Do pametnog grada uz otvorene podatke

Godine 2017. otvoren je Portal otvorenih podataka, a prethodili su mu Zakon o elektronskoj upravi i Uredba o načinu rada Portala otvorenih podataka. Zakoni koji su takođe važni, barem kada su u pitanju informacije i pravo javnosti na obaveštenost, jesu Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakon o tajnosti podataka.

Otvorene podatke mogu da postavljaju i koriste svi – državni organi, lokalne samouprave, organizacije civilnog društva, privatni biznisi, kao i sami građani. Osnovni princip na kojim se zasnivaju otvoreni podaci jeste ideja da svi koji imaju podatke treba da ih podele sa onima kojima mogu biti korisni.

To su javni podaci koji su dostupni elektronski u mašinski čitljivom formatu tako da se mogu direktno koristiti za razvoj različitih aplikacija. Najpoznatija aplikacija koja se bazira na otvorenim podacima jeste „Bus plus”, koja građanima omogućava da saznaju kada i na koje stajalište će pristići linija nekog prevoza. Kretanje vozila javnog gradskog prevoza prati se u realnom vremenu. Rezultat toga su brojne uštede u vremenu građana i veće zadovolјstvo putnika. Otvoreni podaci se mogu koristiti i za aplikacije o zagađenju vazduha, planinarskim rutama ili prijavljivanju komunalnih problema.

Postoje različite vrste otvorenih podataka. Kulturni podaci su podaci o radu u oblasti kulture o kolekcijama galerija, biblioteka, arhiva i muzeja; naučni podaci nastaju kao rezultat naučnih istraživanja, od astrologije do zoologije; finansijski podaci – poput računa vlade (prihoda i rashoda) i informacija o tržištu (berzama, deonicama, udelima); statistički podaci iz centara za statistiku, kao što su demografski popisi i klјučni socio-ekonomski indikatori; meteološki – brojni podaci koji se koriste da se razumeju i predvide vremenski uslovi i klima; ekološki – informacije povezane sa prirodnim okruženjem, poput nivoa zagađenja, kvaliteta vode u rekama i morima; transportni podaci o putevima, rutama i satnicama prevoza podaci javnog sektora.

Prava digitalizacija

Otvaranje podataka preduslov je za uspostavljanje pametnog grada, što promovišu i predstavnici pančevačkog udruženja građana Centar za edukaciju i transparentnost (CETRA), koji od prošle godine realizuju projekat „Razvoj lokalne Strategije otvorenih podataka grada Pančeva – dijalogom ka boljim lokalnim javnim politikama”, u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom, Republičkim sekretarijatom za javne politike i Švedskom agencijom za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).

Osnovi cilj projekta jeste kreiranje Strategije otvorenih podataka, koja bi bila od opšteg interesa za sve građane i građanke grada Pančeva, ali i za Gradsku upravu, kao i za privrednike, naučnike, medije i istraživače.

„Odluka sadrži instrukcije o tome kako da se podaci učine funkcionalnom celinom, i kako da građani dođu do informacije sa što manje tehničkih zahteva i uz par klikova”, kaže Nikola Cvetanović, advokat i saradnik udruženja CETRA.

Dokument predviđa uređivanje mehanizma prikupljanja i činjenja javno dostupnih podataka iz delokruga rada Gradske uprave Grada Pančeva, kao i organizacija, ustanova, javnih i javnih komunalnih preduzeća čiji je osnivač Grad Pančevo i drugih nosilaca javnih ovlašćenja Grada Pančeva (eminenti). To mogu biti i sva druga pravna lica iz javnog i privatnog sektora i preduzetnici koji obavljaju određenu delatnost, vrše javnu vlast ili javna ovlašćenja na teritoriji Grada Pančeva, i mogu učitniti javno dostupnim podatke koje se tiču između ostalog podatke o broju zaposlenih, podatke iz finansijskih izveštaja, podatke o prosečnoj zaradi…

Prema Odluci, obaveza Gradske uprave će biti da izda odgovarajuće instrukcije i smernice vezane za tehnički aspekt funkcionisanja sistema Otvorenih podataka Grada Pančeva, i načini ih funkcionalnom celinom.

