Za uspešno sprovođenje omladinskog rada u lokalnoj zajednici potrebna je volja, međusobna podrška i razvijena komunikacija sa institucijama, slažu se učesnice sastanka koji je 29. oktobra 2018. godine održan u Tehničkoj školi „23. maj”. Ovaj sastanak, na koji su pozvani zaposleni u stručnim službama u deset pančevačkih srednjih škola, sazvan je sa ciljem da se odgovornim i delatnim licima u sektoru obrazovanja približi i predstavi rad Ženske mirovne grupe iz Pančeva, koja se već godinama bavi omladinskim radom, te pruža podršku svima, ali naročito mladima iz osetljivih grupa. Pored psihološkinje zaposlene u Tehničkoj školi, pozivu su se odazvale i stručne saradnice iz još tri pančevačke srednje škole: Poljoprivredne, Elektrotehničke i Medicinske.
Sledimo dobre primere omladinskog rada
O samoj organizaciji Ženske mirovne grupe (ŽMIG), njenom dosadašnjem radu, projektima i ciljevima govorile su članice ove nevladine organizacije Dragana Vrška, Marijana Jović i Nataša Milojević. Na samom početku, predstavnice stručnih službi srednjih škola upoznate su sa omladinskim radom kao osmišljenim i dobro organizovanim procesom koji poštuje standarde kvaliteta rada, te teži međusektorskoj saradnji sa institucijama.
Primer takve vrste rada jeste projekat „Omladinski rad za novi grad”, koji u našoj lokalnoj zajednici sprovodi Ženska mirovna grupa, a čiji je glavni osnivač i pokretač zapravo Nacionalna asocijacija praktičara/ki omladinskog rada (NAPOR).
– Sastanak na koji smo vas danas pozvale, zapravo je druga faza realizacije ovog projekta, dok se prva sastojala iz promocije i kampanje na društvenim mrežama i u lokalnim medijima. Kroz ovaj projekat NAPOR nastoji da u okviru više lokalnih zajednica razvije sistemsku brigu o mladima – objasnila je Dragana Vrška.
Još jedan od primera kvalitetnog omladinskog rada u lokalnoj zajednici jeste i projekat „Nulta tolerancija na rodno zasnovano nasilje”, nastao iz saradnje Ženske mirovne grupe i Autonomnog ženskog centra. Kroz ovaj projekat prošla je nekolicina mladih iz Pančeva. Njegov cilj bio je da se ispitaju stavovi mladih o nasilju i nasilnicima, da se o tome diskutuje i naročito podigne svest o učestalosti i vrstama nasilja, kao i o načinima na koje se protiv toga mogu boriti.
Kampanja „Mogu da neću” takođe je na ovom sastanku istaknuta kao izuzetno važna. U okviru nje, Ženska mirovna grupa gostovala je u dve pančevačke srednje škole i skrenula pažnju omladini na vrste nasilja, načine njihovog prepoznavanja i prijavljivanja uz pomoć reklamnog materijala i crtanjem „stensila”, odnosno logoa kampanje u tim dvema školama.
Ono što Ženska mirovna grupa nudi mladima iz osetljivih grupa jeste pažljivo sagledavanje njihovih želja i potreba, te praćenje razvitka i menjanja tih potreba kroz vreme, rečeno je na sastanku.
– Naša organizacija godinama osmišljava i organizuje spontane aktivnosti za sve mlade, u koje se spontano uključuju i mladi sa smetnjama u razvoju. Tako oni postaju ravnopravni učesnici u svim aktivnostima koje interesuju njihove vršnjake, te kroz njih dobijaju potrebnu podršku i ohrabrenje da se bave onim što ih zanima i pokreće. Ciljevi ovakvih aktivnosti jesu: razvijanje komunikacije, podrška i uključivanje mladih iz osetljivih grupa na kvalitetan i aktivan način – kaže Nataša Milojević.
Ona je dodala da naseminarima, obukama i radionicama svi mladi zajednički uče kako da samostalno donose odluke, poboljšaju samouverenost i procene šta im je zaista potrebno i šta žele.
Podrška mladim LGBT osobama
Članica Ženske mirovne grupe Marijana Jović, uputila je prisutne na sastanku u još jedno polje delovanja organizacije, a to je podrška mladim pripadnicima i pripadnicama LGBT populacije. Ona je govorila o ključnim mehanizmima homofobije, te najčešćim problemima sa kojima se susreću mladi koji se deklarišu kao pripadnici ove osetljive grupe. Teme u okviru kojih mladi ljudi najčešće traže podršku jesu: prihvatanje svog identiteta, razgovor o tome sa najbližom okolinom, zaštita od nasilja i podrška u ličnom rastu i razvoju, istakla je Jovićeva.
Glavni problemi – nedostatak prostora i vremena
Nakon predstavljanja organizacije i njenog rada, na sastanku se, među članicama Ženske mirovne grupe i prisutnim stručnim osobljem srednjih škola razvila diskusija o (ne)mogućnostima sprovođenja omladinskog rada u svakoj od škola. Došlo se do zaključka da je potrebno raditi mnogo više, te da povremene radionice i gostovanja nevladinih organizacija nisu dovoljna. Potrebno je konstantno razgovarati o različitosti i nasilju koje eskalira dotle da su ugroženi svi, a ne samo mladi iz osetljivih grupa. To se može samo kroz sistemski rad u okviru formalnog obrazovanja. Vreme koje se tim temama posvećuje na časovima Građanskog vaspitanja ili na časovima odeljenskog starešine nije dovoljno da se postignu vidljivi rezultati. Kao dominanatan problem u radu sa mladima sa smetnjama u razvoju prepoznat je veliki broj učenika koji rade po Individualnom obrazovnom programu u okviru jednog odeljenja. Nedostatak vremena jeste ono što koči formiranje timova za rad sa mladima iz osetljivih grupa, slažu se učesnice sastanka.
Stručni kadar srednjih škola istakao je da se nalazi pred problemom i kada im se učenici obrate za pomoć jer žele da pristupe nekoj nevladinoj organizaciji i uključe se u rad zajednice kroz volontiranje. Nejasno je gde treba uputiti mlade ljude u tom slučaju, jer organizacije nemaju svoj prostor, a samim tim ni redovna okupljanja. Snažnija podrška od strane nadležnih institucija u gradu bila bi od vitalnog značaja za sprovođenje omladinskog rada i dobijanje boljih njegovih rezultata.
Razgovor sa stručnim službama srednjih škola važan je korak ka uspostavljanju kvalitetnije i dugoročnije saradnje sa obrazovnim institucijama, iz čega bi najviše koristi imala upravo omladina našeg grada.
