaranja ponuda, odnosno nešto više od 149,4 miliona dinara.

Rashodovanje se praktično odnosi na sledeće deonice u Vojvodini od oko 410 km. Bečej – Senta, Senta – Kanjiža, Sečanj – Jaša Tomić, Sombor – Bački Breg, Sombor – Riđica, Vladimirovac – Kovin, Bečej – Vrbas, Zrenjanin fabrika – Vršac, Horgoš – Kanjiža, Karavukovo – Bač, Petrovaradin – Beočin, Žabalj – Bečej, Čurug – Bečej, Kikinda – Banatsko Aranđelovo, Sombor – Apatin fabrika, i u Centralnoj Srbiji: Sopot Požarevački – Kostolac (15 km.).

8. Ovim povodom AD Infrastruktura železnice Srbije izdalo je saopštenje u kome navodi da će upravo rasprodaja stare infrastrukture i pruga dovesti i omogućiti „brži i bolji razvoj” u Vojvodini (!?), citiramo saopštenje:

„Osim značajnih prihoda koje će na ovaj način ostvariti Infrastruktura železnice Srbije, biće uklonjena stara infrastruktura i PRUGE od kojih se na mnogima već decenijama ne odvija saobraćaj vozova, čime će lokalnim samoupravama u Vojvodini biti omogućeno da se brže i bolje razvijaju”, piše u saopštenju ove kompanije. Ovim je nedvosmisleno potvrđena namera rasprodaje železničkih koridora.

Ovo je protivno strateškim dokumentima o saobraćaju a posebno o železničkom saobraćaju, kao i o regionalnom razvoju, a protivno je i Zakonu o železnici po kome je obaveza javnog železničkog preduzeća da održava i razvija železnički sistem a ne da ga razara i uništava (vidi tačku 12). To što razaranje i uništavanje železničkog sistema Vojvodine treba, pored „značajnog prihoda” AD Infrastrukturi železnice Srbije da omogući „brži i bolji” razvoj u Vojvodini, svojevrsni je cinizam.

9. AD Infrastruktura železnice Srbije je po oglasu od 6. januara 2022. g. već prodala stare šine i kolosečni pribor i dr. za 2,5 miliona evra i železničke pragove za 6,8 miliona evra, a kupac šina, privatno preduzeće ZGOP iz Novog Sada je već 4. marta 2022. počelo demontažu  na pruzi Senta – Kanjiža.

10. Prema nezvaničnim saznanjima, jedna od 44 opštine u Vojvodini, jedna Potiska opština već je obezbedila administrativne uslove da raspolaže tj. PRODAJE objekte i katastarske parcele na „svojim” prugama od 13 km i time jedna opština PRESEČE KORIDOR. POTISKE MAGISTRALE od 227 km. koliko iznosi dužina pruge od Novog Sada preko Bečeja, Sente do Horgoša i državne granice, za koju je u sveobuhvatnoj Analizi koju je 2008. godine sačinio Saobraćajni fakultet u Beogradu (na 225 stranica) zaključeno, citiramo: „da je opravdano investirati… na pruzi Novi Sad – Horgoš”. Isti zaključak o opravdanosti obnove i investiranja odnosi se i na prugu Bečej – Vrbas (koja se ukida).

11. Nizak kvalitet železničkih usluga, iako još uvek na relativno gustoj železničkoj mreži ne kompenzuje se adekvatnom gradnjom putne mreže u Vojvodini, u čijoj gradnji je Vojvodina zapostavljena. U regionu Vojvodine na površini od 21.614 km 2 i 1.861.000 stanovnika, dužina puteva sa savremenim kolovozom iznosi 5.609 km. U regionu Šumadija i Zapadna Srbija površine 26.493 km2 i 1.924.000 stanovnika, dužina puteva sa savremenim kolovozom iznosi 12.010 km a u regionu Južna i Istočna Srbija površine 26.248 km2 i 1.505.000 stanovnika, dužina puteva sa savremenim kolovozom iznosi 8.981 km. Razlika je očigledna.