Predrag Mijalković, predsednik Upravnog odbora organizacije CETRA objašnjava da bi strategija trebalo da bude gotova do sredine aprila, a da bi Odluka o otvorenim podacima Grada Pančeva mogla da bude usvojena u Skupštini grada do kraja juna, ukoliko za to bude političke volje.

Sporost u otvaranju podataka pančevačke Gradske uprave

U cilju analize postojećih kapaciteta Gradske uprave Pančevo za pokretanje i realizovanje procesa otvaranja javnih podataka, istraživači CETRA su tokom višemesečnog rada prikupili podatke koje će predstaviti u analizi „Kapaciteti Gradske uprave za otvaranje javnih podataka”.

Uvidom u Portal otvorenih podataka, istraživači su ukazali na sporu tendenciju Gradske uprave Pančevo u procesu otvaranja javnih podataka. Grad Pančevo je prvi skup podataka otvorio 2018. godine, dok je za četiri godine otvorio svega pet skupova podataka. Istraživači su u komunikaciji za zaposlenima u Gradskoj upravi, zaključili da su dva osnovna faktora za sporo otvaranje podataka stagnacija usled nedostatka ljudskih resursa i nepostojanje svesti o značaju i upotrebi otvorenih podataka.

Stoga veća otvorenost zaposlenih i javni uvid u njihov rad jesu neophodni uslovi bez kojih se proces otvaranja javnih podataka i kreiranje lokalne strategije stagnira. Takođe, kroz tumačenje javno dostupnih dokumenata, istraživači su zaključili da se ovaj proces može realizovati uz ulaganje malih vremenskih, finansijskih i ljudskih resursa mogu biti prilagođeni potrebama otvaranja podataka.

Predmet istraživanja bile su i zdravstvene ustanove u gradu Pančevu – Opšta bolnica Pančevo, Dom zdravlja i Zavod za javno zdravlje. Rezultat analize sajtova pomenutih ustanova pokazao je da uprkos postojanja određenih statističkih analiza, velika većina podataka je u mašinski nečitljivom formatu.

Analizirana su i gradska javna i javno-komunalna preduzeća. Ipak, samo dva javna preduzeća su se odazvala učešću u istraživanju – JKP „Grejanje” i JP „Gradska stambena agencija” (GSA). Zaključeno je da „Grejanje” prikuplja, obrađuje, skladišti i koristi četiri grupe podataka – podatke o korisnicima, uslugama, zaposlenima i finansijama. S druge strane, GSA pored podataka o korisnicima, uslugama, zaposlenima i finansijama, poseduje i podatke o izvođačima radova.

Istraživači zaključuju da javno-komunalna preduzeća iz Pančeva imaju prostora i kapaciteta da otvore podatke, ali da je u pitanju proces koji neće pokazati fantastične rezultate samim momentom primene jer je potrebno prihvatanje potrebe za promenom, planiranje do najsitnijih detalja, proces implementiranja drugačijih rešenja, i proces evaluacije, a podrška civilnog društva i akademske zajednice mogla bi biti ključan tas na vagi.

Preporuka u okviru analize je da se Gradska uprava Pančeva izloži ,,pritisku” u oblasti otvaranja javnih podataka kroz upućivanje velikog broja zahteva za informacije u ovoj oblasti preko zvaničnih kanala komunikacije (kontakt telefon, mejl adresa, ličan odlazak u kancelarije). Na taj način će Gradska uprava steći uvid u zainteresovanost građana u ovoj oblasti i izazove pri produženju tendencije uskraćivanja informacija, zaključuje se u analizi.

Cetrin projekat „Razvoj lokalne Strategije otvorenih podataka grada Pančeva – dijalogom ka boljim lokalnim javnim politikama” deo je šireg projekta pod nazivom „Dijalog promena”, koji je podržala delegacija Evropske unije u Srbiji. Realizovaće se do 2023. godine u partnerstvu sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Republičkim sekratarijatom za javne politike, Centrom za javne politike EU Univerziteta u Beogradu, Olof Palme Centrom, kao i sa Uredom za udruge Vlade Republike Hrvatske.