12. Po odredbi čl. 10. Zakona o železnici (Sl. glasnik RS br.41/2018.), nadnaslov „Dužnosti upravljača železničke infrastrukture” citiramo: „Upravljač infrastrukture je dužan da obezbedi… TRAJNO, NEPREKIDNO I KVALITETNO ODRŽAVANJE I ZAŠTITU ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE”. Na železnicama Vojvodine ovo nije poštovano na moguć način i u potrebnoj meri i bitni je uzrok njenog propadanja i uništenja. Drugi bitan uzrok je:

13. Po odredbi čl. 9 st. 1. Zakona o železnici AD Infrastruktura železnice Srbije bila je dužna da pre obustave saobraćaja, prodaje šina i dr. te prodaje i uništenja samih železničkih pruga i koridora „SPROVEDE ANALIZE I PROCENE POTREBA TRŽIŠTA”. Ovakve analize i procene, primerene značaju i vrednosti železničkog sistema u Vojvodini, nisu date i javno predočene. Sistem je korišćen bez adekvatnog ulaganja, do fizičkog propadanja i ekonomske neisplativosti. I sada je to glavni argument za konačno i definitivno uništavanje pruga, umesto da se javnosti predoče računice o iznosima ulaganja radi njihove (eventualne) obnove te procene o stvarnim i budućim potrebama putničkog i robnog saobraćaja, na osnovu čega ovako dalekosežna odluka jedino može biti doneta. Ovo je ne samo zakonska obaveza koja nije poštovana te je ceo navedeni postupak NEZAKONIT, već i jedini racionalan put kojim se, na žalost, nije pošlo.

Analize i procene koje je za potrebe Vojvodine radio Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu i Saobraćajni fakultet u Beogradu pokazale su opravdanost ulaganja u rekonstrukciju i revitalizaciju pruga i železničkog saobraćaja u Vojvodini.

14. Po odredbi čl. 11. stav 7. Zakona o železnici „Odluku o oduzimanju svojstva dobra u opštoj upotrebi železničkoj infrastrukturi iz stava 6. ovog člana, donosi Narodna skupština, na predlog Vlade”. „Sa delom javne železničke infrastrukture kojem je u skladu sa stavom 7. ovog člana oduzeto svojstvo dobra u opštoj upotrebi, MOŽE SE  raspolagati (na pr. prodati) u skladu sa zakonom”. (stav 8), što znači DA PRODAJA ili UNIŠTENJE  ŽELEZNIČKIH PRUGA I KORIDORA NIJE OBAVEZA PO ZAKONU, već je to samo MOGUĆNOST, stvar političke volje. Ovo pruža prostor za delovanje da do toga ne dođe. Njihovu prodaju AD Infrastruktura železnice Srbije najavljuje van svoje nadležnosti i bez informacije o tome KO JE OVU ODLUKU DONEO?

15. Ustavom Republike Srbije iz 2006. godine (odredba čl. 183),  predviđeno je da Vojvodina može preko svog odgovarajućeg preduzeća da upravlja železničkim saobraćajem na regionalnim i lokalnim prugama u Vojvodini „u skladu sa zakonom”. Međutim, Zakon o nadležnostima APV dao je Vojvodini samo pravo inspekcijskog nadzora u oblasti železničkog saobraćaja, čime je praktično izigran Ustav. Imajući u vidu sva dosadašnja iskustva, kao jedinu realnu mogućnost za spas železnice u Vojvodini, vidimo u DOSLEDNOJ PRIMENI USTAVA Republike Srbije. Ovo valja znati i na tome raditi.

Zatim, pored zaustavljanja  prodaje starih šina, kolosečnog materijala i dr. koje mogu poslužiti kasnijoj etapnoj obnovi pruga, kao apsolutni prioritet smatramo da TREBA OČUVATI K O R I D O R E ŽELEZNIČKIH PRUGA.

Za Vojvođansko društvo za predsednik mr Milan Vučinić